Википедија

GNU


Za druge upotrebe pogledajte stranicu Gnu (višeznačna odrednica).

GNU je operativni sistem sastavljen isključivo od slobodnog softvera. Njegov naziv je rekurzivna skraćenica za „GNU nije juniks“ (GNU's Not Unix). Ovo je odabrano zato što je njegov dizajn juniksolik (Unix-like), ali od Juniksa se razlikuje po tome što je slobodan softver i ne sadrži njegov kod.[1] Razvoj GNU-a je pokrenuo Ričard Stolman, i to je bio prvobitni cilj Zadužbine za slobodni softver (Free Software Foundation).

GNU-ov logo, rad Etjena Suvasaa (Etienne Suvasa)

Razvoj GNU sistema je značio i pisanje mnogih programa, poznatih kao GNU programi ili GNU paketi. Među njima su i uređivač teksta Emaks, GNU-ova zbirka kompilatora (GNU Compiler Collection), GNU-ov debager (ispitivač) (GNU Debugger) i grafičko okruženje Gnom.

GNU sistem se obično koristi u kombinaciji sa jezgrom linuks, koje je razvijeno van projekta GNU. Ova kombinacija čini potpuno funkcionalan operativni sistem, GNU sa linuksom (GNU/Linux), koji se međutim često naziva samo „Linuks“. Za detalje pogledajte GNU i linuks - spor oko imena.

GNU-ovi programi se često koriste i samostalno. Nije neuobičajeno naći komponente GNU-a instalisane na vlasničkim juniks sistemima umesto prvobitnih juniks programa – posebno onih koji su alatke za programiranje i koji se često nazivaju zajedničkim imenom GNU-ov skup alatki. (Što je samo mali deo celine GNU sistema.) Koriste se na ovaj način jer su se pokazali kao superiorni u odnosu na ekvivalentne juniks verzije, čak i onda kada nisu potpuno saglasni sa standardom POSIX. Takođe, zbog popularnosti kombinacije GNU sa linuksom, mnogi koji rade na razvoju softvera instališu GNU-ov skup alata na druge sisteme zbog kompatibilnosti ili zato što skup radi ujednačeno na svim platformama. Mnogi GNU-ovi programi su takođe prebačeni (ported) na Microsoft Windows, Mekintoš OS X i razne druge vlasničke platforme. Međutim, razlog za postojanje portova (prenosa, tj. i drugih verzija) je da pomoGNU da se ti sistemi zamene slobodnim softverom.

Istorija uredi

Projekat GNU je javno oglašen 27. septembra 1983. godine na diskusionim grupama net.unix-wizards i net.usoft. Pravi rad na projektu je počeo 5. januara sledeće godine, kada je Stolman dao ostavku na MIT-u da bi izbegao mogućnost da univerzitet polaže bilo kakva prava ili da omete raspodelu (distribuciju) GNU-a kao slobodnog softvera. Prvobitna objava je praćena Stolmanovim „[[Manifest GNU-a|Manifestom GNU-a]]“ i drugim esejima u kojima je izložio svoje motive za projekat GNU, od kojih je jedan bio i „vraćanje duha saradnje koji je preovlađivao u računarskoj zajednici u njenim ranijim danima“.

Kada je GNU predložen, vlasnički operativni sistem juniks je već bio u širokoj upotrebi. Budući da se arhitektura juniksa pokazala tehnički stabilnom, sistem GNU je dizajniran tako da bude kompatibilan sa njim. Arhitektura Juniksa je omogućavala da GNU bude napisan od pojedinačnih softverskih komponenti. One komponente koje su već bile slobodno dostupne, kao što su sistem za prelom teksta TeK i grafički sistem Iks Windows će biti prilagođene i ponovo iskorišćene, dok će nedostajuće biti napisane od nule.

Godine 1985. Stolman je osnovao neprofitnu organizaciju Zadužbinu za slobodan softver (ZSS), da bi pružala logističku, pravnu i finansijsku podršku projektu GNU. ZSS takođe zapošljava i programere da doprinose GNU-u, mada je značajan deo razvoja bio (i još uvek je) delo dobrovoljaca. Kako se GNU sve više isticao, tako su zainteresovani biznisi počeli da doprinose razvoju ili prodaji GNU softvera i tehničke podrške. Najistaknutiji i najuspešniji od ovih je bio SajGNUs Solušns (Cygnus Solutions), danas deo Red Heta (Red Hat).

