Википедија

Casus belli

латинска изрека

Casus belli je latinski izraz koji u doslovnom prevodu označava događaj koji uzrokuje rat.[1][2][3][4] Casus belli predstavlja razlog zbog koga se objavljuje ili vodi rat, povod za objavu rata, razlog ulaska neke države u rat.[5][6][7]

Casus belli stoga ne opisuje skup okolnosti koje dovode do rata, nego samo poslednji, odlučujuči razlog koji agresorka/napadačka država koristi kao objašnjenje, razlog za svoju objavu rata.[8] Casus belli je u najvećem broju slučajeva legitiman i stvarno postoji, dok s druge strane ponekad se spominju i izmišljeni razlozi za objavu rata. Primer toga jeste Nacistička Nemačka, koja je iskoristila lažni povod za napad na Poljsku, čime je započeo Drugi svetski rat.

Izraz je u široku upotrebu došao u 17. i 18. veku kroz spise Huga Grocija (1653), Kornelija van Binkeršoka (1707) i Žan-Žaka Burlamakija (1732), između ostalih, i zbog uspona političke doktrine jus ad bellum ili „teorije pravednog rata“.[9][10] Danas, ovaj termin je gotovo izgubio svoje pravno značenje i sve se više koristi u političkom smislu.[4]

Razlozi za upotrebu uredi

Državama je potrebno javno opravdanje za napad na drugu zemlju, kako da podstaknu unutrašnju podršku ratu, tako i da dobiju podršku potencijalnih saveznika.

U eri posle Drugog svetskog rata, Povelja UN zabranjuje zemljama potpisnicama da se upuštaju u rat osim: 1) kao sredstvo samoodbrane – ili odbrane saveznika tamo gde to zahtevaju ugovorne obaveze – od agresije; 2) osim ako UN kao telo prethodno nisu dale saglasnost za operaciju. UN takođe zadržavaju pravo da zatraže od država članica da intervenišu protiv zemalja koje nisu potpisnice koje su krenule u agresorske ratove.[11]

Istorijski primeri uredi

Ovaj odeljak opisuje poznatije i kontraverznije slučajeve kasus belija, do kojih je došlo u skorijoj istoriji.

Američki građanski rat uredi

Dok je dugotrajni sukob između severnih i južnih država (uglavnom zbog ekonomskih razlika i moralnih pitanja izazvanih ropstvom) bio uzrok Američkog građanskog rata, konfederacijski napad na Fort Samter (12—14. april 1861) poslužio je kao casus belli [12] za rasplamsavanje najsmrtonosnijeg rata u američkoj istoriji.

Špansko-američki rat uredi

 
Karikatura ratobornog Ujka Sama koji upozorava Španiju, oko 1898.

Iako uništenje Mejna nije rezultiralo trenutnom objavom rata Španiji, ono je stvorilo atmosferu koja je onemogućila mirno rešenje.[13] Španska istraga je utvrdila da je eksploziju izazvalo spontano paljenje bunkera za ugalj, ali je Istražni sud američkog Sampsonskog odbora odlučio da je eksploziju izazvala spoljašnja eksplozija iz torpeda. Makinlijeva administracija nije navela eksploziju kao casus belli, ali su drugi već bili skloni da uđu u rat sa Španijom zbog percipiranih zločina i gubitka kontrole na Kubi.[14] Zagovornici rata koristili su poklič „Zapamtite Mejn! Dođavola sa Španijom!“[15][16]

Vijetnamski rat uredi

Mnogi istoričari sugerišu da je Drugi incident u Tonkinskom zalivu bio izmišljeni izgovor za Vijetnamski rat. Zvaničnici severnovijetnamske mornarice su javno izjavili da tokom drugog incidenta severnovijetnamske pomorske snage nikada nisu pucale na USS Madoks.[17][18] U dokumentarnom filmu „Ratna magla“, tadašnji američki ministar odbrane Robert Maknamara priznaje da se napad tokom drugog incidenta nije dogodio, iako su on i predsednik Džonson verovali da se to dogodilo u to vreme.[19]

Prvi incident u Tonkinskom zalivu (2. avgust) ne treba mešati sa drugim incidentom u Tonkinskom zalivu (4. avgust). Severnovijetnamci su tvrdili da je 2. avgusta američki razarač USS Madoks pogođen jednim torpedom i da je jedan američki avion oboren u severnovijetnamskim teritorijalnim vodama. Muzej PAVN u Hanoju[20] prikazuje „Deo torpednog čamca... koji je uspešno oterao USS Madoks 2. avgusta 1964.“.

Kinesko-vijetnamski rat uredi

Tokom Kinesko-vijetnamskog rata 1979. godine, kineski lider Deng Sjaoping rekao je Sjedinjenim Državama da je njihov plan za borbu protiv Vijetnamaca osveta za Vijetnamsko rušenje režima Crvenih Kmera u Kambodži, savezniku Kine. Međutim, kineski nacionalisti su tvrdili da je pravi casus belli bio loš tretman Vijetnama prema etničkom kineskom stanovništvu, kao i sumnja da Vijetnam pokušava da konsoliduje Kambodžu uz sovjetsku podršku.[21]

Invazija na Irak 2003. uredi

 
Dana 5. februar 2003, državni sekretar SAD Kolin Pauel nosio je model bočice antraksa dok je držao govor u Savetu bezbednosti UN.

