Википедија

Ara Pacis

Ara Pacis (lat. Ara Pacis Augustae), oltar posvećen rimskoj boginji Mira (Pax), podigao je Senat 13. p. n. e.- 9 godine p. n. e. , u čast povratka Oktavijana Avgusta iz Galije i Hispanije.[1][2] Oltar se prvobitno nalazio na severoistočnom delu Marsovog polja, u neposrednoj blizini Via Flaminia, zajedno sa Avgustovim mauzolejem i Avgustovim solarnim satom (lat. Horologium Augusti).[3] Sam Avgust govori o gradnji Are Pacis u svom delu Res Gestae.[4] Arheološka iskopavanja Are Pacis inicirao je Benito Musolini 1937. godine, kada je angažovao arheologa G. Moretija (G. Moretti).[5] Oltar se danas nalazi u Muzeju Ara Pacis, gde je premešten 1938. godine.[6]

Ara Pacis Augustae, Rim 13. p. n. e. - 9. p. n. e., zapadna strana

Arhitektura uredi

Ara Pacis je izrađena od najfinijeg mermera iz Karare.[7] Sačinjena je od dva arhitektonska dela: samog oltara (ara), koji je izdignut na postolje pomoću nekoliko stepenika, i pravougaonog zida koji ga okružuje sa sve četiri strane. Zid ima otvore na istočnoj i zapadnoj strani. Ukrašen je reljefima u dve zone, kako spolja tako i iznutra. Ulaz koji vodi ka oltaru nalazi se na zapadnoj strani.[2][8]

 
Ara Pacis Augustae, Rim 13. p. n. e. - 9. p. n. e., istočna strana

Reljefna dekoracija uredi

Unutrašnja dekoracija uredi

Unutrašnja strana zida ukrašena je u donjem delu reljefnom dekoracijom koja predstavlja drvenu ogradu. Ova ograda treba da evocira svetu granicu grada Rima, pomerium.[9] U gornjoj zoni ponovljen je nekoliko puta motiv bikove lobanje, bucrania, između kojih vise raskošne girlande. U okviru girlandi predstavljeni su različiti plodovi voća, a iznad njih libacione posude, patere.[10] Dekoracija upućuje na čin žrtvovanja, koji se u okviru tog prostora obavljao, pa tako odgovara samoj nameni građevine. Prilikom žrtvovanja prinošene su različite životinje, a tečna žrtva je sipana iz posuda kao što su patere. Girlande sa voćem simbolizuju izobilje i plodnost, a takođe plodovi se prinose rimskim bogovima.[9][7]

Spoljašnja dekoracija uredi

Svečana procesija uredi

Spoljašnji zid dekorisan je u gornjoj zoni svečanom procesijom i alegorijsko-mitološkim reljefnim panelima. Dve svečane procesije prikazane su na severnom i južnom zidu. U okviru južnog zida predstavljen je car Avgust sa članovima porodice i sa predstavnicima četiri sveštenička reda. Na severnom zidu prikazani su senatori i njihove porodice. Figure su izvedene vrlo pažljivo, a najvažnije među njima imaju portretne karakteristike po kojima su identifikovane. To su Avgust, Agripa, Livija, Tiberije i Druz.[11][12] Oni u rukama nose lovorov venac, rimski simbol pobede, a odeveni su u togu. Jedino Avgust ima prebačenu togu preko glave, poput sveštenika, što označava da je on bio i vrhovni sveštenik, pontifex maximus.[13] Uz njega su i predstavnici sva četiri sveštenička kolegijuma, pontifices, augures, viri sacris faciundis, viri epulonum.[13] Deca su takođe prikazana u okviru povorke, ona simbolizuju budućnost i opstanak dinastije.[14] Čitava procesija deluje vrlo realistično i aktivno jer su figure predstavljene u različitim pozama, pa čak i okrenute jedna od druge. Umeće umetnika ogleda se i u obradi stopala, koja su kod pojedinih figura prikazana kako izlaze iz okvira reljefa, što dodatno stvara utisak kretanja i realnosti.[15] Povorke se kreću od istoka ka zapadu, ka glavnom oltaru, čime se sugeriše da one aktivno učestvuju u aktuelnoj žrtvi koja se redovno prinosila na oltar.[16]

 
Ara Pacis Augustae Rim 13. p. n. e. - 9. p. n. e., svečana procesija, severna strana

Posmatrane zajedno, dve procesije predstavljaju dualizam rimske vlasti. Avgust je nastavio da vlada na tradicionalan način, ne ukidajući Senat, čime je poštovao rimsku tradiciju nastalu još u doba rimske republike .[17] Portreti članova Julijevske dinastije brižljivo su birani. Oni su raspoređeni u odnosu na trenutnu blizinu carskom tronu, što ukazuje da je Avgust želeo suptilno da označi potencijalne naslednike i obezbedi opstanak svoje dinastije.[18][11] Obe procesije kreću se od istoka ka zapadu i na taj način trajno učestvuju u žrtvi koja je prinošena na oltar.[19] Reljef nije bio u potpunosti istorijski tačan. Pojedine figure nisu se nalazile u tom trenutku u Rimu, zbog čega se scena iz istorijskog izmešta u vanvremensku sferu.[13]

