Šturmgešic IV

Šturmgešic IV (nem. Sturmgeschütz IV mit 7.5 cm StuK40 L/48 auf Fgst PaKpfw IV - Sd.Kfz. 167) bio je nemački jurišni top korišćen tokom 1944. i 1945. godine, sa zadatkom: borba protiv neprijateljskih tenkova i drugih oklopnih vozila.

Maketa oklopnog vozila Šturmgešic IV

Istorijat

U godinama Drugog svetskog rata tenkovske jedinice Nemačke armije raspolagale su pored tenkova i velikim brojem jurišnih topova. Najrasprostranjeniji među njima bio je Šturmgešic III, koji je nastao na bazi šasije srednjeg tenka Pancer III. U drugoj polovini Drugog svetskog rata, pojavio se novi jurišni top napravljen na bazi šasije tenka Pancer IV i dobio naziv Šturmgešic IV. Iako je novi jurišni top po spoljnim izgledu podsećao na Šturmgešic III, razlika je bila očita u gabaritu i izgledu torzionog vešanja. Februara 1943. godine firma Krup je dobila porudžbinu za razvoj novog jurišnog topa na bazi šasije srednjeg tenka Pancer IV. Po projuktu trebalo je napraviti novo oklopno telo sa položajem za upravljanje pomereni unapred. Planirano je takođe i da se debljina oklopa poveća na 80mm, dok bi se zadržalo standardno oklopno motorno odeljenje.

U toku štabnog savetovanja na kojem je učestvovao i sam Adolf Hitler, održanog 19 - 22. avgusta 1943. godine, predstavljen je izveštaj koji je ukazivao na ogromnu ulogu jurišne artiljerije u ispunjavanju zadataka, obično kao pomoć tenkovima. Tada je odlučeno da se nekoliko tipova tenka (Pancer II, Pancer III i Pancer 38), zamene lovcima tenkova i jurišnim topovima napravljenim na bazi šasije tenka Pancer IV. Posao oko oba tipa samohodnih vozila (Jagdpancer IV i Šturmgešic IV), bio je potpuno nezavisan.

Krajem novembra 1943. godine proizvodnja jurišnih topova Šturmgešic III u fabrici Alket znatno je opala usled rušenja nanetih savezničkim bombardovanjem. To je bio osetni gubitak, pošto je fabrika Alket bila vodeći proizvođač jurišnih topova. Na sednici sa Hitlerom održanoj 06 - 07. decembra 1943. godine, rešeno je da se smanji proizvodnja jurišnih topova Šturmgešic III na račun početka proizvodnje novog jurišnog topa Šturmgešic IV. U prilog tome išlo je i novo tehničko rešenje za lakšu i masovniju proizvodnju šasija za tenkove Pancer IV. U toku te sednice Hitler je opet mnogo pažnje posvetio pitanju što brže popune gubitaka u tenkovskim jedinicama kao i u jedinicama jurišnih topova. Takođe je postavio i pitanje, kako će proizvodnja jurišnih topova da se odrazi na proizvodnju tenkova Pancer IV. Hteo je da taj tenk i dalje bude osnovni srednji tenk u Nemačkoj vojsci. Tačnije, nije želeo da dođe do pada proizvodnje tenka nakon početka proizvodnje jurišnih topova, iako je stanje u jedinicama jurišne artiljerije bilo krajnje kritično.

Kako je situacija na frontovima bila jako problematična, posao oko izrade prototipa oba vozila je ubrzan. Hitler je lično želeo da vidi prototip jurišnog topa i lovca tenkova. Demonstrativno prikazivanje oba prototipa održano je 16. decembra 1943. godine. Sve je prošlo u redu i oba vozila: lovac tenkova Jagdpancer IV i jurišni top Šturmgešic IV, dobila su odobrenje od Hitlera za početak proizvodnje. U cilju likvidacije manjka jurišnih topova, trebalo je u maksimalno kratkom roku reorganizovati, preraspodeliti i povećati proizvodnju. 17. decembra 1943. godine rešeno je da se do kraja godine naprave najmanje 350 jurišna topa, a od januara 1944. godine mesečno je trebalo da se proizvede po 500 vozila. To je bila samo pusta želja Adolfa Hitlera, jer od 600 oklopnih šasija, koliko je trebalo da proizvodi firma Krup, većina bi odlazila na tenkove Pancer IV.

Proizvodnja

Tokom rata ukupno je napravljeno 1141 Šturmgešic IV.

• 1943. godine (30 vozila)

Decembar - 30

• 1944. godine (1006 vozila)

Januar - 78, Februar - 136, Mart - 87, April - 91, Maj - 95, Jun - 90, Jul - 90, Avgust - 70, Septembar - 56, Oktobar - 84, Novembar - 80, Decembar - 49

• 1945. godine (105 vozila)

Januar - 46, Februar - 18, Mart - 38, April - 3

Naoružanje

Jurišni top Šturmgešic IV imao je top 75mm (7,5cm StuK40 L/48), koji se po horizontali pomerao po 20 stepeni ulevo i udesno a po vertikali od -6 do +20 stepeni. Top 75mm StuK40 L/48 izradila je firma Rheinmetall-Borsig, i mogao je da koristi sledeću municiju:

• Pancirno zrno PzGr 39, mase 6,8 kg i početne brzine 740-790 m/sekundi.
• Potkalibarno zrno PzGr 40, mase 4,1 kg i početne brzine 920-1060 m/sekundi.
• Kumulativno zrno Gr 38HL/B, mase 4,4 kg i početne brzine 870 m/sekundi.
• Fugasno zrno SpGr 34, mase 5,72 kg i početne brzine 590 m/sekundi.
• Dimno zrno NbGr. mase 6,21 kg i početne brzine 580 m/sekundi.

