Википедија

Colletes cunicularius

Colletes cunicularius, prolećna pčela ili prolećna rudarska pčela, je vrsta usamljenih pčela iz porodice koletida koja je rasprostranjena na Palearktiku od Britanije do Tihog okeana koja se gnezdi na otvorenim, peskovitim tlima.[2]

Colletes cunicularius
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Hymenoptera
Porodica: Colletidae
Rod: Colletes
Vrsta:
C. cunicularius
Binomno ime
Colletes cunicularius
(Linnaeus,1761)

Opis

uredi

Colletes cinicularius je velika vrsta pčela koja ima nepovezani, dlakavi, crni stomak koji je u kontrastu sa grudnim košem koji je prekriven smeđom dlakom. Najverovatnija vrsta zabune u Britaniji je Andrena scotica jer ona takođe ima rani period leta, ali C. cunicularius je veća od A.scotica sa dužim antenama i nema foveu na licu. Mužjaci su manji i bleđi od ženki.[3]

Distribucija

uredi

Colletes cunicularius je rasprostranjen u Palearaktiku od Velike Britanije na zapadu do pacifičkih obala Sibira i Kine na istoku.[4] U Velikoj Britaniji je bio ograničen na zapadna obalna područja između južnog Velsa i Kambrije, ali je širio svoj domet u unutrašnjosti. Od 2015. godine je kolonizovao Džerzi sa obližnjeg kontinenta i ovo takođe može biti izvor Colletes cunicularius-a koji je počeo da se razmnožava u južnoj Engleskoj.[5]

Stanište i ekologija

uredi

Colletes cunicularius je vrsta koja se vezuje za peščane oblasti sa retko vegetacijom, u Britaniji se povezivala sa velikim, zrelim obalnim peščanim dinama koje su bile u blizini područja gde raste puzava vrba (Salix repens).[6] Pčele iz Evrope su obično bile povezane sa aluvijalnim područjem gde su reke u poplavama uklonile većinu vegetacije, a i u Britaniji i Evropi ova vrsta je kolonizovala veštačka staništa kao što su peščane jame.[7] Britansko stanovništvo bilo je ograničeno na područja dina gde se gnezdi u erozijskim udubljenjima unutar starih dina.[8] Univoltinski je, odnosno ima jednu generaciju godišnje, i ima period leta od marta do maja, ponekad i do juna, što je ranije od većine drugih vrsta Colletes-a.[6]

Mužjak usamljene pčele Colletes cunicularius pseudokupulira na cvetnoj etiketi orhideje Ophrys lupercalis - 1471-2148-10-103-S1

C. cunicularius se hrani iz širokog spektra cveća, ali u Velikoj Britaniji je najvažnija puzava vrba, dok se druge vrste vrba koriste ako puzava vrba nije prisutna.[9] Drugde je mnogo katoličkiji u biljkama iz kojih se hrani, iako je u Finskoj takođe prijavljeno da je uglavnom specijalizovan za vrbe, dok je u Italiji zabeleženo kao specijalizovano za oprašivanje vrsta iz porodice leguminoze. Mužjak C. cunicularius je jedina vrsta koja oprašuje dve vrste seksualno varljivih orhideja koje oponašaju ženke pčele Ophrys exaltata i Ophrys arachntiiformis, iako je zabeleženo da pokušavaju da se pseudokupuliraju sa drugim vrstama iz roda Ophrys-a.[10][11]

Da bi stvorila gnezdo, ženka iskopava tunel u pesak od oko 45 do 55 cm u dužini koja je blago nagnuta i ima više bočnih tunela prema najdubljem delu tunela svaki sa ćelijom na kraju. Odrasli mužjaci masovno izlaze iz gornjih ćelija dan pre ženki, obično popodne. Ćelije legla su obložene membranom nalik celofanu koja je vodootporna, ima antifungalna svojstva i smatra se da pomaže u održavanju odgovarajućeg nivoa vlažnosti kako se pčelinje larve razvijaju.

