Штитаста дафина

Štitasta dafina
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Rosales
Porodica:	Elaeagnaceae
Rod:	Elaeagnus
Vrsta:	E. umbellata
Binomno ime
	Elaeagnus umbellata; Thunb.

Štitasta dafina (Elaeagnus umbellata Thunb.) pripada istoimenoj familiji Elaeagnaceae. Ime roda potiče od grčkih reči ελατια = maslina i αγνος = konopljika (zbog sličnosti sa maslinom i konopljikom), a ime vrste od latinske reči umbella = štit (zbog štitastih cvasti). Otuda i srpski naziv štitasta dafina, a takođe se sreće i naziv jesenja maslina (izraz pozajmljen od engleskog naziva “autumn olive”). U Indiji, gde je autohtona ima mnogo naziva rib (Bihar); ghain, gehain (Himačal Pradeš) bammerwa, ghain, kenikoli (Pandžab)^[1].

Opis vrste

Štitasta dafina je listopadni žbun, visine oko 4 m, Grane su često bodljive, žutosmeđe i srebrnaste.

Listovi su naizmenični, eliptični 4-10 cm dugi, široki 2-4 cm, celog i talasastog oboda. U mladosti su listovi pekriveni srebrnastim ljuspama.

Cvetovi su dvopolni, žućkasto beli, mirisni i bogati nektarom. Pojedinačni su, ili do 7 u pazuhu lista, na kratkim peteljkama. Perigon je četvoročlan i zvonast. Prašnika ima 4. Cveta u aprilu.

Plod je okruglasta do ovalana koštuničava ahenija, duga oko 1 cm, u početku zrenja narandžaste boje sa srebrnim ljuspama a kada je zrela crvena sa srebrnim ili braon ljuspama. Kada je zreo, plod je jestiv. Plodonosi u avgustu.

Ahenija (komercijalno seme) je dužine 5,5-7 mm, širine 2-3 mm, uskoeliptičnog oblika, sužava se sa obe stane. Broj zrna u kilogramu varira od 44.400 do 120.000.^[2]

Areal

Od prirode raste u šumama Himačal Pradeša (Indija) od 1.200 do 2.100 m n.v. Česta je, posebno na suvim i izloženim planinskim terenima. Nalazi se i u Avganistanu, severnoj Kini i Japanu.

Bioekološke karakteristike

Vrsta brzo raste i počinje da plodonosi posle 3-5 godina. Proizvodi veliku količinu ploda i svako stablo proizvede 1-3,5 kg semena godišnje. Dobro uspeva na različitom zemljištu, i na glinovitom i na peskovitom, a najbolje uspeva na peskovitoj ilovači. Što se tiče plodnosti zemljišta, najbolja su umereno plodna, ali dobro uspeva i na siromašnom zemljištu jer njen koren može da veže azot iz vazduha. Na taj način, biljka može da koristi azot i kada ga u zemljištu nema dovoljno. Osim toga, ima dobru izdanačku sposobnost i snažan korenov sistem, pa se može koristiti za vezivanje nasipa, kosina, padina i erodiranih terena. Otporna je prema suši, dobro podnosi dim i prašinu, niske temperature i do -40 °C i gradske uslove. Odrasla stabla mogu da rastu i u polusenci, ali slabije plodonose. Zbog otpornosti prema sušnim uslovima, može se koristiti u zaštitnim pojasevima oko polja, kuća i vrtova.

Primena

Kada je reč o upotrebi i značaju ove vrste u pejzažnoj arhitekturi i hortikulturi, njena dekorativnost se ogleda u srebrnastom izgledu i lepim plodovima u jesen. Zbog dopadljivog habitusa, prilagodljivosti klimatskim uslovima Srbije, ali o ostalih dobrih osobina, treba je preporučiti za gajenje kod nas, pre svega u dekorativne svrhe, uz dozu opreza zbog ispoljavanja invazivnosti u nekim delovima sveta. Tako je ova vrsta u centralnom i istočnom delu SAD jedna od najproblematičnijih, zbog brzog rasta, obilnog plodonošenja, ornitohorije i lakog prilagođavanja različitim tipovima staništa i brzog širenja. Posle seče lako se regeneriše^[3]. To sve omogućava ekspanziju ove vrste na nova područja uz ugrožavanje i potiskivanje autohtonih vrsta^[4]. U sprečavanju nekontrolisanog širenja ove vrste, seča i paljenje su se pokazale kao neuspešne mere, jer čak i stimulativno deluju na razvoj novih izdanaka. Za kontrolu se preporučuje jedino upotreba herbicida.