Reljefni paneli uredi

Na zapadnoj strani spoljašnjeg zida, dva reljefna panela okružuju glavni ulaz u oltar. Južni panel prikazuje Eneju koji prinosi žrtvu penatima, kućnim bogovima, u prisustvu sina. Novija istraživanja dovode u pitanje identitet Eneje, predlažući da njegova figura predstavlja Numa Pompilija, drugog rimskog kralja.[20] Severni panel je dosta oštećen, ali na osnovu ostataka i rekonstrukcija utvrđeno je da su tu bili prikazani Romul i Rem koje doji vučica.[19] Oba panela se odnose na mitsko osnivanje Rima, ali i na poreklo Julijevske dinastije i samog Avgusta.[21][22] Korišćenjem ova dva mita Avgust želi da svojoj vladavini da legitimitet, povezujući se sa slavnim precima.

 
Ara Pacis Augustae 13. p. n. e. - 9p. n. e., Eneja (Numa?) prinosi žrtvu

Istočni zid sadrži još dva panela. Jedan od njih prikazuje boginju Geju, koja je okružena sa dve personifikacije. Boginja je odevena u klasičnu grčku odeću, u krilu joj se nalaze dve bebe kao i različiti plodovi i voće. Iza nje su predstavljeni snopovi pšenice, maka i kukuruza, a ispod njenih nogu leže bik i ovca.[23] Identite boginje često je dovođen u pitanje. Moguće je da ona predstavlja i neko drugo božanstvo, poput Venere, Cerere ili čak boginje mira Pax, kojoj je oltar i posvećen. Koja god da je njena interpretacija jasno je da se radi o božanstvu koje je povezano sa izobiljem i plodnošću.[21][23][19] Personifikacije koje je okružuju preuzete su iz grčke ikonografije, a personifikuju vetrove. Leva personifikacija odnosi se na vetrove sa kopna. Ona je prikazana na guski, dok se ispod nje nalazi potok, koji je simbolizovan u vidu prevrnutog krčaga iz kog teče voda. Desna personifikacija reprezentuje vetrove sa mora, a prikazana je na morskoj nemani. Ove dve personifikacije takođe su povezane sa konceptom plodnosti, jer vetar donosi padavine koje potom natapaju zemlju čineći je plodnijom.[24] Drugi panel istočnog zida fragmentarno je očuvan, a prikazuje boginju Romu koja sedi na nagomilanom oružju.[19]

 
Ara Pacis Augustae 13. p. n. e. - 9. p. n. e., Geja (Venera?) sa personifikacijama

Oba panela neposredno sugerišu na Avgusta. Reljef boginje Geje sa raznolikim atributima, koji ukazuju na izobilje, odnosi se na prosperitet koji je donela Avgustova vladavina. Oružje na kojem sedi Roma simbolizuje ratni plen, koji je Avgust akumulirao tokom svojih vojnih pohoda.[25] Zahvaljujući osvajačkoj politici, Avgust je obezbedio rimskom stanovništvu blagostanje i izobilje.

U donjoj zoni spoljašnjeg zida, celom dužinom je predstavljena biljna dekoracija u vidu vinove loze i akantusa. Vinova loza je jedan od najčešće upotrebljavanih antičkih dekorativnih motiva. Ona simbolizuje rast i plodnost prirode.[26] U okviru akantusovog lišća prikazane su i različite sitne životinje, cveće i voće. Ovo cvetanje vegetacije iznova ukazuje na nov početak i na novu eru koju je obezbedio Avgust, a koja sobom nosi isključivo izobilje. Na vrhovima pojedinih stabala akantusa nalaze se labudovi koji su simbol Apolona.[27]

 
Ara Pacis Augustae 13. p. n. e. - 9. p. n. e., vegetabilna dekoracija

Značenje uredi

Spomenik Ara Pacis predstavlja javni spomenik propagandnog karaktera. Njegova celokupna dekoracija ukazuje na cara Avgusta i njegove zasluge. Različitim sredstvima, istorijskim reljefom, mitološko-alegorijskim reljefima, dekorativnim elementima, kod posmatrača se evocira jasno značenje i sugeriše se na Avgustovu veličinu. Iako s jedne strane spomenik predstavlja realne ljude u realnom vremenu, njegovo značenje ipak ostaje bezvremeno i večno, aludirajući na apstraktnije poruke poput prosperiteta, plodnosti i izobilja.[28]

