Википедија

Itanium

Itanium (engl. Itanium) je familija 64-bitnih Intel procesora koji su pravljeni sa Intel Itanijum arhitekturom (ranije zvane IA-64). Intel reklamira ove procesore servere u preduzećima i sisteme za računanje sa visokim performasama. Arhitektura Itanium je nastala u kompaniji HP (Hjulet-Pakard, engl. Hewlett-Packard), i kasnije je razvijana od strane Intel-a i HP-a zajedno.

HP, i još nekoliko proizvođača su proizvodili sisteme na bazi Itanium-a. Od 2008. godine, Itanium je bio četvrti najzastupljenija procesorska arhitekrura u klasi servera za preduzeća, posle x86-64, Power Architecture i SPARC arhitekrure.[1] Najnoviji procesor, Pulson (engl. Poulson) je u opticaju od 8. novenbra, 2012.

Prijem na tržište uredi

Tržište vrhunskih servera uredi

Kada je počeo da se prodaje 2001. godine, perforanse Itanium-a naspram performansi utvđenih RISC i CISC procesora su bile razočaravajuće.[2][3] Emulacija za rad postojećih x86 programa je bila bedna, gde je jedan reper 2001. godine izvestio da je ovaj procesor u najboljem slučaju ekvivalent Pentium-a od 100 MHz, a Pentium procesori od 1,1 GHz su bili na tržištu u to vreme.[4] Itanium nije uspeo da se suprotstavi IA-32 ili RISC arhitekturama, a onda je pretrpeo još jedan šok kada su x86-64 procesori uspešno lansirani na tržište, i koji su bolje radili sa starijim x86 programima. Novinar Džon C. Dvorak, koji je komentarisao istoriju Itanium-a 2009. godine, rekao je “ovo je i dalje jedan od najvećih promašaja u poslednjih 50 godina” u članku pod nazivom “Kako je Itanium ubio računarsku industriju“.[5] Tehnološki komentator Ešli Vens je napisala da su kašnjenja i slabe performanse “pretvorile ovaj proizvod u šalu u industriji čipova“.[6] U jedom intervjuu, Donald Knat je rekao “pristup Itaniumom trebalo je da bude sjajan, dok se ispostavilo da je u osnovi bilo nemoguće pisati kompajlere za njega“.[7]

Red Het i Majkrosoft su najavili planove za odustajanje od podrške za Itanium zbog manjka interesovanja na tržištu.[8][9] Neke druge Linuks distribucije kao što je Debian ostaju na dostupne za Itanium. 22. marta 2011. Orakl je najavio prekid razvoja za Itanium, iako će se njihova podrška za sve postojeće proizvode nastaviti. 20. oktobra 2013. Orakl je zvanično pisao o svojim planovima da pusti Orakl bazu podataka 12.1.0.1.0 na HP-UX Itanium 11.31 do početka 2014. godine.[10]

Bivši zvaničnik Intel-a je izvestio da je Itanium postao profitabilan tek 2009.[11] Do 2009. godine, čip je gotovo u potpunosti bio na HP serverima, koji su imali udeo u tržištu Itanium-a od 95%, čineći HP-UX glavni operativni sistem za Itanium. Dana 22. marta 2011. godine Intel je potvrdio svoju posvećenost Itanium-u sa više generacija čipova u planu i razvoju.[12]

Ostala tržišta uredi

Iako je Itanium uspeo postiči ograničen uspeh na tržištu računara visokih performansi, Intel se nadao da će naići na šire prihvatanje Itaniuma kao zamenu originalne x86 arhitekture.[13] AMD je odabrao drugačiji pravac, dizajnirajući manje radikalan x86-64, koji je zapravo proširenje x86 arhitekture.[14] Majkrosoft je podržao ovaj korak, što je nateralo Intel da uvede iste restrikcije u svojim procesorima baziranim na x86 arhitekturi. Ovakav dizajn može pokrenuti postojeće 32-bitne aplikacije na brzini procesora, a nudi i podršku za 64-bitno memorijski adresiranje i druga poboljšanja u novim aplikacijama. Ova arhitektura je sada dominantna 64-bitna arhitektura na tržištu. Iako su neke radne stanice prvobitno uvedene od kompanija poput SGI, one nisu više dostupne.

Istorija uredi

 
Prognoza prodaje servera sa Itaniumom[15][16]
 
Privezak za ključeve koji vredost Itaniuma dovodi u pitanje (na drugoj strani piše, "CALIFORNIA - Y W8 4 HP - The Migration State") Pre nego što je Kompak prihvatio Itanium za svoje servere.

Razvoj 1989 – 2000 uredi

Godine 1989, HP je utvrdio da se RISC arhitekture približavaju granici. Njihovi istraživači su istražili novu arhitekturu EPIC (engl. explicitly parallel instruction computing), koja omogućava da procesor izvrši više instrukcija u svakom ciklusu. EPIC sprovodi jedan oblik VLIV (engl. very long instruction word) u kojoj jedna instrukcijska reč sadrži više instrukcija. Sa EPIC, kompajler unapred određuje koje instrukcije mogu da se izvršavaju istovremeno, tako da procesor jednostavno izvršava instrukcije i ne razmatra mehanizme za određivanje koje instrukcije može izvršiti paralelno.[17] Cilj ovog pristupa je dvorstruki: da omogući dublji uvid u kod u vreme kompajliranja da bi pronašao dodatne mogućnosti za paralelno izvršavanje, i da uprosti dizan procesora i smanji potrošnju energije eliminišući potrebu za kolima za raspored pri izvršavanju (engl. runtime scheduling circuitry). Ljudi iz HP-a su veruju da više nije isplativo da pojedinačne kompanije same razvijaju procesore, pa su se udružili sa Intel-om 1994. da razviju arhitekturu IA-64, koja je izvedena iz EPIC. Intel je bio spreman da preduzme veliki napor na IA-64 u očekivanju da će rezultujući procesor biti korišten od strane većine proizvođača računarskih sistema za preduzeća. HP i Intel su pokrenuli veliki zajednički napor za ciljem razvitka prvog zajedničkog proizvoda, Merced 1998. godine.

Tokom razvoja, Intel, HP i industrijski analitičari su predviđali da će IA-64 da dominira u serverima, radnim stanicama, i vrhunskim stonim računarima, i na kraju zameni RISC i CISC arhitekture za opštu namenu.[2][3][3] Kompak (engl. Compaq) i Silikon Grafiks (engl. Silicon Graphics) su odlučili da napuste budući razvoj Alfa i MIPS arhitektura u korist migracije na IA-64.[18]

Nekoliko grupa je radilo na razvoju oprativnih sistema za ovu arhitekturu, uključujući Majkrosoft Vindous, Linuks, i Juniks varijante kao što su HP-UX, Solaris,[19][20][21] Tru64 Juniks[18] and Monterey/64[22] i Monterej/64 (poslednja trojka je otkazana pre nego što je stigla na tržište.) Do 1997, bilo je jasno da će biti teško srpovesti IA-64 arhitekturu nego što je prvobitno zamišljeno, a isporuka Merced čipova je počela da opada.[23] Između ostalog, u tehničke probleme je ušao i taj da je bio potreban veliki broj tranzistora potrebnih za podršku široke instrukcijske reči i velike keš memorije. Bilo je i strukturnih problema u okviru projekta, pošto su oba dela zajedničkog tima koristili drugačije metode i imali drugačije prioritete. Pošto je Merced bio prvi EPIC procesor, razvoj je naišao na više neočekivanih problema nego što je tim navikao. Dodatno, EPIC koncept je zavisio od mogućnosti kompajlera koji nikad ranije nije korišćen, pa je zahtevao više istraživanja.