Kada su Sjedinjene Države izvršile invaziju na Irak 2003. godine, navele su da Irak nije poštovao uslove sporazuma o prekidu vatre za Zalivski rat (1990—1991), kao i da je planirao pokušaj atentata na bivšeg predsednika Džordža Buša starijeg 1993. i pucanje na koalicioni vazduhoplov koji je uspostavljao zone zabrane letova kao svoj naveden casus belli.[22][23]

Administracija Džordža V. Buša je citirala program Sadama Huseina za oružje za masovno uništenje (WMD). Administracija je tvrdila da Irak nije ispunio svoju obavezu da se razoruža prema prethodnim rezolucijama UN-a i da Sadam Husein aktivno pokušava da stekne kapacitete za nuklearno oružje, kao i da poboljša postojeći arsenal hemijskog i biološkog oružja. Državni sekretar Kolin Pauel obratio se na plenarnoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 5. februara 2003. navodeći ove razloge kao opravdanje za vojnu akciju.[24] Otkako su deklasifikovane nacionalne obaveštajne procene (NIE) ukazuju na to da je svaka izvesnost možda bila precenjena u opravdavanju oružane intervencije; obim, poreklo i namera ovih preteranih izjava ne mogu se konačno utvrditi iz NIE.[25]

Aneksija Krima uredi

Nakon pripajanja Krima Ruskoj Federaciji 2014. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je pomenuo da Krim i drugi regioni „nisu bili deo Ukrajine“ nakon što su ih zauzeli u 18. veku. Etničko rusko stanovništvo na Krimu i u istočnoj Ukrajini viđeno je kao razlog za rusku aneksiju.[26] Ministarstvo spoljnih poslova je tvrdilo da je Ukrajina pokušala da zauzme zgrade krimske vlade, navodeći to kao casus belli.[27]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „CASUS BELLI: Meaning & Definition for UK English”. Lexico Dictionaries (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-18. 
  2. ^ Chambers 21st Century Dictionary. Allied Publishers. 2001. str. 219. ISBN 978-81-8424-329-1. 
  3. ^ Chabers 21st Century Dictionary. Allied Publishers. 2001. str. 219. ISBN 978-81-8424-329-1. 
  4. ^ a b „casus belli | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  5. ^ „Šta znači Kazus beli”. staznaci.com. Pristupljeno 23. 5. 2020. 
  6. ^ Bynkershoek, Cornelius van (2007). A Treatise on the Law of War. Lawbook Exchange. ISBN 1-58477-566-1. 
  7. ^ Bynkershoek, Cornelius van (1995). On Questions of Public Law. William S. Hein & Company. ISBN 1-57588-258-2. 
  8. ^ Bryan A. Garner (2001). A Dictionary of Modern Legal Usage. Oxford University Press. str. 137—. ISBN 978-0-19-514236-5. 
  9. ^ Russell, Frederick H. (1997). The Just War in the Middle Ages. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29276-X. 
  10. ^ Childress, James F. (1978). „Just-War Theories: The Bases, Interrelations, Priorities, and Functions of Their Criteria”. Theological Studies. 39: 427—45. 
  11. ^ „Chapter VII | United Nations”. www.un.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-04-02. 
  12. ^ Watson, William (1887). Life in the Confederate Army: Being the Observations and Experiences of an Alien in the South During the American Civil War. United States: Chapman & Hall. str. 113. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  13. ^ Musicant, str. 151–2.
  14. ^ Reilly & Scheina, str. 30.
  15. ^ Edgerton, Robert B. (2005). Remember the Maine, to Hell with Spain. Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-6266-3. Pristupljeno 15. 2. 2010. [mrtva veza]
  16. ^ „Remember the "MAINE"”. U.S. Department of Transportation: National Transportation Library. Arhivirano iz originala 12. 05. 2009. g. Pristupljeno 11. 2. 2008. 
  17. ^ "McNamara asks Giap: What happened in Tonkin Gulf? Arhivirano 2015-03-06 na sajtu Wayback Machine". (November 9, 1995). Associated Press
  18. ^ CNN Cold War – Interviews: Robert McNamara Arhivirano jun 14, 2008 na sajtu Wayback Machine, retrieved January 23, 2007
  19. ^ Kaplan, Fred (19. 12. 2003). „The Evasions of Robert McNamara” — preko Slate. 
  20. ^ PAVN Museum in Hanoi
  21. ^ „China’s Little Secret”. Foreign Policy. 19. 2. 2014. 
  22. ^ „Joint Resolution to Authorize the Use of United States Armed Forces Against Iraq”. Office of the Press Secretary. 2. 10. 2002. 
  23. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2008-10-17. g. Pristupljeno 2008-09-28. 
  24. ^ „Remarks to the United Nations Security Council”. 4. 2. 2005. 
  25. ^ „The CIA Just Declassified the Document That Supposedly Justified the Iraq Invasion”. Vice News. 15. 3. 2015. 
  26. ^ „Ethnic Russians: Pretext for Putin's Ukraine Invasion?”. National Geographic. 2. 5. 2014. 
  27. ^ „Top 5 Myths About Russia's Invasion of Crimea”. The Moscow Times. 10. 3. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Casus belli na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikizvornik ima tekst iz Enciklopedije Britanike (1911), članak Casus Belli.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Casus_belli&oldid=27676823”