Википедија

Šišapangma

Šišapangma (službeno Xixiabangma) je planina u Kini, s 8013 m nadmorske visine četrnaesti najviši planinski vrh na zemlji i najniža od svih planina viših od 8000 m. Radi svoje lokacije u Tibetu i Kini gde su bile na snazi restrikcije za strane posetioce, Šišapangma je bio poslednji osvojeni vrh viši od 8000 metara.

Šišapangma
Šišapangma
Ndm. visina8013m m
Geografija
Lokacija Kina, Autonomna regija Tibet
MasivHimalaji
Prvi uspon2. maj 1964.
Kina Deseteročlana kineska ekspedicija.
Najlakši putsnežno/ledeni uspon

Tibetanski naziv shi sha sbang ma znači "vrh iznad travnatih ravnica".[1] Kineski naziv Xīxiàbāngmǎ Fēng 希夏幫馬峰 fonetska je adaptacija tibetanskog imena. Na Sanskrtu planina se naziva Gosainthan, što znači "mesto sveca" ili "prebivalište boga".[2]

Opis uredi

Šišapangma je locirana u srednje-južnom Tibetu, nekoliko kilometara od granice s Nepalom, kao jedina planina viša od 8000 metara u potpunosti na kineskoj teritoriji. Najviša je planina lanca Jugal Himalaji, koji se često smatra delom dodirnog lanca Langtang Himalaja. Kombinovani Jugal/Langtang Himalaji prati kinesko-nepalsku granicu. Locirana na suvoj severnoj strani Himalaja, udaljena od nepalskih nizina, Šišapangma ima manje vertikalan reljef u odnosu na ostale najveće himalajske vrhove.

Osvajanje uredi

Prvi uspon uredi

Šišapangma je preko severozapadne strane i severoistočnog grebena 2. maja 1964. prvi puta osvojila (Severna ruta) kineska ekspedicija koju je predvodio Ksu Jing 许竞. Na vrh tada su se popeli i Zang Jinjan 张俊岩, Vang Fuzou 王富洲, Vu Zongje 邬宗岳, Čen San 陈三, Soinam Dorje 索南多吉, Čeng Tialijang 程天亮, Migmar Zaksi 米马扎西, Dorje 多吉 i Jun Deng 云登.[2]

Istaknuti pokušaji i usponi uredi

  • 1980. severna ruta 2. uspon, Mikl Daker, Volfgang Skafert, Gunter Sturm i Fric Zintl (7. maj); Sigi Hupfauer i Manfred Sturm (12. maj); kao sastavni deo nemačke ekspedicije.[3]
  • 1980. severna ruta, 3. uspon, Evald Puc i Egon Obojes (13. oktobar), kao deo austrijske ekspedicije.[4]
  • 1981. severna ruta, 4. uspon, Junko Tabej, Rinzing Pinco i Galbu Jabu (30. april) kao deo japanske ženske ekspedicije.[4]
  • 1981. severna ruta, 5. uspon, Rejnold Mesner i Fridl Mucklekner (28. maj), kao deo austrijske ekspedicije.[4]
  • 1982. Prvi uspon preko britanske rute i jugozapadne strane u alpskom stilu, britanci Doug Skot, Aleks Makintyr i Rodžer Bater-Džons (28. maj). Ruta prati desni prolaz na jugozapadnoj strani.[3]
  • 1987. 18. jul, Elsa Ávilja i Karlos Karsolio kao prvi meksikanci na Šišapangma. Za Ávilju je to prvi uspon na vrhu iznad 8000 metara, za Karsolia drugi, preko severnog grebena do središnjeg vrha, potom duž aretea na glavni vrh zajedno s Vandom Rutkjevič, Ramirom Navareteom i Ryčardom Varekim.[4]
  • 1987. Prvi uspon preko severnog grebena, Poljak Jerzy Kukuška i Artur Hajzer (18. septembar). Kukuški je to bila četrnaesta osvojena planina viša od 8000 metara, te se spustio na skijama skoro s vrha planine.[4]
  • 1987. Prvi uspon preko centralnog prolaza i severne strane, Alan Hinkes i Stiv Unč (19. septembar).[4]
  • 2004. Francuz Žan-Kristof Lafej izazvao je kontoverze kad se 11. decembra sam popeo na vrh preko britanske rute na jugozapadnoj strani, proglasivši "zimski uspon". Kako to nije bilo za vreme kalendarske zime, kasnije je svoj uspeh nazvao "usponom u zimskim uslovima".[5]
  • 2005. Prvi kalendarski zimski uspon, Poljak Pjotr Moravski i Italijan Simone Moro (14. januar).

Oko dvadesetak ljudi je poginulo na Šišapangma, uključujući istaknute amerikance Aleka Lovea i Dejvija Bridžesa (1999); kao i portugalskog veterana Bruna Karvalja. Uprkos tome, Šišapangma je jedan od najlakših planina viših od 8000 metara za uspon. Standardni put uspona vodi sa severne strane, i kakakteriše ga relativno jednostavan prilaz, s vozilima koja mogu prići do baznog logora na 5000 m. Tehnički su zahtevnije rute strmija jugozapadna strana, koja uključuje 2200 m uspona po 50-postotnoj padini, idealnoj za teži uspon u alpskom stilu.

Bibliografija uredi

  • Venables, Stephen; Andy Fanshawe . Himalaya Alpine-Style: The Most Challenging Routes on the Highest Peaks, Seattle, WA, USA: Mountaineers Books. 1996. ISBN 978-0-89886-456-4..
  • Scott, Doug; Alex MacIntyre (2000 (reprint edition); original 1984). Shisha Pangma: The Alpine Style First Ascent of the South-West Face, Seattle, WA, USA: The Mountaineers Books. ISBN 978-0-89886-723-7..

Izvori uredi

  1. ^ Baume, Louis (1979). Sivalaya: explorations of the 8000-metre peaks of the Himalaya. Seattle WA, USA: The Mountaineers. str. 131–132. ISBN 978-0-916890-71-1. 
  2. ^ a b Baume, 1979, op. cit. pp. 130-134
  3. ^ a b Scott, Doug; MacIntyre, Alex (2000 (reprint edition); original 1984). Shisha Pangma: The Alpine Style First Ascent of the South-West Face. Seattle, WA, USA: The Mountaineers Books. ISBN 978-0-89886-723-7.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ a b v g d đ Scott & Macintyre 2000, op. cit.. pp. 303-306
  5. ^ Alpinist Magazine Lafaille article

Spoljašnje veze uredi

 
Šišapangma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шишапангма&oldid=27052824”