Intel je najavio zvanični naziv procesora Itanijum 4. oktobra 1999.[24] Nekoliko sati kasnije, skovano je ime "Itanik", aludirajući na Titanik, "nepotopiv" brod koji je potonuo 1912.[25] Ime "Itanik" je od tad često korišćen kao podsetnik na to da je multimilijardersko investiranje u njega doživelo brzu propast.[26][27][28]

Itanium (Merced): 2001 uredi

Do trenutka kada je Itanium objavljen juna 2001, njegove performanse nisu bile bolje od konkurentnih RISC i CISC procesora.[29] Itanium se takmičio u slaboj klasi (sistemi sa 4 i manje procesora) sa serverima baziranim na x86 procesorima, i u vrhunskoj klasi sa IBM-ovom POWER arhitekturom i SPARC arhitekturom kompanije San Majkrosistems. Intel fokusira Itanium na vrhunsko poslovno i HPC računanje, pokušavajući da ponovi uspešno horizontalno tržište x86-ice (jedna arhitektura, više prodavaca sistema). Uspeh prvobitnih verzija procesora je bio ograničen na premeštanje PA-RISC procesora u HP sistemima, Alfa u Kompak sistemima, i MIPS u SGI sistemima, mada je IBM takođe isporučivao superračunar sa ovim procesorom.[30] POWER i SPARC su ostali jaki, dok je 32-bitna x86 arhitektura nastavila rast na tržištu za preduzeća, gradeći na ekonomiji skale hranjeno ogromnom instaliranom bazom.

Samo nekoliko hiljada sistema koji koriste originalni Merced Itanium procesor je prodato, zbog relativno loših performansi, visoke cene, i ograničene raspoloživosti softvera.[31] Prepoznajući da manjak softvera može biti ozbiljan problem u budućnosti, Intel je dozvolio pristup ranim sistemima hiljadama proizvođača softvera radi stimulisanja razvoja. HP i Intel su sledeće godine izbacili Itanijum 2, procesor druge generacije na tržište.

Itanium 2: 2002 – 2010 uredi

 
Itanium 2 in 2003

Procesor Itanium 2 je objavljen 2002, i reklamiran je za servere preduzeća umesto za celu vrhunsku klasu računara. HP i Intel su zajedno razvili prvi Itanium 2 sa kodnim nazivom Makinli. Oslobodio je platformu mnogih originalnih problema, čiji razlog je uglavnom bio neefikasni memorijski podsistem. Makinli je sadržao 221 milion tranzistora, od čega su 25 miliona bili logički. Bio je dimenzija 19,5 mm sa 21,6 mm sa površinom od 421 mm² i pravljen je u 18-nanometarskom balk CMOS procesu sa šest slojeva aluminijumskog metaličenja.

Godine 2003, AMD je objavio Opteron, koji je implementirao sopstvenu 64-bitnu arhitekturu (x86-64). Opteron je stekao brzo prihvatanje na tržištu servera za preduzeća zato što je obezbedio laku nadogradnju od x86. Intel je odgovorio uvođenjem x86-64 u svojim Kseon (engl. Xeon) procesorima 2004. godine.

Intel je objavio novog člana Itanium 2 porodice, kodnog imena Medison (engl. Madison). Medison je koristio 130-nanometarski proces i bio je osnova svih novih Itanium procesora do izbacivanja Montesito (engl. Montecito) Juna 2006.

U martu 2005, Intel je najavio da radi na novom procesoru Itanium, pod kodnim imenom Tukvila (engl. Tukwila) i da će se naći na tržištu 2007. Tukvila će imati 4 jezgra i da će zameniti Itanium bus sa novim Common System Interface-om, koje će takođe koristiti novi Kseon procesor.[32] Kasnije te godine, datum izdavanja Tukvile je promenjen na kraj 2008.[33]

Novembra 2005, glavni proizvođači Itanium servera su se udružili sa Intelom i brojnim proizvođačima softvera sa ciljem da se formira Udruženje Rešenja za Itanium (engl. Itanium Solutions Alliance) za promovisanje arhitekture i ubrzanje razvoja softvera.[34] Alijansa je saopštila da će njeni članovi uložiti 10 milijardi dolara u rešenja na Itanium-u do kraja decenije.[35]

2006, Intel isporučuje Montesito (reklamiran kao Itanium 2 serije 9000), dvojezgrani procesor koji je udvostručio performanse i smanjio potrošnju za oko 20%.[36]

Intel je objavio seriju Itanium 2 9100, kodnog imena Montvale, novembra 2007.[37] U maju 2009 raspored za Tukvilu je ponovo revidiran i planiran za prvu četvrtinu 2010.[38]

Itanium 9300 (Tukvila): 2010 uredi

Procesor serije Itanium 9300 sa kodnim imenom Tukvila, je pušten u prodaju 8. februara 2010. sa boljim performansama i memorijskim kapacitetom.[39]

Uređaj koristi 65-nanometarski proces, ima dva do četiri jezgra, ima do 24 megabajta keša na čipu, višenitno obrađivanje (engl. Hyper-Threading) i imao je integrisane memorijske kontrolore. Ima maksimalnu brzinu od 96 gigabajta po sekundi za međuprocesorske komunikacije i najveću širinu memorije od 34 gigabajta po sekundi. Procesor ima integrisane memorijske kontrolere i ima direktan interfejs sa memorijom koristeći KPI interfejse da se direktno poveže na druge procesore i U/I čvorišta.

Kvikpet (engl. QuickPath) se koristi na Intelovim procesorima koristeći Nehalem mikroarhitekturu, čineći mogućim da Tukvila i Nehalem koriste isti čipset. Tukvila ima 4 memorijska kontrolera, od kojih svaki podržava više DDR3 DIMM-ove preko odvojenog memorijskog kontroler, kao i procesor Kseon sa osnovom Nehalem kodnog naziva Bekton (engl. Beckton).

