Википедија

Devil May Cry

видео-игра

I đavo može da plače (eng. Devil May Cry) je akciono-avanturistička video igra razvijena i objavljena od strane Kapkom-a, objavljena 2001. godine za PlayStation 2[1]. Dok se igra prvenstveno fokusira na borbu mačevima, igrač dobija nova oružja nakon što pobedi glavne neprijatelje što kao rezultat donosi raznovrsnost poteza koji mogu da se izvedu.

И ђаво може да плаче
Devil May Cry
Developer(i)Капком
Izdavač(i)Капком
PlatformeWindows
PlayStation 2
PlayStation 3
PlayStation 4
Xbox One
Xbox 360
Izlazak23. avgust 2001.
Žanr(ovi)Reži i seci, akciono-avanturistička
ModifikacijeJedan igrač
PisciHideki Kamija
Noboru Sugimura
Kompozitor(i)Masami Ueda
Masato Kohda
Misao Senbongi
Način kontroletastatura, kontroler

Smeštena u moderno vreme na izmišljenom Malet Ostrvu, priča se fokusira na Dantea, lovca na demone koji koristi svoj posao da se osveti demonima nakon što je izgubio svog brata i majku. On upoznaje ženu po imenu Triš koja ga povede na put da pobede gospodara demona Mundusa. Priča se uglavnom priča kroz broj kratkih scena, koje koriste razvojno okruženje igre i nekoliko video klipova koji su pre-renderovani. Igra je donekle zasnovana na italijanskom spevu "Božanstvena Komedija" korišćenjem aluzija, uključujući i glavnu ličnost igrice Dantea (nazvanog po ličnosti Dante Aligijerija) i druge likove kao što su Verdžil (Virdžil) i Triš (Beatris Portinari).

Igra je prvenstveno osmišljena 1999. kao "Pritajeno Zlo 4[mrtva veza]". Ali s obzirom da se zaposlenima činilo kao da igra ne pristaje franšizi Pritajenog Zla, projekat je odbačen zbog svojih veza sa Pritajenim Zlom i umesto toga je napravljen kao sopstvena odvojena priča. "I đavo može da plače" je dobio dosta pokrića u medijima video igara zbog svog uticaja koji je imao na žanr akcionih igara, velike teškoće prelaska igrice kao i sveukupno visokih ocena koje je dobio od mnogih profesionalnih kritičara što je dovelo do zaključka da je ovo jedna od najboljih i najinovativnijih video igara svih vremena. Igra se prodala u više od tri miliona kopija,[2] i dobila je više nastavaka i delova koji pričaju priču pre radnje glavne priče svih razvijenih od strane Kapkom-a.

Način igre uredi

Igra se sastoji od nivoa koji se zovu "misije", gde igrači moraju da se bore protiv brojnih neprijatelja, izvode platformske zadatke, i povremeno rešavaju zagonetke kako bi napredovali dalje kroz priču. Perfomanse igrača se nakon svake misije ocenjuju sa ocenama A, B, C ili D, sa dodatnom najvišom ocenom S. Ocene se zasnivaju na tome koliko je vremena bilo potrebno da se završi misija, količina "crvenih kugli" koja je sakupljena (valuta u igrici koja se dobija tako što se ubijaju neprijatelji), koliko je "stilska" borba bila, korišćenje pomoćnih stavki, i koliko je štete igrač pretrpeo kroz borbu.

"Stilska borba" se izvodi tako što se odradi ne-prekinuti niz različitih uspešnih napada dok se izbegavaju neprijateljski napadi, tako što se prate performanse igrača kroz merač koji se nalazi na ekranu. Što više udaraca igrač uspe da nanese to više raste merač na ekranu. Merač kreće od "Dosadno", pa prelazi na "Kul", "Bravo", i "Apsolutno" i na vrhu dolazi do "Stilski". Ako se uzastupno koriste isti potezi merač počinje da opada, što onda navodi igrača da koristi sve moguće poteze koje imaju u svom arsenalu. Nazivi na meraču su slični ocenama koje se dobijaju na kraju misija. Kada Dante pretrpi štetu od neprijatelja, stilska ocena ponovo padne na "Dosadno". Igrači takođe mogu da održe svoju stilsku ocenu i spreče je od opadanja koristeći omalovažavanje neprijatelja koji se nalaze u blizini.