Stil uredi

Reljefi Are Pacis ne predstavljaju novinu kada je stil u pitanju. Oni uglavnom prate helenističke stilske obrasce, što se vidi u načinu obrade odeće, kao i u pozama figura.[29] Sličnosti su uočene sa obradom figura na frizu atinskog Partenona , koji je mogao da posluži kao uzor.[30]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. The University of Michigan. str. 120-121. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  2. ^ a b Keler, Hajnc (1970). Rimsko carstvo. Novi Sad: Bratstvo Jedinstvo. str. 66. 
  3. ^ Stamper, John W. (2005). The Architecture of Roman Temples The Republic to the Middle Empire. United Kingdom: Cambridge University Press. str. 128. ISBN 978-0-521-81068-5. 
  4. ^ Lamp, Kathleen (2009). „The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate”. Rhetoric Society Quarterly. 39 (1): 2. 
  5. ^ Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 17. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  6. ^ Museo dell'Ara Pacis http://www.arapacis.it/en/. Pristupljeno 26. 6. 2018.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ a b Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 116. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  8. ^ Wheeler, Mortimer (1964). Roman Art and Architecture. London: Thames and Hudson. str. 164. ISBN 978-0-500-20021-6. 
  9. ^ a b Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. University of Michigan. str. 117. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  10. ^ Keler, Hajnc (1970). Rimsko carstvo. Novi Sad: Bratstvo Jedinstvo. str. 67. 
  11. ^ a b Lamp, Kathleen (2009). „The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate”. Rhetoric Society Quarterly. 39 (1): 17. 
  12. ^ Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine (4 izd.). New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 120. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  13. ^ a b v Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. University of Michigan. str. 121. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  14. ^ Avgust je podsticao rast populacije i davao brojne poreske beneficije porodicama sa dvoje ili troje dece, dok su postojale i kazne za one koji ne bi obezbedili potomstvo. Ramage, Nancy H., Andrew. Roman Art: Romulus to Constantine. Pearson Prentice Hall. str. 120. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  15. ^ Ramage, Nancy, H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. Pearson Prentice Hall. str. 120. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  16. ^ Elsner, John. „Cult and Sculpture: Sacrifice in the Ara Pacis Augustae”. Society for the Promotion of Roman Studies. 81 (1991): 50. 
  17. ^ Lamp, Kathleen (2009). „The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate”. Rhetoric Society Quarterly. 39 (1): 16. 
  18. ^ Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. University of Michigan. str. 123. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  19. ^ a b v g Keler, Hajnc (1970). Rimsko carstvo. Novi Sad: Bratstvo Jedinstvo. str. 69. 
  20. ^ Rehak, Paul (2001). „Aeneas or Numa? Rethinking the Meaning of the Ara Pacis Augustae”. The Art Bulletin. 83 (2): 190; 196. 
  21. ^ a b Lamp, Kathleen (2009). „The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate”. Rhetoric Society Quarterly. 39 (1): 6. 
  22. ^ Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 119. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  23. ^ a b Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. University of Michigan. str. 172. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  24. ^ Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. University of Michigan. str. 174-175. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  25. ^ Lamp, Kathleen (2009). „The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate”. Rhetoric Society Quarterly. 39 (1): 18. 
  26. ^ Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. University of Michigan. str. 179-181. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  27. ^ Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 123. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  28. ^ Ramage, Nancy, H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 123. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  29. ^ Lamp, Kathleen (2009). „The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate”. Rhetoric Society Quarterly. 39 (1): 9—10. 
  30. ^ Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 121. ISBN 978-0-13-150487-5. 

Literatura uredi

  • Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 116. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  • Ramage, Nancy H., Andrew (2005). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice Hall. str. 17. ISBN 978-0-13-150487-5. 
  • Stamper, John W. (2005). The Architecture of Roman Temples The Republic to the Middle Empire. United Kingdom: Cambridge University Press. str. 128. ISBN 978-0-521-81068-5. 
  • Keler, Hajnc (1970). Rimsko carstvo. Novi Sad: Bratstvo Jedinstvo. str. 66. 
  • Zanker, Paul (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. The University of Michigan. str. 120-121. ISBN 978-0-472-10101-6. 
  • Elsner, John (1991): "Cult and Sculpture: Sacrifice in the Ara Pacis Augustae", The Journal of Roman Studies, Vol. 81, 50-61.
  • Keler, Hajnc 1970: Rimsko carstvo, Novi Sad: Bratstvo Jedinstvo, 1970.
  • Lamp, Kathleen (2009): "The Ara Pacis Augustae: Visual Rhetoric in Augustus' Principate", Rhetoric Society Quarterly, Vol. 39(1), 1-24.
  • Ramage, Nancy H., Andrew 2005: Roman Art: Romulus to Constantine, Pearson Prentice Hall, 2005.
  • Rehak, Paul (2001): "Aeneas or Numa? Rethinking the Meaning of the Ara Pacis Augustae", The Art Bulletin, Vol. 83(2), 190-208.
  • Stamper, John W. 2005: The Architecture of Roman Temples The Republic to the Middle Empire, Cambridge University Press, 2005.
  • Zanker, Paul 1988: The Power of Images in the Age of Augustus, University of Michigan, 1988.
  • Wheeler, Mortimer 1964: Roman Art and Architecture, Thames and Hudson, 1964.
  • http://www.arapacis.it/en/

Spoljašnje veze uredi

 
Ara Pacis na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ara_Pacis&oldid=26728290”