Itanium 9500 (Pulson): 2012 uredi

Procesor serije Itanium 9500, kodnog naziva Pulson (engl. Poulson), je naslednik Tukvile i izbačen je 8. novenbra 2012. Prema Intelu, preskače 45-nanometarski proces, i korsiti 32-nanometarski proces, ima 8 jezgara, poboljšanja u višenitnoj obradi, i nove instrukcije da iskoristi paralelizam, posebno tokom virtuelisanja.[40][41] Pulsonov keš trećeg nivoa je 32 megabajta. Keš trećeg nivoa je 6 megabajta, 512 I kilobajta, 256 D kilobajta po jezgru.[42] Die size is 544 mm², less than its predecessor Tukwila (698.75 mm²).[43][44] Površina čipa je 544 mm², manje od Tukvile (698,75).

Na ISSCC 2011, Intel je predstavio rad pod nazivom "Itanium procesor za preduzeća gde je server od kritične važnosti sa 32-nanometarskom arhitekturom i 3,1 milijarde tranzistora" (engl. "A 32nm 3.1 Billion Transistor 12-Wide-Issue Itanium Processor for Mission Critical Servers").[42][45] Imajući u vidu istoriju Intelovih otkrivanja detalja o Itanium procesorima na ISSCC, ovaj rad se najverovatnije odnosi na Pulson. Analitičar Dejvid Kanter spekuliše da će Pulson koristiti novu mikroarhitekturu, sa naprednijim oblikom višenitne obrade, koja koristi čak dve niti, za popravljanje performansi jednonitnih i višenitnih zahteva.[46] Neke nove informacije su puštene na Hotčips konferenciji.[47][48] Nove informacije govore o popravkama u višenitnoj obradi, resilenci (Instruction Replay RAS) i nekoliko novih instrukcija (prioritet niti, instrukcija celog broja, predspremanje keša, nagoveštaji o pristupu podacima).

U Intelovom obaveštenju o promenama u proizvodima (PCN) 111456-01, navode se 4 modela procesora serije Itanium 9500 koji su kasnije izbrisani u revidiranom dokumentu.[49] Delovi su kasnije navedeni u Intelovoj tabeli o deklaraciji materijala.[50] Intel je kasnije postavio priručnik za Itanium 9500.[51]

Modeli su: [49]

Broj procesora Frekvencija
9520 1.73 GHz
9540 2.13 GHz
9550 2.4 GHz
9560 2.53 GHz

Udeo u tržištu uredi

U poređenju sa familijom Kseon, Itanium nikad nije bio proizvod masovne proizvodnje za Intel. Intel ne izbacuje brojeve vezano za proizvodnju. Jedan industrijski analitičar je ocenio da je obim proizvodnje oko 200.000 jedinica godišnje 2007. godine.[52]

Prema kompaniji Gartner, ukupan broj Itanium servera (ne procesora) prodat 2007. je 55.000. Nije jasno da li su grupisani serveri računati kao jedan ili ne. Taj broj se poredi sa 417.000 RISC servera i 8,4 miliona x86 servera. Od 2001. do 2007, IDC navodi da je ukupno 184.000 sistema sa osnovom Itanium prodato. Za kombinovano tržište POWER/SPARC/Itanium, IDC navodi da je POWER zauzeo 42% prihoda, SPARC 32%, a Itanium 26% u drugoj četvrtini 2008. Prema IDC analitičaru, 2007. HP je činio oko 80% prihoda od ukupnog trgovanja Itaniumom. 2009. je imao 95% prihoda. HP-ova godišnja prodaja je bila u vrednosti od 4,4 milijarde dolara i spala na 3,5 milijardi do kraja 2009, zajedno sa padom od 11% za firmu San Majkrosistems, i 11% za IBM, dok je prihod od x86-64 porastao za 14% tokom ovog perioda.

Decembra 2012, IDC je objavio izveštaj u kojem se navodi istraživanje da će potražnja za Itanium serverima ostati ista kroz 2016, sa godišnjom isporukom od 26.000 sistema (pad od preko 50% u poređenju sa 2008)

Podrška za hardver uredi

Sistemi uredi

Proizvodi sa Itaniumom po kompanijama
Kompanija Poslednji proizvod
ime od do ime broj CPJ
Kompak 2001 2001 ProLiant 590 1–4
IBM 2001 2005 x455 1–16
Del 2001 2005 PowerEdge 7250 1–4
Hitači 2001 2008 BladeSymphony
1000		 1–8
Junisis 2002 2009 ES7000/one 1–32
Silikon grafiks 2001 2011 Altix 4000 1–2048
Fudžicu 2005 2011 PRIMEQUEST 1–32
HP 2001 sada Integrity 1–256
Grup Bul 2002 sada NovaScale 9410 1–32
NEC 2002 sada nx7700i 1–256
Inspur 2010 sada TS10000 2-1024
Huavei 2012 sada ???? ????

Od 2012. samo nekoliko proizvođača ima u ponudi sisteme sa Itaniumom uključujući HP, Bul, NEC, Inspur i Hauvei. Pored toga, Intel nudi kućište koje se može iskoristiti za pravljenje Itanium sistema.[53] HP, jedini među 4 najveća proizvođača servera koji i danas nudi Itanium, pravi bar 80% Itanium servera. HP je prodao 7200 sistema u prvoj četvrtini 2006.[54] Većina prodatih sistema su serveri za preduzeća i mašine za tehničko računarstvo na visokom nivou, sa prosečnom cenom od 200.000 dolara. Prosečan sistem koristi 8 ili više Itanium procesora.

Čipseti uredi

Itanium bus interfejsira sa ostatkom sistema preko čipseta. Proizvođači razlikuju svoje proizvode tako što razvijaju i proizvode čipsete koji interfejsiraju sa memorijom, međukonekcijama, i perifernom memorijom. Čipset je srce arhitekture za svaki sistemski dizajn. Razvoj čipseta košta desetine miliona dolara i predstavlja veliku posvećenost korišćenju Itaniuma. IBM je napravio čipset 2003, a intel 2002, ali nijedan od njih nije napravi čipset da podrži nove tehnologije kao što su DDR2 ili PCI Ekspres.[55] Trenutno, moderni čipseti za Itanium podržavaju takve tehnologije i proizvode ih HP, Fudžicu, SGI, NEC i Hitači.

Takvila Itanium procesorski model je dizajniran da deli čipset sa Kseon procesorom. Cilj je bio da se trud usmeri na razvoj sistema i da se smanje troškovi za proizvođače servera, od kojih mnogi proizvode i Itaniumske i Kseon servere. Međutim, u 2013. taj cilj je bio pomeren za eventualne buduće implementacije.

Softverska podrška uredi

Itanium podržava sledeće operativne sisteme:

  • HP-UX 11i
  • OpenVMS I64
  • NonStop OS, a Intel 64(x86-64) port is being developed.
  • GNU/Linux distributions (Debian, Gentoo and SUSE's SLES)
  • FreeBSD[68][56]
  • Bull GCOS 8

Itanium je podržavao sledeće operativne sisteme:

  • Windows NT family
  • Windows XP 64-Bit Edition
  • Windows Server 2003
  • Windows Server 2008
  • Windows Server 2008 R2
  • Red Hat Enterprise Linux
  • NEC ACOS-4[57]

Majkrosoft je objavio da će Vindous Server 2008 R2 biti poslednja verzija Vindous servera sa podrškom za Itanium, i da će prekinuti razvoj Itanium verzije Vižual Studija i SQL servera.[8] Isto takom Redhet Linuks 5 je bio poslednji OS sa podrškom za Itanium.[9] HP neće podržavati ili sertifikovati Linuks na Itaniumovom Tukvila serveru.