Igrač može povremeno da transformiše Dantea u još moćnije demonsko stvorenje koristeći sposobnost koja se zove "Đavolji Okidač". Kada se to uradi dodaju se moći koje su zasnovane na trenutnom oružju koje se koristi i Danteov izgled se promeni. Transformacija obično poveća snagu i odbranu, polako vraća nazad zdravlje, i dodeljuje neke posebne napade i poteze. Ona je određena sa meračem Đavoljeg Okidača koji se vremenom smanjuje kako se ta sposobnost koristi, a dopunjava se tako što se napadaju neprijatelji ili tako što se oni omalovažavaju kada je Dante u normalnom obliku.

"I đavo može da plače" sadrži zagonetke i druge izazove pored osnovne borbe sa neprijateljima. Glavna priča često traži od igrača da nađe ključne stavke kako bi mogao da napreduje, na način sličan onom koji je korišten u zagonetkama u igricama serijala "Pritajeno Zlo", kao i opcione platformske zadatke i zadatke istraživanja kako bi se našla skrivena mesta sa "crvenim kuglama". Sporedne misije, nazvane "Tajne Misije" u igrici, su locirane u skrivenim delovima nivoa ili oblastima koje skreću sa glavnog puta i nije obavezno da se završe, ali pružaju dodatna trajna pojačanja sposobnosti igrača.

Radnja uredi

"I đavo može da plače" počinje tako što je Dante napadnut u svojoj kancelariji od strane misteriozne žene po imenu Triš. On je impresionira tako što se lagano odbrani od njenog napada, i kaže joj da on lovi demone koji su ubili njegovu majku i brata.[3] Ona mu kaže da je napad bio test, i da gospodar demona Mundus, koga Dante drži odgovornim za smrt svoje porodice, planira svoj povratak. Scena skače na njihov dolazak kod velikog zamka, gde Triš iznenadno skače i nestaje iza visokog zida.

Dante istražuje zamak i nailazi na osnovne neprijatelje igrice, demonske marionete. Takođe pronalazi novi mač po imenu Alastor, i bori se protiv prvog glavnog neprijatelja, ogromnog pauk/škorpion demona po imenu Fantom. Dante pobeđuje u bici, ali kao što kao što postaje tema koja se kasnije ponavlja kroz igricu, poraženo čudovište se nakon kratkog vremena ponovo pojavljuje u uskom prolazu, što primorava Dantea da bira da li će da beži ili da se bori u uskom prolazu koji mu ograničava pokrete. Nakon daljeg istraživanja i borbe, Dante se bori sa demonom koji se zove Nelo Anđelo koji impresionira Dantea sa svojim samopouzdanjem.[4] Dante uspeva da porazi Nelo Anđela i taman kad se pripremi da zada krajnji udarac, Nelo Anđelo mu pobegne, i uzvrati Danteu sa serijom udaraca i šuteva. Demon se sprema da ubije Dantea, ali odjednom pobegne nakon što vidi amajliju koju Dante nosi oko vrata, koja u sebi ima sliku Danteove majke. Demon ga napadne još dva puta u kasnijim misijama, i eventualno se otkrije da je demon Danteov identični brat blizanac, Verdžil. Nakon Anđelove/Verdžilove smrti, njegova amajlija se spoji sa bratovljevom, i "Ivica Sile", početni mač igrice, koji je nekad pripadao njihovom ocu, se promeni u svoj pravi oblik i postane mač Sparde.