Bojevi komplet Šturmgešica IV iznosio je 63 različita projektila. Dopunsko naoružanje činio je mitraljez MG 34 (kasnije MG 42) kalibra 7.92mm (500 metaka), postavljen na vrhu vozila u zaklonu zvanom Rundumfeur MG.

Ratna dejstva

Jurišni topovi Šturmgešic IV korišćeni su kako u jedinicama jurišne artiljerije tako i u raznim tenkovskim jedinicama. Najčešće su te jedinice ulazile u sastave oklopnih, grenadirskih i oklopno-grenadirskih divizija. Mnogi Šturmgešic IV su se nalazili u četama lovaca tenkova. Takve čete su katkad ulazile u sastave nekih pešadijskih divizija. Organizacija jedinica koje su bile naoružane jurišnim topovima Šturmgešic IV, bila je ista kao i kod onih koje su u svom sastavu imale vozila Šturmgešic III. Veoma teško je postaviti granicu raspodele vozila Šturmgešic IV i Šturmgešic III po jedinicama, jer po jednim dokumentima tip vozila nije naznačen, dok je po drugim uvek upisan Šturmgešic III, premda je izvesno da su neki od njih bili i Šturmgešic IV. Različite tipove jurišnih topova možemo naći samo u spiskovima popune četa jurišne artiljerije, za 1944. godinu. Tako je februara u te jedinice prispelo 50 jurišnih topova Šturmgešic IV, marta 60, aprila 80 a maja 90. U toku leta u jedinice je stiglo još 214 vozila: 70. juna, 94. jula a avgusta samo 50. Do kraja godine pristiglo je još 220 vozila: 70. septembra, 80. oktobra, 30. novembra i 40 u decembru. Što je ukupno 744 jurišna topa Šturmgešic IV. Ostalim vozilima Nemci su jednostavno popunjavali jedinice gde je to bilo najpotrebnije, ne vodeći računa da li su to jedinice jurišne artiljerije ili tenkovske. Tako se dešavalo da su tokom 1944. i 1945. godine mnoge tenkovske čete, u odsustvu tenkova bile naoružane jurišnim topovima. Na primer, novembra 1944. godine 5. četa 3. tenkovskog puka 2. oklopne divizije, imala je samo jurišne topove umesto tenkova. Tokom leta 1944. godine, oko 70 jurišnih topova Šturmgešic IV ušlo je u jedinice SS-a, veći broj u 17. SS „Goc fon Berlišingen“ diviziji.

U 1944. godini na zapadnom frontu dejstvovala je 394. brigada jurišnih topova. Dve baterije te brigade imale su u svom sastavu jurišne topove Šturmgešic IV. 6. avgusta brigada je uništila 26. američka tenka, od toga broja 6 je uništio komandir 3. baterije kapetan fon Ien. Za taj poduhvat kapetan je predložen za viteški krst. U periodu 10-22. avgust 1944. godine, 394. brigada je izgubila sve jurišne topove u takozvanom Džepu kod Faleza.

Na Istočnom frontu, u proleće 1944. godine prve Šturmgešic IV dobila je 311. brigada jurišnih topova. Ta jedinica, dejstvovala je u rejonu Ternopolja, zajedno sa 2. SS oklopnim korpusom. Krajem rata, brigada se našla u okruženju oko Breslava (sada Vroclav). U momentu kapitulacije, brigada je imala samo još jedan Šturmgešic IV. 12 vozila tog tipa ulazilo je u sastav 1269. čete lovaca tenkova, pod komandom poručnika Gudera. U februaru 1945. godine četa je dejstvovala u Zapadnoj Pomeraniji, u rejonu Starogarda i Bjalogarda. Aprila 1945. godine, četa je uzela učešće u odbrani Šćećina. U bojevima kod Pilaua i Poznanja učestvovala su vozila iz 2. školske brigade jurišnih topova. 236. brigada jurišnih topova branila se na delu fronta koji je napadala 2. Poljska armija. U Kurlandiji su dejstvovali Šturmgešic IV iz 912. brigade. U 1. bateriji kapetana Šuberta i 2. bateriji kapetana Edgarda, bilo je oko 30 jurišnih topova Šturmgešic IV. Mnogi od njih su do maja 1945. godine pali u ruke vojnicima sovjetske Crvene armije.

Na frontu u Italiji dejstvovali su jurišni topovi Šturmgešic IV iz 914. brigade. Oni su učestvovali u odbrani Gotske linije, kao i u borbama oko Ankone.

Karakteristike

• Dužina: 6.7 metara
• Visina: 2.18 metara
• Širina: 2.95 metara
• Težina: 22260 kg sa šasijom 8/BV ili 23900 kg sa šasijom 9/BV
• Motor: Maybach HL120 TRM V-12
• Brzina po putu: 40 km/sat
• Radijus dejstva po putu: 210 kilometara
• Posada: 4 člana