Krajem Septembra 2012, NEC je najavio povratak iz IA64 na prethodne NOAH linije vlasničkih mejnfrejm procesora, koji se sada proizvode u varijanti sa 4 jezgra na 40-nanometarskoj tehnologiji, sa nazivom NOAH-6.[58]

Korporacija Orakl je objavila da će prestati sa razvojem aplikativnog softvera za Itaniumske platforme, sa objašnjenjem da je "rukovodstvo Intela je jasno ukazalo da je njihov strategijski fokus na njihovim x86 procesorima, i da se Itanium bliži kraju svog veka.[59] Međutim, Kalifornijski sud je presudio da će Orakl morati da nastavi da podržava i razvija nove verzije svog softvera, dizajniran za Intel Itanium servere proizvođača HP. Orakl ima obavezu da radi to sve dok HP ima Itaniumske servere u ponudi. Oraklu je naređeno da portuje svoje proizvode na HP-ove servere sa Itaniumskom osnovom bez naknade HP-u.[60]

HP prodaje tehnologiju za virtueličenje za Itanium sa nazivom Integrity Virtual Machines.

Da bi dozvolili da više softvera radi na Itaniumu, Intel je podržavao razvoj kompajlera optimizovanih za ovu platformu, pogotovo svoj niz kompajlera.[61][62] Počev od novembra 2010, sa uvođenjem novih proizvoda, Itanium kompajleri više nisu bili u paketu sa Intel x86 kompajlerima u jednom proizvodu.[63][64] Intel nudi Itanium alate i Intel x86 alate, uključujući kompajlere, nezavisno u razlilitim paketima proizvoda. GCC, Oupen64 i Majkrosoft Vižual Studio 2005 (i kasnije verzije)[65] su takođe u stanju da proizvedu mašinski kod za Itanium. Prema ISA, preko 13.000 aplikacija su bile dostupne za Itanium sisteme u 2008,[66] iako je San osporila ove brojke u prošlosti.[67] ISA je takođe podržavala Dželato, koji je bio Itaniumska HPC korisnička grupa i programerska zajednica koji su portovali i podržavali otvoreni softver za Itanium.[68]

Emulacija uredi

Emulacija je tehnika koja omogućava računaru da izvrši binarni kod koji je kompajliran za različite vrste računara. Pre IBM-ovog sticanja Kviktranzit-a 2009, binarni softver za IRIX/MIPS i Solaris/SPARC je mogao da radi pomoću emuliranja nazvanog "dynamic binary translation" na Linuksu/Itaniumu. Slično tome, HP sprovodi postupak za izvršenje PA-RISC/HP-UKS na Itanium/HP-UKS preko emulacije, da pojednostavi migracija svojih kupaca PA-RISC na radikalno drugačiji Itaniumski skup instrukcija. Itanium procesori takođe mogu pokrenuti mejnfrejm okruženje GCOS iz Grup Bul i nekoliko x86 operativnih sistema preko simulatora skupa instrukcija.

Konkurencija uredi

Itanium je usmeren na tržište servera za preduzeća i računarstvo visokih performansi (HPC). Ostali procesori na ovom tržištu su Oraklov SPARC T5 i M5, Fudžicuov SPARC64 X i IBM-ov POWER7. Gledano sa aspekta prodanih količina, Itaniumova najozbiljnija konkurencija su bili procesori iz x86-64 linije, uključujući Intelovu Kseon liniju i AMD-ovu Opteron liniju. Od 2009, većina servera je isporučena sa x86-64 procesorima.

U 2005, Itanium serveri su činili oko 15% HPC tržišta, ali je procenat opadao kako se industrija pomerala prema x86-64 standardu.[69]

Rad Gartnera 2008. godine je naveo da je budućnost Itaniuma svetla isto kao bilo koji drugi RISC procesor tipa Power ili SPARC.[70]

Superračunari i računari visokih performansi uredi

 
Prikaz različitih familija procesora u TOP 500 listi superračunara od 1992. do 2009.

Računar na bazi Itaniuma prvi put se pojavio na listi Top 500 u novembru 2001. Najbolju poziciju ikad postignuta je imao Itanium 2 i bio je drugi na listi. To je bilo juna 2004, kada je Tander (LLNL) ušao u listu na Rmaks vrednošću od 19,94 teraflopsa. U novembru 2004, Kolumbija je ušla na listu na drugo mesto sa 51,8 teraflopsa i od tada do juna 2007 je uvek neki Itanium bio na Top 10 listi. Najveći broj Itanium mašina na listi je bio novembra 2004, kada je 84 sistema odnosno 16,8% bilo na listi.

Procesori uredi

Objavljeni procesori uredi

Kodni naziv Proizvodni proces Izbačen Radni takt Keš 2. nivoa Keš 3. nivoa Bas Broj blokova po uređaju Broj jezgara Potrošnja (Vat) Komentari
Itanium
Merced 180nm 2001-06 733 MHz 96 KB none 266 MHz 1 1 116 2 MB van bloka L3 keš
800 MHz 130 4 MB van bloka L3 keš
Itanium 2
Makinli 180nm 2002-07-08 900 MHz 256 KB 1.5 MB 400 MHz 1 1 130 HW branchlong
1 GHz 3 MB 130
Medison 130nm 2003-06-30 1.3 GHz 3 MB 130
1.4 GHz 4 MB 130
1.5 GHz 6 MB 130
2003-09-08 1.4 GHz 1.5 MB 130
2004-04 1.4 GHz 3 MB 130
1.6 GHz
Dirfild 2003-09-08 1.0 GHz 1.5 MB 62 Nizak napon
Hondo[71] 2004-Q1 1.1 GHz 4 MB 400 MHz 2 1 260 32 MB L4
Fenvud 2004-11-08 1.6 GHz 3 MB 533 MHz 1 1 130
1.3 GHz 400 MHz 62? Nizak napon
Medison 2004-11-08 1.6 GHz 9 MB 400 MHz 130
2005-07-05 1.67 GHz 6 MB 667 MHz 130
2005-07-18 1.67 GHz 9 MB 667 MHz 130
Itanium 2 serije 9000
Montesito 90nm 2006-07-18 1.4 GHz 256 KB (D)+
1 MB (I)		 6–24 MB 400 MHz 1 2 104 Virtuelisanje, Više niti, bez HW IA-32
1.6 GHz 533 MHz
Itanium 2 serije 9100
Montvale 90nm 2007-10-31 1.42–1.66 GHz 256 KB (D)+
1 MB (I)		 8–24 MB 400–667 MHz 1 1–2 75–104 Zaključavanje na nivou jezgra, uključivanje na zahtev
Itanium serije 9300
Tukvila 65nm 2010-02-08 1.33-1.73 GHz 256 KB (D)+
512 KB (I)		 10–24 MB QPI sa brzinom od 4.8 GT/s 1 2–4 130–185 Nova međupovezanost, Intel KPI koji menja FSB.
Itanium serije 9500
Pulson 32nm 2012-11-08[72] 1.73-2.53 GHz 256 KB (D)+
512 KB (I)		 20-32 MB QPI sa brzinom od 6.4 GT/s 1 4-8 130–170 , tehnologija ponavljanja instrukcija, dvodomensko višenitno obrađivanje[73][74][75]