Ako se štitasta dafina gaji uz voćke u plantažama, zabeleženo je povećanje prinosa od 10%. U Kanadi se gaji u plantažama crnog orahaa (Juglans nigra)^[2].

Plodovi su jestivi i dugotrajni. Mogu se čuvati na sobnoj temperaturi do 15 dana^[1]. Slatkastokiselog ukusa su, bogati proteinima. i vitaminima C, A i E. Seme se koristi protiv kašlja i plućnih infekcija. Plodovi sadrže i značajne količine važnih masnih kiselina koje su veoma neuobičajene za voće, a vrši se i istraživanje značaja plodova za smanjenja rizika od raka. Imaju 7 to 17 puta više antioksidanta likopena od paradajza^[5].

Unutarvrsni taksoni

´Cardinal´ i ´Red Wing´- iako su razvijene kao dekorativne sorte mogu se gajiti i kao voćne;
´Hidden Springs´ - ima sposobnost većeg plodonošenja;
´Jazbo´ - ovaj kultivar se gaji zbog sočnih plodova za koje se kaže da su zreli “kada opadaju u ruku”.

Razmnožavanje

Razmnožava se semenom i vegetativno. Vreme sakupljanja ploda je od septembra do novembra meseca. Za nicanje semena bez nekog prethodnog tretmana, potrebno je 18 meseci^[6].

Istraživanja bioloških i ekoloških karakteristika Elaeagnus umbellata Thunb., kao jedne od potencijalno invazivnih vrsta kod nas pokazuje nizak stepen invazivnosti. Obavljena fenološka osmatranja u vezi sa obilnošću i periodicitetima uroda ove vrste i biometrijska analiza ploda i semena ukazali su na visok kvalitet generativnog reproduktivnog materijala. Ispitivanjem dormantnosti semena ove vrste u našim uslovima, kao značajanog faktora kontrole potencijalne invazivnosti, konstatovana je dvostruka dormantnost semena za čije otklanjanje su potrebni kombinovani hemijski tretman i višemesečna stratifikacija^[2].

Izvori

^ ^a ^b Parmar, C., & Kaushal, M.K. (1982): Elaeagnus umbellata. pp. 23–25. In: Wild Fruits. Kalyani Publishers, New Delhi, India.
^ ^a ^b ^v Skocajic, Dragana; Grbic, Mihailo; Tomicevic, Jelena; Djunisijevic-Bojovic, Danijela; Djukic, Matilda (2008). „Elaeagnus umbellata thunb. As the potential invasive species in Belgrade region”. Glasnik Sumarskog Fakulteta (98): 177—188. doi:10.2298/GSF0898177S.
^ Nestleroad, J., U. D. Zimmerman, and J. E. Ebinger. 1984. Autumn olive reproduction in three Illinois state parks.
^ Sternberg, G. (1982): Elaeagnus umbellata in Illinois conservation practice. Report. 111. Dept. of Conservation, Virginia, 251–278.
^ Fordham, I.M., Clevidence, B.A., Wiley, E.R., et al. (2001): Fruit of autumn olive; A rich source of lycopene. HortScience. Alexandria. 36: —1137. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
^ Eckardt, N. & Sather, N. (1987): The nature conservancy element stewardship abstract for E. umbellata practice. Prelim. Report. 111. Dep. of Conservation, 1–4

Spoljašnje veze

[Parm-1] Parmar, C., & Kaushal, M.K. (1982): Elaeagnus umbellata. pp. 23–25. In: Wild Fruits. Kalyani Publishers, New Delhi, India.

[skoc-2] v Skocajic, Dragana; Grbic, Mihailo; Tomicevic, Jelena; Djunisijevic-Bojovic, Danijela; Djukic, Matilda (2008). „Elaeagnus umbellata thunb. As the potential invasive species in Belgrade region”. Glasnik Sumarskog Fakulteta (98): 177—188. doi:10.2298/GSF0898177S.

[Nest-3] Nestleroad, J., U. D. Zimmerman, and J. E. Ebinger. 1984. Autumn olive reproduction in three Illinois state parks.

[Ster-4] Sternberg, G. (1982): Elaeagnus umbellata in Illinois conservation practice. Report. 111. Dept. of Conservation, Virginia, 251–278.

[5] Fordham, I.M., Clevidence, B.A., Wiley, E.R., et al. (2001): Fruit of autumn olive; A rich source of lycopene. HortScience. Alexandria. 36: —1137. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

[Ecka-6] Eckardt, N. & Sather, N. (1987): The nature conservancy element stewardship abstract for E. umbellata practice. Prelim. Report. 111. Dep. of Conservation, 1–4

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]