Canto a tenore
Canto a tenore (ital. od sardinskog cantu a tenore, poznat i kao u tenore, su cuncordu, su cuntrattu, su 'ussertu, s'agorropamentu, cantu a proa) je vrsta višeglasnog narodnog pevanja koja potiče iz pastirskih običaja centralne regije Barbagija, a danas se proširio po celoj Sardiniji (Italija). Prema nekim antropološkim istraživanjima, ovaj način pevanja postoji još od kulture nuragija iz metalnog doba. Kao izraz sardinske kulture, canto a tenore je upisan 2008. godine na Uneskovu listu nematerijalne svetske baštine u Evropi. [1]
| Canto a tenore | |
|---|---|
 Pevanje tenora u Olijeni | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Italija |
| Svetska baština Uneska | |
| Unesko oznaka | 00165 |
| Datum upisa | 2008 |
| Lokacija upisa | Canto a tenore, Sardinian pastoral songs |
O narodnom pevanju Canto a tenore uredi
Obično ga izvode četvorica muškaraca koji pevaju na različite glasove (bas, kontra, boche i mesu boche) dok stoje čineći zatvoreni krug. Solo pevač (boche ili oche) izvodi neku prozu ili pesmu, koju ponavlja u mesu boche, dok su ostali glasovi prateći vokali. Glavna odlika ovog pevanja je duboka i grlena boja tona pratećih glasova basa i kontra. Umetnost pevača iz regiona Barbagia je ukorenjena u svakodnevnom životu lokalnih zajednica. Tako se canto a tenore često izvodi spontano u lokalnim barovima (zilleri), ali i tokom ceremonija kao što su venčanja, šišanje ovaca, verski festivali i karneval u Barbaričinu.[1][2]
O glasovima:[3]
- bas (bassu) - grleni glas koji podseća na zvuke vola, i on je osnova pesama Tenore. Ima vitalnu funkciju emitovanja stabilnih, dugih i niskih nota i formiranja prvog sloja pesme.
- kontra (contra) - je glas višeg tona – sličan ovčjem kriku, i ima ulogu da sarađuje sa basovim besmislenim slogovima, formirajući rudimentalni ritam pesme.
- boche - je vodeći zvuk performansa. Sa boche je taj koji peva stihove/pesme i vodi ostala tri člana. On odlučuje o ritmu i varijacijama u pesmi. Predstavlja pastira koji kroti životinje i pobeđuje prirodu.
- mesu boche - Jedini član koji stalno menja note, a ponekad i ključeve, on ima ulogu da pesmi da „pokret“ sa adlibovima, varijacijama i drugim trikovima, tako da izvođenje uvek bude sveže i zabavno, nikad dosadno. Predstavlja jagnjetov krik i najviši je.
Na Sardiniji postoji veliki repertoar pesama i vrsta canto a tenorea. Tako se po načinu izvođenja tenorskih pesama mogu prepoznati izvođači iz raznih sela. Najčešće melodije su serenade boche’e notte (glas noći) i plesne pesme kao što su mutos, gosos i ballos. Stihovi su ili drevne ili savremene pesme o svakodnevnim temama kao što su emigracija, nezaposlenost i politika u satiričnom, zabavnom ili čak protestnom tonu. U tom smislu, pesme se mogu smatrati i tradicionalnim i savremenim načinom izražavanja kulture. Canto a tenore je posebno osetljiv na društveno-socijalne promene kao što su slabljenje pastoralne kulture i povećani turizam na Sardiniji. Predstave na scenama za turiste narušavaju raznovrsnost repertoara i intimni okvir originalnih predstava. Neke od poznatih grupa koje izvode canto a tenore su: Tenores di Bitti, Tenores de Orosei, Tenores di Oniferi i Tenores di Neoneli.[1]
Galerija uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Canto a tenore, Sardinian pastoral songs UNESCO-ovim službenim stranicama (jezik: engleski) Preuzeto 4. prosinca 2012.
- ^ „The Canto a tenore, Sardinian Pastoral Songs”. unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 6. 2022.
- ^ „What Is The Canto A Tenore Of Sardinia?”. strictlysardinia.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 6. 2022.
Literatura uredi
- Ignazio Macchiarella, „Polivokalnost usmene tradicije u Italiji“, Popularne tradicije u Italiji; pesme i popularna muzika, 1990, Electa, Milano ISBN 8843532464