Budući procesori uredi

Tokom sudskog postupka između Orakla i HP-a, sudski dokumenti su otkrili da je HP platio Intelu oko 440 miliona dolara da nastavi proizvodnju i unapređenje Itanium procesora između 2009. i 2014. U 2010, ove kompanije su potpisale ugovor vredan 250 miliona dolara, zbog kojeg je Intel bio dužan da proizvodi Itanium proceosre do 2017. Po uslovima sporazuma, HP je morao da plati čipove koje je dobijao od Intela, dok Intel treba da izbaci Tukvilu, Pulson, Kitson i Kitson+ čipove u pokušaju da podstaknu postepeno poboljšanje performansi.[76][77]

Kitson uredi

Kitson će izaći nakon Pulsona u 2014. Kitson, kao i Pulson, će biti pravljen u 32-nanometarskom procesu. Malo detalja se zna osim kodnog imena, i kompatibilnosti sa prethodnim verzijama Itaniuma. Itanium će se posle združivanja soketa sa x86 Kseonom ocenjivati za buduće mogućnosti implementacije.[78]

Vremenska linija uredi

  • 1989:
    • HP počinje istrazivanje na EPIC-u.[17]
  • 1994:
    • HP i Intel najavljuju partnerstvo.[79]
  • 1995:
    • Septembar: HP, Novel i SCO najavljuju planove za JUNIKS operativni sistem da ostvari 64-bitno računanje na HP-Intel arhitekturi.[80]
  • 1996:
    • Oktobar: Kompak najavljuje da će koristiti IA-64.[81]
  • 1997:
    • Jun: IDC predviđa da će prodaja IA-64 sistema dostići 38 milijardi dolara po godini od 2001.[15]
    • Oktobar: Del najavljuje da će koristiti IA-64.[82]
    • Decembar: Intel i San najavljuju zajednički rad na portovanju Solaris-a na IA-64.[19][20][21]
  • 1998:
    • Mart: SCO priznaje da je HP-SCO Juniks savez gotov.
    • Jun: IDC predviđa da će prodaja IA-64 sistema dostići 30 milijardi po godini od 2001.[15]
    • Jun: Intel najavljuje da će Merced biti odložen, od druge polovine 1999 do prve polovine 2000.[83]
    • Septembar: IBM najavljuje da će praviti mašine zasnovane na Merced-u.[84]
    • Oktobar: Projekat Monterej je stvoren da napravi zajedničku Juniks za IA-64.
  • 1999:
    • Februar: Projekt Trilijan je formiran da se portuje Linuks na IA-64.
    • Avgust: IDC predviđa da će prodaja IA-64 sistema dostići 25 milijardi dolara godišnje do 2002.[15]
    • Oktobar: Intel najavljuje ime Itanium.
    • Oktobar: naziv Itanik je po prvi put korišćeno.[26]
  • 2000:
    • Februar: Projekat Trilijan isporučuje izvorni kod.
    • Jun: IDC predviđa da će Itaniumski sistemi dostići 25 milijardi dolara do 2003.[15]
    • Jul: San i Intel bacaju planove o Solarisu na Itaniumu u vodu.[85]
    • Avgust: AMD izbacuje specifikaciju za x86-64, skup 64-bitnih ekstenzija za Intelovu x86 arhitekturu koja je namenjena da se bori sa IA-64. Na kraju se reklamiralo kao "AMD64".
  • 2001:
    • Jun: IDC predviđa da će Itanium sistemi dostići 15 milijardi dolara godišnje.[15]
    • Jun: Projekat Monterej je ugašen.
    • Oktobar: IDC predviđa da će Itanium sistemi dostići 12 milijardi dolara godišnje do kraja 2004.[15]
    • Novembar: IBM-ov TitanNau klaster je na listi TOP 500 na poziciji 34.[30]
    • Novembar: Kompak odlaže Itanium zbog problema sa procesorom.[86]
    • Decembar: Dželato je napravljen.
  • 2002:
    • Mart: IDC predviđa da će Itanium sistemi dostići 5 milijardi dolara godišnje do kraja 2004.[15]
    • Jun: Itanium 2 je izbačen.
  • 2003:
    • April: IDC predviđa da će Itanium sistemi dostići 9 milijardi dolara godišnje do kraja 2007.[15]
    • April: AMD izbacuje Opteron, prvo procesor sa x86-64 ekstenzijama.
    • Jun: Intel izbacuje Medison Itanium 2.
  • 2004:
    • Februar: Intel najavljuje da je radio na sopstvenoj implementaciji x86-64 (koju će reklamirati kao Intel64).
    • Jun: Intel izbacuje prvi procesor sa x86-64 ekstenzijama, Kseon sa imenom Nokona.
    • Jun: Tander, sistem na LLNL sa 4096 Itanium 2 procesorima, je bio na listi top500 na poziciji 2.[87]
    • Novembar: Kolumbija, sa 10160 Itanium 2 procesorima u Nasi je na listi top500 na poziciji 2.[88]
    • Decembar: Itanium dostiže prodaju od 1,4 milijarde dolara.
  • 2005:
    • Januar: HP poruje OPENVMS na Itanium.[89]
    • Februar: IBM više ne podržava Itanium.[55][90]
    • Jun: Itanium 2 postavlja rekord u SPECfp2000 sa 2801 poena u Hitači sistemu.[91]
    • Septembar: ISA je stvorena.
    • Septembar: Del izlazi iz posla sa Itaniumom.[92]
    • Oktobar: Prodaja dostiže 619 miliona po četvrtini u trećoj četvrtini.
    • Oktobar: Intel najavljuje jednogodišnja zakašnjenja na Montesitu, Montvalu i Takvili.[33]
  • 2006:
    • Januar: ISA najavljuje investicije od 10 milijardi dolara u Itanium do 2010.
    • Februar: IDC predviđa da će Itanium sistemi dostići 6,6 milijardi dolara godišnje do kraja 2009.[16]
    • Oktobar: Intel izbacuje Montavale Itanium 2 serije 9100.
    • Novembar: Intel menja ime na Itanium umesto Itanium 2.
  • 2009:
    • Decembar: Red Het najavljuje da gasi podršku za Itanium u sledećem izdanju svog OS-a za preduzeća.[93]
  • 2010:
    • Februar: Intel najavljuje "Tukvila" Itanium serije 9300.[39]
    • April: Majkrosoft najavljuje prestanak podrške za Itanium.[94]
    • Oktobar: Intel najavljuje nova izdanja Intel C++ kompajlera i Intel Fortran kompajler za x86/x64, dok je podrška Itaniumu je dostupna samo u starijim verzijama.[95]
  • 2011:
    • Mart: Orakl najavljuje da će zaustaviti razvoj aplikativnog softvera, midlvera, i Orakl Linuksa za Itanium.[59]
    • Mart: Intel i HP ponavljaju svoju podršku Itanium.[96][97]
    • April: Huavei i Inspur najavljuju da će razviti Itanium servere.[98]
  • 2012:
    • Februar: Sudksa dokumenta su puštena iz slučaja HP i Orakl koji je obelodanio da je HP plaćao Intelu 690 miliona dolara da drži Itanium u životu.[99]
    • Septembar: Sud presuđuje da Orakl vrati podršku Orakl softveru na Itaniumu.[100]
  • 2013:
    • Januar: Intel otkazuje Kitson kao 22nanometarsko smanjenje Pulsona, i vraća ga na 32-nanometarski proces.[101]
    • Novembar: HP najavljuje da će njihovi NONSTOP serveri biti isporučivani sa Intel64 (x86-64) čipovima.[102]

