Anabaena
Anabaena (Anabena) je rod modrozelenih bakterija (algi). Pripada redu Nostocales (nostokales). Vrste ovoga roda su prokariotski organizmi koji se nalaze na trihalnom stupnju organizacije. Ćelije u končastim telima međusobno komuniciraju preko plazmodezmi[1]. Ne obrazuju kolonije. Njihova končasta tela su sa sarom (sluzavi omotač) ili bez. Mogu biti pojedinačna ili grupisana u žbuniće. Vrste ovoga roda su široko rasprostranjene u vodi i izvan nje. Mnoge vrste koje žive u vodi često izazivaju pojavu poznatu kao „cvetanje vode“[1]. Boja ćelija varira od plavo-zelene do žutozelene[2].
| Anabaena | |
|---|---|
| |
| Anabaena flosaquae | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | tradicionalno Hormogoniophyceae
|
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Anabaena
|
Razmnožavaju se hormogonijama i akinetima[3]. Obrazuju trajne spore (akinete) i heterociste[1]. Akineti se nalaze između vegetativnih ćelija, a mogu biti pojedinačni ili u grupama od 2—5. Ponekada se nalaze uz heterociste. Heterociste su pojedinačne i nalaze se između vegetativnih ćelija[2]. One su sfernog, elipsastog ili cilindričnog oblika. Uglavnom su veće od vegetativnih ćelija[3].
Značaj
urediVrste ovoga roda vrše fotosintezu, i od pigmenata imaju hlorofil a, tako da imaju značajnu ulogu u proizvodnji kiseonika[4][1]. Sem toga što mogu da vrše fotosintezu ovi organizmi imaju i sposobnost vezivanja atmosferskog azota tako da spadaju u azotofiksatore[4]. Neke vrste mogu da žive u simbiozi sa višim biljkama i da im obezbeđuju jedinjenja azota (npr. Anabaena azollae sa rodom Azolla)[5]. Neke vrste se uspešno koriste za obezbeđivanje azota zemljištu na pirinčanim poljima, dajući i po 40 kg azota po hektaru godišnje. Korišćenjem azole (Azolla) godišnje se može dobiti 120 — 310 kg po hektaru[5].
Vrste ovoga roda mogu imati i štetno dejstvo, pošto njihovo prenamnožavanje može dovesti do cvetanja vode i smanjenja koncentracije kiseonika u vodenoj sredini, opasnog po ostale organizme. Neke vrste, npr. Anabaena flos-aquae, stvaraju otrovne supstance — anatoksine koje u većoj meri imaju štetan uticaj na živi svet (ukoliko se ovi otrovi nalaze u većoj količini u vodi mogu izazvati čak i smrt stoke koja pije zagađenu vodu)[5].
Vrste
urediU ovom rodu se nalaze 102 vrste (prema sajtu data.gbif.org).
Reference
uredi- ^ a b v g Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8
- ^ a b „Anabaena na silicasecchidisk.conncoll.edu”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2009. g. Pristupljeno 28. 03. 2008.
- ^ a b „Anabaena na www.cyanodb.cz”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2009. g. Pristupljeno 28. 03. 2008.
- ^ a b Anabaena na microbewiki.kenyon.edu
- ^ a b v „Anabaena na www-biol.paisley.ac.uk”. Arhivirano iz originala 05. 04. 2008. g. Pristupljeno 28. 03. 2008.
Spoljašnje veze
uredi
- Anabaena na silicasecchidisk.conncoll.edu (jezik: engleski)
- Anabaena na www.cyanodb.cz (jezik: engleski)
- Anabaena na microbewiki (jezik: engleski)
- Anabaena na www-biol.paisley.ac.uk (jezik: engleski)