Kada Dante sledeći put vidi Triš, ona ga izda i otkrije da i ona radi za Mundusa, ali kada se desi da joj je kasnije život u opasnosti, Dante odluči da je spase. Tvrdeći da je to uradio samo zato što je ona ličila na njegovu majku, i upozori je da ga se u budućnosti kloni. Mada ponovo, kada se konačno susretne sa Mundusom, koji taman treba da ubije Triš, Dante ponovo izabere da je spase i biva povređen. Mundus pokuša da ga dokrajči, ali umesto toga Triš se ispreči i pretrpi taj napad umesto njega. Ovo oslobodi Danteovu punu moć, što mu omogućava da preuzme oblik Sparde.[5] Dante i Mundus onda pređu da se bore na drugoj ravni postojanja.

Dante pobeđuje, i ostavlja amajliju i mač sa Trišinim nepokretnim telom pre nego što ode.[6] U povratku u ljudski svet, Dante saznaje da se ostrvo ruši, i sateran je u ćošak od strane povređenog Mundusa, koji ga je pratio nazad u ljudski svet. Dante se bori sa Mundusom, sada vraćen na svoju normalnu snagu, pritom se Triš takođe vraća i pozajmljuje Danteu njenu moć i snagu.[7] Dante pobeđuje Mundusa, koji se zaklinje da će se vratiti i da će vladati ljudskim svetom. Kada Triš pokuša da se izvini počinje da plače, i Dante joj govori da to znači da je postala ljudsko biće i da nije samo đavo, jer "đavoli nikad ne plaču".[8] Dante i Triš se spašavaju avionom dok se ostrvo oko njih ruši. Nakon završnih kredita, otkriva se da Dante i Triš sada rade zajedno kao partneri, i da su preimenovali radnju u "Đavo nikad ne plače".

Razvoj uredi

Prvo nagovešteno rano u Decembru 1999. godine,[9] "I đavo može da plače" je započela kao najranija inkarnacija igre "Pritajeno Zlo 4".[10] Prvenstveno razvijena za PlayStation 2, igru je režirao Hideki Kamija[11] nakon što je producent Šinđi Mikami od njega tražio da napravi novi deo serijala "Pritajeno Zlo". Oko kraja milenijuma, pisac dosadašnjeg serijala Noboru Sugimura[12] je napravio scenario za ovu igricu, zasnovano na Kamijinoj ideji da napravi veoma kul i stilizovanu akcionu igricu.[13] Priča je bila zasnovana na misteriji koja je kružila oko tela glavnog lika igrice Tonija,[14] nepobedivog čoveka sa veštinama i intelektom daleko iznad normalnih ljudi, čije su nadljudske sposobnosti bile objašnjene putem biotehnologije. Kako se Kamiji činilo da glavni lik nije izgledao dovoljno hrabro i herojski u borbama iz fiksnog ugla kamere, odlučio je da odbaci prerenderovane pozadine iz prethodnih igrica serijala Pritajenog zla, i umesto toga se rešio za sistem dinamične kamere. Ovaj novi pravac je zahtevao od tima da otputuje u Evropu gde su proveli jedanaest dana u Ujedinjenom Kraljevstvu i Španiji fotografišući stvari kao što su Gotske statue, cigle, i kamene trotoare kako bi ih koristili za teksture u igrici.[15] Iako su se ljudi koji su radili na igrici trudili da nekako uklope celu temu "kul igrice" u svet Pritajenog Zla, Mikami se osećao da je ovaj pravac daleko od korena serijala Pritajenog Zla koji se fokusirao na preživljavanje i horor i na kraju je ubedio sve članove tima da naprave igru koja je nezavisna od ovog serijala.[16] Kamija je nakon toga prepravio priču da bude smeštena u svet pun demona i promenio ime glavnog junaka u "Dante". Ostatak likova su uglavnom ostali isti, sa malim promenama, kao i u originalnom Sigimurinom scenariu,[17] osim toga što su izbačena pojavljivanja majke i oca heroja u priči. Novi naziv igrice "I đavo može da plače" je otkriven u Novembru 2000. godine.