Reference uredi

  1. ^ Morgan, Timothy (27. 05. 2008). „The Server Biz Enjoys the X64 Upgrade Cycle in Q1”. IT Jungle. Pristupljeno 29. 10. 2008. 
  2. ^ a b De Gelas, Johan (09. 11. 2005). „Itanium–Is there light at the end of the tunnel?”. AnandTech. Pristupljeno 23. 03. 2007. 
  3. ^ a b v Takahashi, Dean (08. 05. 2009). „Exit interview: Retiring Intel chairman Craig Barrett on the industry's unfinished business”. VentureBeat. Pristupljeno 17. 05. 2009. 
  4. ^ „Benchmarks – Itanic 32bit emulation is 'unusable'. No kidding — slower than a P100”. The Register. 23. 01. 2001. 
  5. ^ Dvorak, John C. (26. 01. 2009). „How the Itanium Killed the Computer Industry”. PC Mag. Arhivirano iz originala 08. 06. 2012. g. Pristupljeno 15. 04. 2012. 
  6. ^ Vance, Ashlee (09. 02. 2009). „Ten Years After First Delay, Intel's Itanium Is Still Late”. New York Times. Pristupljeno 01. 04. 2010. 
  7. ^ Knuth, Donald E. (25. 04. 2008). „Interview with Donald Knuth”. InformIT. Pristupljeno 01. 04. 2010. 
  8. ^ a b Reger, Dan (april 2010). „Windows Server 2008 R2 to Phase Out Itanium”. Arhivirano iz originala 28. 04. 2010. g. Pristupljeno 3. 4. 2010. 
  9. ^ a b Morgan, Timothy Prickett (18. 12. 2009). „Red Hat pulls plug on Itanium with RHEL 6”. The Register. Pristupljeno 18. 12. 2009. 
  10. ^ Oracle Database 12.1.0.1.0 is planned for certification on HP-UX Itanium 11.31 Oracle 2013-11-20
  11. ^ Demerjian, Charlie (21. 05. 2009). „A Decade Later, Intel's Itanium Chip Makes a Profit”. The Inquirer. Pristupljeno 07. 04. 2010. 
  12. ^ Darling, Patrick. „Intel Reaffirms Commitment to Itanium”. Itanium. Intel. Arhivirano iz originala 26. 03. 2011. g. Pristupljeno 23. 03. 2011. 
  13. ^ Manek Dubash (20. 07. 2006). „Will Intel abandon the Itanium?”. Techworld. Arhivirano iz originala 19. 02. 2011. g. Pristupljeno 19. 12. 2010. „Once touted by Intel as a replacement for the x86 product line, expectations for Itanium have been throttled well back.” 
  14. ^ Charlie Demerjian (26. 09. 2003). „Why Intel's Prescott will use AMD64 extensions”. The Inquirer. Arhivirano iz originala 10. 10. 2009. g. Pristupljeno 07. 10. 2009. 
  15. ^ a b v g d đ e ž z „Mining Itanium”. CNet News. 07. 12. 2005. Arhivirano iz originala 02. 01. 2013. g. Pristupljeno 19. 03. 2007. 
  16. ^ a b Shankland, Stephen (14. 02. 2006). „Analyst firm offers rosy view of Itanium”. CNet News. Arhivirano iz originala 06. 12. 2012. g. Pristupljeno 20. 03. 2007. 
  17. ^ a b „Inventing Itanium: How HP Labs Helped Create the Next-Generation Chip Architecture”. HP Labs. jun 2001. Arhivirano iz originala 04. 03. 2012. g. Pristupljeno 23. 03. 2007. 
  18. ^ a b „Itanium: A cautionary tale”. Tech News on ZDNet. 07. 12. 2005. Arhivirano iz originala 09. 02. 2008. g. Pristupljeno 01. 11. 2007. 
  19. ^ a b Vijayan, Jaikumar (16. 07. 1999). „ComputerWorld: Solaris for IA-64 coming this fall”. Linuxtoday. Arhivirano iz originala 13. 02. 2009. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  20. ^ a b Wolfe, Alexander (02. 09. 1999). „Core-logic efforts under way for Merced”. EE Times. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  21. ^ a b „Sun Introduces Solaris Developer Kit for Intel to Speed Development of Applications On Solaris; Award-winning Sun Tools Help ISVs Easily Develop for Solaris on Intel Today”. Business Wire. 10. 03. 1998. Arhivirano iz originala 09. 03. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  22. ^ „Next-generation chip passes key milestone”. CNET News.com. 17. 09. 1999. Arhivirano iz originala 09. 08. 2011. g. Pristupljeno 01. 11. 2007. 
  23. ^ Shankland, Stephen (08. 07. 1999). „Intel's Merced chip may slip further”. CNET News. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  24. ^ Kanellos, Michael (04. 10. 1999). „Intel names Merced chip Itanium”. CNET News.com. Arhivirano iz originala 02. 01. 2013. g. Pristupljeno 30. 04. 2007. 
  25. ^ Finstad, Kraig (04. 10. 1999). „Re:Itanium”. USENET group comp.sys.mac.advocacy. Pristupljeno 24. 03. 2007. 
  26. ^ a b Sherriff, Pete (28. 10. 1999). „AMD vs Intel – our readers write”. The Register. Pristupljeno 06. 04. 2010. 
  27. ^ Berlind, David (30. 11. 2001). „Interpreting McNealy's lexicon”. ZDNet Tech Update. Arhivirano iz originala 16. 03. 2008. g. Pristupljeno 19. 03. 2007. 
  28. ^ Morgenson, Gretchen (19. 10. 2003). „Fawning Analysts Betray Investors”. New York Times. Pristupljeno 19. 10. 2010. 
  29. ^ Gwennap, Linley (04. 06. 2001). „Itanium era dawns”. EE Times. Arhivirano iz originala 07. 01. 2010. g. Pristupljeno 17. 02. 2009. 
  30. ^ a b „Titan Cluster Itanium 800 MHz”. TOP500 web site. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  31. ^ Kanellos, Michael (11. 12. 2001). „Itanium sales off to a slow start”. CNET News.com. Pristupljeno 20. 07. 2008. 
  32. ^ Merritt, Rick (02. 03. 2005). „Intel preps HyperTransport competitor for Xeon, Itanium CPUs”. EE Times. Arhivirano iz originala 25. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  33. ^ a b Shankland, Stephen (24. 10. 2005). „Intel pushes back Itanium chips, revamps Xeon”. ZDNet News. Arhivirano iz originala 09. 02. 2008. g. Pristupljeno 17. 03. 2007. 