Opna je napravljena od tečnosti koju luči Duforova žlezda, a ženka pčele svojim kratkim, dvokrakim jezikom poput četkice razmazuje masni sekret oko zidova ćelija, a zatim se suši u bistru membranu.[12] Ženke se često gnezde zajedno u velikim i bučnim skupovima i kada ženke prvi put izađu iz svojih ćelija mogu se formirati „loptice za parenje“ jer mnogi mužjaci pokušavaju da se pare sa jednom novonastalom ženkom.[13]

U Britaniji ova vrsta nema poznatih parazita, ali u kontinentalnoj Evropi pčela kukavica Sphecodes albilabris je kleptoparazit ove vrste.[14] Žuta buba Apalus bimaculatus je takođe zabeležena kao parazit gnezda.[15]

Podvrste

uredi

Populacija C. cunicularius u zapadnoj Britaniji se morfološki i biološki razlikuje od kontinentalnih populacija i dobila je podvrsni status kao C. c. celticus.[16] Takođe se pokazalo da je hemija sekreta Duforove žlezde karakteristična i kod britanskih podvrsta.[17]

Reference

uredi
  1. ^ Kuhlmann, M. (2013). „Colletes cunicularius”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2013: e.T13304727A13309451. 
  2. ^ „Colletes (Pachycolletes) cunicularius (Linnaeus, 1761) - Vernal Colletes”. Natural History Museum, London. Pristupljeno 24. 6. 2018. 
  3. ^ Steven Falk (2015). A Field Guide to the Bees of Great Britain and Ireland. illus. Richard Lewington. Bloomsbury. str. 73. ISBN 9781910389034. 
  4. ^ Kuhlmann, M. (2013). "Colletes cunicularius". IUCN Red List of Threatened Species. 2013: e.T13304727A13309451.
  5. ^ Steven Falk (2015). A Field Guide to the Bees of Great Britain and Ireland. illus. Richard Lewington. Bloomsbury. str. 73. ISBN 9781910389034. 
  6. ^ a b G R Else; J P Field; C O'Toole. „Colletes cunicularius (Linnaeus,1761)”. Bees, Wasps and Ants recording Society. Pristupljeno 24. 6. 2017. 
  7. ^ Kuhlmann, M. (2013). "Colletes cunicularius". IUCN Red List of Threatened Species. 2013: e.T13304727A13309451.
  8. ^ „Colletes cunicularius”. Cheshire Hymenoptera (Bees, Wasps and Ants). Record. Pristupljeno 24. 6. 2018. 
  9. ^ Steven Falk (2015). A Field Guide to the Bees of Great Britain and Ireland. illus. Richard Lewington. Bloomsbury. str. 73. ISBN 9781910389034. 
  10. ^ G R Else; J P Field; C O'Toole. „Colletes cunicularius (Linnaeus,1761)”. Bees, Wasps and Ants recording Society. Pristupljeno 24. 6. 2017. 
  11. ^ Rod Peakall; Florian P. Schiestl (2004). „A mark-recapture study of male Colletes cunicularius bees: implications for pollination by sexual deception”. Behav Ecol Sociobiol. 56 (6): 579—584. doi:10.1007/s00265-004-0816-3. 
  12. ^ G R Else; J P Field; C O'Toole. „Colletes cunicularius (Linnaeus,1761)”. Bees, Wasps and Ants recording Society. Pristupljeno 24. 6. 2017. 
  13. ^ Steven Falk (2015). A Field Guide to the Bees of Great Britain and Ireland. illus. Richard Lewington. Bloomsbury. str. 73. ISBN 9781910389034. 
  14. ^ G R Else; J P Field; C O'Toole. „Colletes cunicularius (Linnaeus,1761)”. Bees, Wasps and Ants recording Society. Pristupljeno 24. 6. 2017. 
  15. ^ Lina A. Widenfalk; Niina Sallmén; Åsa Hedin; Åsa Berggren (2018). „Translocation of a sand-associated blister beetle due to urban development in Uppsala, Sweden”. Ur.: Pritpal S. Soorae. Global Reintroduction Perspectives: 2018 Case studies from around the globe. IUCN. str. 1—6. ISBN 978-2-8317-1901-6. doi:10.2305/IUCN.CH.2018.08.en. 
  16. ^ C. O'Toole (1974). „A new subspecies of the vernal bee, Colletes cunicularius (L.) (Hymenoptera: Colletidae)”. Systematic Entomology. 42 (2): 163—169. 
  17. ^ G R Else; J P Field; C O'Toole. „Colletes cunicularius (Linnaeus,1761)”. Bees, Wasps and Ants recording Society. Pristupljeno 24. 6. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Colletes_cunicularius&oldid=24435455”