Igrica je razvijena od strane "Tima Malih Đavola", grupe članova osoblja iz Kapkom-ovog Studija Produkcije 4.[18][19] Neki od glavnih elemenata načina igre su delimično bili inspirisani greškom u kodu nađenom u igri "Onimuša: Gospodari rata". Tokom testiranja igre, Kamija je otkrio da neprijatelji mogu da se zadrže u vazduhu ako se konstantno seku i napadaju mačevima, što je dovelo do uključenja žongliranja pištolja i udaraca mačevima u igru.[20] Sudeći po režiseru, "I đavo može da plače" je u potpunosti dizajniran oko Danteovih akrobatskih i borilačkih sposobnosti. Odluka je tek kasnije u razvoju igre doneta da se promeni igra u nešto što je je više zasnovano na misijama, umesto na strukturu otvorenog sveta koju imaju igrice Pritajenog Zla. Težina igre je bila namerna, sudeći po Kamiji, koji ju je nazvao njegovim "izazovom za sve one koji su igrali lagane, opuštene igrice".[21]

Utisci uredi

Kritički prijem
Ocena agregatora
AgregatorOcena
Metacritic94/100[22]
Ocene recenzenata
PublikacijaOcena
AllGame     [23]
Eurogamer9/10[24]
Famitsu34/40[25][26]
Game Informer9.5/10[27]
GamePro     [28]
GameSpot9.1/10[29]
GameSpy     [30]
IGN9.6/10[31]
The Electric Playground9/10[32]
GameCritics.com9/10[33]

"I đavo može da plače" je dobila "Zlatnu" nagradu prodaja od "Asocijacije Izdavača Softvera Zabave i Razonode" (ELSPA),[34] što je ukazivalo na to da se najmanje 20.000 kopija igrice prodalo u Ujedinjenom Kraljevstvu.[35] Do Jula 2006. "I đavo može da plače" je prodala 1.1 milion kopija i zaradio 38 miliona dolara samo u Sjedinjenim Državama. Sledeća Generacija ju je rangirala na 48. mestu najbolje prodavanijih igara koje su objavljene za PlayStation 2, Xbox i GameCube između Januara 2000. i Jula 2006. u toj zemlji. Sveukupne prodaja "I đavo može da plače" serijala je dostigla 2 miliona prodatih artikala u Sjedinjenim Državama do Jula 2006.

Igrica je dobila pozitivne kritike i hvale, sa recenzijama sajtova novosti o video igrama koji su hvalili inovacije, akciju, vizuelne efekte, kontrolu kamere, i gotički ambijent. Igrica je takođe dobila pozitivne kritike od štampanih publikacija o video igrama iz sličnih razloga.[36] Gejm Informer je sumirao svoju reviziju tako što je rekao da zbog ove igre "Pritajeno Zlo izgleda kao spori zombi". "I đavo može da plače" je takođe posetio nekoliko Top Lista Video Igara Svih Vremena, Gejmfjuri je, na primer, naveo "I đavo može da plače" kao 31. mesto na svojoj listi Top 40 Konzolskih Igara Svih Vremena.[37] U 2010, Aj Dži En (IGN) je naveo kao 42. mesto na njihovoj listi "Top 100 PlayStation 2 Igara".[38] Dante je takođe dobio dosta pohvala toliko da je postao jedan od najpoznatijih likova u video igrama.[39][40][41]

Međutim igra je takođe bila podložna negativnim kritikama. Sledeća Generacija se bunila u vezi nivoa težine igrice, pitajući se da li je to dodato u igricu kako bi se samo produžila igrica.[42] Električno Igralište je ukazalo na neobičnu šemu kontrola i manjak opcija za konfiguraciju. GejmSpaj je naveo ponašanje kamere, teško učenje kontrola, i neke loše grafičke osobine kao što je trepterenje i loše pomeranje slike. GejmSpot je kritikovao završetak igrice zbog dramatične promene toka igrice i načina igranja, kao i zbog porasta teškoće igrice. Na kraju, kritičari video igara su se osećali kao da je priča sveukupno kratka i da su likovi igrice nedovoljno razvijeni.