  34. ^ „Itanium Solutions Alliance”. ISA web site. Arhivirano iz originala 08. 09. 2008. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  35. ^ Scott, Bilepo (26. 01. 2006). „Computing Leaders Announce Strategy for New Era of Mission Critical Computing”. Itanium Solutions Alliance Press Release. Arhivirano iz originala 25. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  36. ^ Niccolai, James (20. 05. 2008). „'Tukwila' Itanium servers due early next year, Intel says”. ComputerWorld. Arhivirano iz originala 25. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  37. ^ Gonsalves, Antone (01. 11. 2007). „Intel Unveils Seven Itanium Processors”. InformationWeek. Arhivirano iz originala 10. 03. 2012. g. Pristupljeno 06. 11. 2007. 
  38. ^ Demerjian, Charlie (21. 05. 2009). „Tukwila delayed until 2010”. The Inquirer. Arhivirano iz originala 25. 01. 2012. g. Pristupljeno 21. 05. 2009. 
  39. ^ a b New Intel Itanium Offers Greater Performance, Memory Capacity[mrtva veza], By: Jeffrey Burt, 2010-02-08, eWeek
  40. ^ „Poulson: The Future of Itanium Servers”. realworldtech.com. 18. 05. 2011. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 24. 05. 2011. 
  41. ^ „Hot Chips Poulson Disclosure Factsheet” (PDF). Intel press release. 19. 08. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 03. 2012. g. Pristupljeno 19. 08. 2011. 
  42. ^ a b Riedlinger, Reid J.; Bhatia, Rohit; Biro, Larry; Bowhill, Bill; Fetzer, Eric; Gronowski, Paul; Grutkowski, Tom (24. 02. 2011). „A 32nm 3.1 billion transistor 12-wide-issue Itanium® processor for mission-critical servers” (PDF). 2011 IEEE International Solid-State Circuits Conference. str. 84—86. ISBN 978-1-61284-303-2. S2CID 20112763. doi:10.1109/ISSCC.2011.5746230. Pristupljeno 23. 01. 2012. 
  43. ^ „Researchers carve CPU into plastic foil”. Eetimes.com. Arhivirano iz originala 09. 12. 2010. g. Pristupljeno 19. 12. 2010. 
  44. ^ „www.engadget.com”. www.engadget.com. 19. 7. 2019. Pristupljeno 30. 04. 2012. 
  45. ^ „ISSCC 2011” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 03. 2012. g. Pristupljeno 20. 11. 2011. 
  46. ^ Kanter, David (17. 11. 2010). „Preparing for Tukwila: The Next Generation of Intel's Itanium Processor Family”. Real World Tech. Arhivirano iz originala 23. 11. 2010. g. Pristupljeno 17. 11. 2010. 
  47. ^ „Itanium Poulson Update - Greater Parallelism, New Instruction Replay & More: Catch the details from Hotchips!”. 19. 08. 2011. Arhivirano iz originala 11. 02. 2012. g. Pristupljeno 23. 01. 2012. 
  48. ^ „Intel Itanium Hotchips 2011 Overview”. Pristupljeno 23. 01. 2012. 
  49. ^ a b Unreleased Intel Itanium 9500-series CPUs spotted
  50. ^ Spotted 9500-series CPUs confirmed to be "Poulson" Itaniums
  51. ^ Intel publishes Itanium 9500 reference manual
  52. ^ Patrizio, Andy (12. 10. 2007). „Intel Plows Forward With Itanium”. InternetNews.com. Arhivirano iz originala 22. 04. 2018. g. Pristupljeno 18. 10. 2007. 
  53. ^ „Intel Server System SR9000MK4U Technical Product Specification”. Intel web site. januar 2007. Arhivirano iz originala 08. 02. 2009. g. Pristupljeno 14. 04. 2007. 
  54. ^ Vance, Ashlee (01. 06. 2006). „HP grabs 90% of 'industry standard' Itanic market”. The Register. Pristupljeno 28. 01. 2007. 
  55. ^ a b Shankland, Stephen (28. 02. 2005). „Itanium dealt another blow”. ZDNet.co.uk. Arhivirano iz originala 08. 02. 2009. g. Pristupljeno 24. 03. 2007. 
  56. ^ „FreeBSD/ia64 Project”. www.freebsd.org. Arhivirano iz originala 25. 01. 2021. g. Pristupljeno 01. 12. 2007. 
  57. ^ PRODUCT BRIEF Intel® Itanium® Processor 9500 Series
  58. ^ ACOS-4 news
  59. ^ a b „Oracle stops developing software for Intel's Itanium Chips”. Pcworld.com. 22. 03. 2011. Arhivirano iz originala 25. 04. 2011. g. Pristupljeno 12. 04. 2011. 
  60. ^ Shilov, Anton. „Court Orders Oracle to Continue Release and Support Software for Intel Itanium-Based Servers.”. Arhivirano iz originala 04. 08. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 
  61. ^ Barker, Matt (08. 11. 2000). „Intel Announces New Compiler Versions for the Itanium and Pentium 4”. Gamasutra (CMP Media Game Group). Arhivirano iz originala 19. 08. 2005. g. Pristupljeno 05. 06. 2007. 
  62. ^ „Intel Compilers”. Intel web site. Arhivirano iz originala 13. 05. 2007. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  63. ^ „Gelato GCC Wiki”. Gelato Federation web site. Arhivirano iz originala 20. 04. 2007. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  64. ^ „Documentation at GNU.org”. GNU Project web site. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  65. ^ „Visual C++ Editions”. Microsoft. Pristupljeno 05. 01. 2008. 
  66. ^ Gonsalves, Aantone (19. 05. 2008). „Computers with Next-Gen Itanium Expected Early Next Year”. InformationWeek. Arhivirano iz originala 14. 02. 2009. g. Pristupljeno 17. 10. 2008. 
  67. ^ „Sun Microsystems-Reality Check” (PDF). Sun Microsystems white paper. 12. 01. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  68. ^ „Gelato Developing for Linux on Itanium”. Gelato Federation web site. Arhivirano iz originala 30. 05. 2007. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  69. ^ Novakovic, Nebojsa (25. 09. 2008). „Supercomputing now dominated by X86 architecture”. The Inquirer. Arhivirano iz originala 27. 09. 2008. g. Pristupljeno 27. 09. 2008. 