Da bi osigurao da GNU softver ostane slobodan, projekat je 1989. godine izdao prvu verziju GNU-ove Opšte javne licence (GNU-ova OJL, poznatija po engleskoj skraćenici GNU GPL). Ovu licencu danas koristi najveći deo GNU programa, kao i veliki broj programa slobodnog softvera koji nisu deo projekta GNU; to je jedna od najčešće korišćenih licenci slobodnog softvera na svetu. Ona daje pravo svima koji prime program da ga pokreću, kopiraju, menjaju i preraspodeljuju (distribuiraju) a istovremeno im brani da nametnu dalja ograničenja na kopije koje oni raspodele. Ova ideja se naziva kopileft (copyleft).

Do 1990. godine, sistem GNU je imao proširiv uređivač teksta (Emaks), vrlo uspešan optimizujući prevodilac (kompilator) (GCC) kao i većinu osnovnih biblioteka i alatki jedne standardne juniks distribucije. Glavna komponenta koja je još uvek nedostajala je bilo jezgro. U Manifestu GNU-a, Stolman je pomenuo da „osnove jezgra postoje, ali nam nedostaje još osobina do emulacije juniksa“. On je mislio na TRIX, jezgro sa udaljenim pozivom postupka (remote procedure call kernel), koje je razvijeno na MIT-u i čiji su autori odlučili da ga raspodeljuju besplatno (for free) a koji je bio kompatibilan sa verzijom 7. juniksa. U decembru 1986. počeo je rad na prilagođavanju ovog jezgra. Međutim, razvojni tim je na kraju odlučio da je ono beskorisno kao početna tačka zato što se moglo pokrenuti jedino na „retkoj i skupoj 68000 platformi“ („an obscure, expensive 68000 box“) i da bi ga zato trebalo portovati (prebaciti, preneti) na druge platforme pre nego što uopšte bude korišćeno. Do 1988. je umesto njega razmatrano Max (Mach), jezgro sa slanjem poruka (message-passing kernel), koje je razvijano na Univerzitetu Karnegi Melon, mada je njegovo izdanje kao slobodnog softvera odloženo do 1990. godine, dok razvojni tim nije uklonio kod koji je bio vlasništvo ATT-a (AT&T).

Budući da je Mah obezbeđivalo samo najniže funkcije jezgra, Projekat GNU je morao da razvije delove višeg nivoa jezgra, i to kao zbirku korisničkih programa. Ova zbirka je prvobitno trebalo da se zove Aliks (Alix), ali je kasnije razvijaču (developer) Majklu Bušnelu (Michael Bushnell) draže bilo deo imena Krdo (Hurd), pa je Aliks prvo pomereno za ime podsistema i na kraju i konačno izbačeno. Na kraju se razvoj Krda otegao zbog tehničkih i sukoba ličnosti.

Godine 1991. Linus Torvalds (Linus Torvalds) je napisao juniks kompatibilno jezgro linuks. Mada prvobitno nije bio slobodan softver, Torvalds je licencu promenio na GNU-ovu OJL 1992. Linuks su dalje razvijali razni programeri preko Interneta. 1992. je kombinovano sa GNU sistemom, što je za rezultat imalo potpuno funkcionalan slodoban operativni sistem. GNU sistem se najčešće sreće u ovom obliku, i obično se naziva „sistem GNU-a sa linuksom“ ili „distribucijom linuksa“. Od 2005. Krdo je u sporom razvoju te je sada zvanično jezgro GNU sistema. Postoji takođe i projekat koji radi na prenošenju GNU sistema na jezgra FreeBSD-ja i NetBSD-ja.

GNU-ov softver uredi

Deo softvera koji je razvijen u okviru projekta GNU:

GNU projekat takođe raspodeljuje i pomaže u razvoju drugih paketa koji su nastali drugde, na primer:

  • DDD - grafičko sučelje (engl. frontend) za debagere
  • eCos - mali operativni sistem za uklopne/ugrađene (engl. embedded) uređaje
  • CVS - kontrola izvornog koda

U januaru 2004. godine bilo je ukupno 260 GNU paketa udomljenih na GNU-ovom sajtu Savana (Savanah) koji služu u tu svrhu. Ostali se mogu naći na drugim mestima.

Govornici uredi

Slede zvanični govornici projekta GNU [1]:

Priznanja uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „The GNU Operating system”. Pristupljeno 18. 8. 2008. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=GNU&oldid=27511893”