Uspesi i zasluge uredi

 
Prikaz jednog od obožavalaca obučenog u kostim Dantea na sajmu stripova u Londonu 2015. godine

"I đavo može da plače" je imala i nastavak, "I đavo može da plače 2" kao i "I đavo može da plače 3" čija se radnja dešava hronološki pre glavne radnje prve igrice. Četvrta igra, "I đavo može da plače 4", je objavljena 5. februara 2008. u Sjedinjenim Državama za PlayStation 3, Xbox 360 i računare. Ukupne prodaje svih verzija do 10. februara 2009. su bile otprilike oko 2,48 miliona kopija. Igra je takođe kao rezultat imala izdavanje dva romana Šinija Goikede,[43][44] kao i anime serijala. Dana 15. Okrobra 2004, tri godine nakon objavljivanja igrice zvučna traka koja sadrži muziku iz igrice je objavljena zajedno sa zvučnom trakom za "I đavo može da plače 2". Planovi za akcioni igrani film[45] su takođe bili najavljeni iako je kasnije potvrđeno da su otkazani. Restart serijala pod imenom Di Em Si: "I đavo može da plače" (eng. DmC: Devil May Cry) je objavljen 2013. godine od strane Kapkoma i Nindža Teorije. Kamija smatra da je njegova igrica iz 2009. godine, Bajoneta, nastala i evoulirala iz ove igrice iako je on igrao "I đavo može da plače 4".[46] U intervjuu 2017. sa Dangeki PlayStationom, Kamija je izrazio svoj interes da napravi prepravku i potpuno novu igricu "I đavo može da plače", tačnije da restartuje ceo serijal.[47]

"I đavo može da plače" je naveden kao početak podžanra akcionih igara nazvan "Ekstremna Borba", koji se fokusira na moćne heroje koji se bore protiv hordi neprijatelja sa fokusom na stilsku akciju.[48] Igra je takođe bila opisana kao prva igra koja je "uspešno uspela da izvede neumorni slobodno tekući stil igre mnogih klasičnh 2D igara". Serijal je postao standard po kome se druge 3D igre mere, sa poređenjem revizija igrica koje uključuju "Bog rata",[49][50] "Legija haosa",[51] i "Krv će reći".[52]

Igrica je takođe uspela da dostigne veliki publicitet i praćenje sa velikim brojem obožavalaca koji se mogu videti na skoro svim skupovima i sajmovima koji proslavljaju pop kulturu i kulturu video igara.

Isto pogledati uredi

  • "Bajoneta"
  • "Danteov Pakao", još jedna igrica zasnovana na Paklu od Dantea Aligijerija

Reference uredi

  1. ^ „PlayStation 2”. Vikipedija, slobodna enciklopedija (na jeziku: srpski). 22. 4. 2016. 
  2. ^ „Easy Mode #27 - PALGN Feature - Australia's PAL Gaming Network”. 13. 5. 2008. Arhivirano iz originala 13. 05. 2008. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  3. ^ Dante: Pa ovako kako ja vidim, u ovom poslu mnogo njih tvoje vrste naiđe, i ako ja uspem da ubijem svakog koji naiđe, pre ili kasnije ću da pogodim džekpot. (I đavo može da plače) Kapkom, 2001.
  4. ^ Dante: Ova smrdljiva rupa je poslednje mesto gde bih očekivao da naiđem na nekog ko ima imalo hrabrosti. (I đavo može da plače) Kapkom, 2001.
  5. ^ Dante: Koliko dugo ćeš da nastaviš da nestaješ? Izađi i pokaži lice Munduse! (I đavo može da plače) Kapkom, 2001.
  6. ^ Dante: Ovo je pripadalo mojoj majci. Sada ga dajem tebi. Sada je i moj otac tu. Odmori se... U miru. (I đavo može da plače) Kapkom, 2001.
  7. ^ Triš: Dante, iskoristi moju moć! Dante: Triš! Okej! (I đavo može da plače) Kapkom, 2001.
  8. ^ Dante: Triš... đavoli nikad ne plaču. Ove suze, suze su dar koji samo ljudska bića poseduju. (I đavo može da plače) Kapkom, 2001.
  9. ^ Perry, Douglass C. (3. 12. 1999). „Resident Evil Series to Haunt PlayStation 2”. IGN. IGN Entertainment, Inc. Arhivirano iz originala 13. 12. 2010. g. Pristupljeno 17. 7. 2010. 
  10. ^ Kevin Gifford, Mark MacDonald (april 2005). „Afterthoughts: Resident Evil 4”. Electronic Gaming Monthly. Ziff Davis Media Inc. (190): 51—52. 
  11. ^ „Hideki Kamiya”. Wikipedia (na jeziku: engleski). 31. 3. 2018. 
  12. ^ Funatsu, Minoru (11. 4. 2001). „カプコン、深作欣二監督を招き「クロックタワー3」を制作”. Game Watch. Impress Watch Corporation. Arhivirano iz originala 30. 06. 2013. g. Pristupljeno 8. 7. 2010. 
  13. ^ Devil May Cry Graphic Edition. Kadokawa Shoten. decembar 2001. ISBN 978-4-04-707071-4. 
  14. ^ Kamiya, Hideki [PG_kamiya]. „But in the 1st plot the hero's name was Tony.” (tvit). Pristupljeno 13. 7. 2015 — preko Twitter-a. 
  15. ^ Mielke, James (18. 8. 2006). „Retro/Active: Hideki Kamiya -- The Okami Family Tree”. 1UP.com. UGO Entertainment, Inc. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  16. ^ Perry, Douglass C. (17. 5. 2001). „E3 2001: Interview with Shinji Mikami”. IGN. IGN Entertainment, Inc. Arhivirano iz originala 29. 12. 2006. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  17. ^ Kamiya, Hideki [PG_kamiya] (22. 9. 2010). „No, almost the same RT @ashukan_san: @PG_kamiya DMC had a few characters. I wonder were there more characters in your first plot Biohazard4?” (tvit). Pristupljeno 13. 7. 2015 — preko Twitter-a. 
  18. ^ Capcom (17. 10. 2011). Devil May Cry. Capcom Entertainment, Inc. Scene: staff credits. 
  19. ^ „Production Studio 4” (na jeziku: Japanese). Capcom. Arhivirano iz originala 6. 2. 2005. g. 
  20. ^ Electronic Gaming Monthly, December 2001 issue. pp. 56.
  21. ^ „Greatest 200”. 1UP. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  22. ^ staff, Metacritic. „Devil May Cry Reviews”. Metacritic. Arhivirano iz originala 24. 8. 2010. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  23. ^ Thompson, Jon. „Devil May Cry - Review”. AllGame. Arhivirano iz originala 15. 11. 2014. g. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  24. ^ Bye, John (12. 8. 2001). „Devil May Cry Review”. Eurogamer. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  25. ^ プレイステーション2 - Devil May Cry. Weekly Famitsu. No.915 Pt.2. Pg.63. 30 June 2006.
  26. ^ staff, IGN (9. 8. 2001). „Devil May Cry Scores Big in Famitsu”. IGN. Arhivirano iz originala 8. 12. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  27. ^ Reiner, Andrew (oktobar 2001). „Devil May Cry Review”. Game Informer. Arhivirano iz originala 9. 2. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  28. ^ Mike, Major (16. 10. 2001). „Devil May Cry review”. GamePro. Arhivirano iz originala 4. 7. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  29. ^ Ahmed, Shahed (17. 10. 2001). „Gamespot Devil May Cry review”. GameSpot. Arhivirano iz originala 18. 3. 2007. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  30. ^ Garbutt, Russell (15. 10. 2001). „Devil May Cry Review”. GameSpy. Arhivirano iz originala 9. 5. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  31. ^ Perry, Doug (16. 10. 2001). „Devil May Cry review”. IGN. Arhivirano iz originala 23. 3. 2007. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  32. ^ Tapia, James. „Devil May Cry Review”. The Electric Playground. Arhivirano iz originala 10. 6. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  33. ^ Doolittle, Mike (28. 11. 2001). „Devil May Cry review”. Gamecritics.com. Arhivirano iz originala 22. 9. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  34. ^ „ELSPA Sales Awards: Gold”. Entertainment and Leisure Software Publishers Association. Arhivirano iz originala 19. 3. 2009. g. 
  35. ^ Caoili, Eric (26. 11. 2008). „ELSPA: Wii Fit, Mario Kart Reach Diamond Status In UK”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 18. 9. 2017. g. 
  36. ^ staff, Game Rankings. „Devil May Cry Reviews”. GameRankings. Arhivirano iz originala 7. 3. 2009. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  37. ^ „GAMEFURY’s Top 40 Console Games of All Time (#40 – #31)”. GAMEFURY. Arhivirano iz originala 02. 12. 2009. g. Pristupljeno 20. 05. 2018. 
  38. ^ „Top 100 PlayStation 2 Games”. IGN. Arhivirano iz originala 1. 2. 2014. g. Pristupljeno 16. 11. 2012. 
  39. ^ Vore, Bryan (3. 12. 2010). „Readers' Top 30 Characters Results Revealed”. Game Informer. Arhivirano iz originala 25. 5. 2015. g. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  40. ^ „The 25 best new characters of the decade”. GamesRadar. 29. 12. 2009. Arhivirano iz originala 16. 6. 2011. g. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  41. ^ Glifford, Kevin (10. 2. 2010). „Snake Beats Mario, Is Coolest Video Game Character Ever”. 1UP.com. Arhivirano iz originala 16. 7. 2012. g. Pristupljeno 10. 3. 2010. 
  42. ^ Next Generation Magazine, November 2001 issue
  43. ^ Goikeda, Shinya. „Amazon.com listing for Devil May Cry Volume 1”. Arhivirano iz originala 14. 6. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  44. ^ Goikeda, Shinya. „Amazon.com listing for Devil May Cry Volume 2”. ISBN 978-1-59816-451-0. 
  45. ^ Linder, Brian (3. 6. 2003). „Games-to-Film: Devil May Cry”. IGN. Arhivirano iz originala 6. 12. 2011. g. Pristupljeno 2. 7. 2012. 
  46. ^ Ramsay, Randolph (8. 4. 2009). „Q&A: Hideki Kamiya on Bayonetta”. GameSpot. Arhivirano iz originala 28. 12. 2009. g. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  47. ^ „Hideki Kamiya Wants To Do A Viewtiful Joe Or DMC Remake, And A Dante x Bayonetta Crossover”. Siliconera. 20. 11. 2017. 
  48. ^ Bateman & Boon 2005, str. 246–247
  49. ^ „God of War”. IGN. Arhivirano iz originala 14. 9. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  50. ^ „God of War Review”. PlayStation World. 16. 6. 2005. Arhivirano iz originala 29. 6. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  51. ^ Varanini, Giancarlo (4. 8. 2003). „Chaos Legion review”. GameSpot. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 
  52. ^ Bedigian, Louis (29. 9. 2004). „Blood Will Tell review”. Gamezone. Arhivirano iz originala 17. 6. 2008. g. Pristupljeno 20. 7. 2008. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Devil May Cry na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Devil_May_Cry&oldid=26738307”