  70. ^ Butler, Andrew (03. 10. 2008). „Preparing for Tukwila: The Next Generation of Intel's Itanium Processor Family”. Pristupljeno 21. 10. 2008. 
  71. ^ HP rides Hondo to super-sized Itanium servers The Register, 6th May 2004
  72. ^ „New Intel® Itanium® Processor 9500 Delivers Breakthrough Capabilities for Mission-Critical Computing”. Intel. Pristupljeno 09. 11. 2012. 
  73. ^ Shilov, Anton. „Intel Launches Eight-Core Itanium 9500 "Poulson" Mission-Critical Server Processor - X-bit labs”. X-bit Labs. Arhivirano iz originala 10. 11. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  74. ^ Kanter, David. „Poulson: The Future of Itanium Servers”. Real World Tech. Arhivirano iz originala 02. 11. 2012. g. Pristupljeno 09. 11. 2012. 
  75. ^ Undy, Steve. „WHITE PAPER Intel® Itanium® Processor 9500 Series” (PDF). Intel. Pristupljeno 09. 11. 2012. 
  76. ^ „HP Paid Intel $690 Million to Keep Itanium Alive - Court Findings.”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 03. 01. 2014. 
  77. ^ HP Paid Intel $690 Million To Keep Itanium On Life Support
  78. ^ Intel. "Intel Itanium Processor Update". 2013-01-31.
  79. ^ Markoff, John (09. 06. 1994). „COMPANY NEWS; Intel Forms Chip Pact With Hewlett-Packard”. The New York Times. Pristupljeno 26. 04. 2007. 
  80. ^ „HP, Novell and SCO To Deliver High-Volume UNIX OS With Advanced Network And Enterprise Services” (Saopštenje). Hewlett-Packard Company; Novell; SCO. 20. 09. 1995. Pristupljeno 25. 04. 2007. 
  81. ^ Crothers, Brooke (23. 10. 1996). „Compaq, Intel buddy up”. CNET News.com. Pristupljeno 13. 11. 2007. [mrtva veza]
  82. ^ Veitch, Martin (20. 05. 1998). „Dell will aid Intel with IA-64”. ZDNet.co.uk. Arhivirano iz originala 08. 02. 2009. g. Pristupljeno 16. 10. 2008. 
  83. ^ DiCarlo, Lisa (28. 05. 1998). „Intel to delay release of Merced”. PCWeek Online. Arhivirano iz originala 19. 02. 2001. g. Pristupljeno 14. 05. 2007. 
  84. ^ „IBM Previews Technology Blueprint For Netfinity Server Line”. IBM web site. 09. 09. 1998. Pristupljeno 19. 03. 2007. 
  85. ^ Shankland, Stephen (21. 07. 2000). „Sun, Intel part ways on Solaris plans”. CNET News.com. Arhivirano iz originala 05. 12. 2012. g. Pristupljeno 25. 04. 2007. 
  86. ^ Kanellos, Michael (14. 11. 2001). „Itanium flunking Compaq server tests”. News.com. Arhivirano iz originala 25. 01. 2022. g. Pristupljeno 13. 11. 2007. 
  87. ^ „Thunder at TOP500”. TOP500 web site. Arhivirano iz originala 22. 06. 2007. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  88. ^ „Columbia at TOP500”. TOP500 web site. Arhivirano iz originala 11. 07. 2007. g. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  89. ^ Morgan, Timothy (06. 07. 2005). „HP Ramps Up OpenVMS on Integrity Servers”. ITJungle.com. Arhivirano iz originala 03. 05. 2007. g. Pristupljeno 29. 03. 2007. 
  90. ^ „IBM server design drops Itanium support”. TechRepublic.com. 25. 02. 2005. Arhivirano iz originala 02. 01. 2013. g. Pristupljeno 19. 03. 2007. 
  91. ^ „Result submitted to SPEC on June 13, 2005 by Hitachi”. SPEC web site. Pristupljeno 16. 05. 2007. 
  92. ^ Shankland, Stephen (15. 09. 2005). „Dell shuttering Itanium server business”. CNET News.com. Arhivirano iz originala 19. 01. 2013. g. Pristupljeno 19. 03. 2007. 
  93. ^ Ricknäs, Mikael (21. 12. 2009). „Red Hat to Drop Itanium Support in Enterprise Linux 6”. PC World. PCWorld Communications, Inc. Arhivirano iz originala 05. 08. 2011. g. Pristupljeno 25. 03. 2011. 
  94. ^ Niccolai, James (08. 05. 2009). „Microsoft Ending Support for Itanium”. PCWorld. Arhivirano iz originala 08. 04. 2010. g. Pristupljeno 05. 04. 2010. „"Windows Server 2008 R2 will be the last version of Windows Server to support the Intel Itanium architecture," [...] "SQL Server 2008 R2 and Visual Studio 2010 are also the last versions to support Itanium."” 
  95. ^ „Intel C++ Composer XE 2011 for Linux Installation Guide and Release Notes”. Pristupljeno 12. 04. 2011. 
  96. ^ „Intel Reaffirms Commitment to Itanium”. Newsroom.intel.com. 23. 03. 2011. Arhivirano iz originala 26. 03. 2011. g. Pristupljeno 12. 04. 2011. 
  97. ^ McLaughlin, Kevin (28. 03. 2011). „HP CEO Apotheker Slams Oracle For Quitting Itanium”. Crn.com. Pristupljeno 12. 04. 2011. 
  98. ^ Prickett, Timothy (14. 04. 2011). „Huawei to forge big red Itanium iron”. Theregister.co.uk. Pristupljeno 20. 11. 2011. 
  99. ^ McMillan, Robert (01. 02. 2012). „HP Paid Intel $690 Million To Keep Itanium On Life Support”. wired.com. Pristupljeno 03. 02. 2012. 
  100. ^ „Oracle Issues Statement” (Saopštenje). Oracle Corporation. 04. 09. 2012. Pristupljeno 08. 03. 2013. 
  101. ^ „Intel Itanium Processors Update”. Intel Corporation. 31. 01. 2013. Pristupljeno 12. 02. 2013. 
  102. ^ „HP NonStop server update”. Intel Corporation. 05. 11. 2013-31. Arhivirano iz originala 08. 11. 2013. g. Pristupljeno 05. 11. 2013.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Spoljašnje veze uredi

 
Itanium na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Itanium&oldid=26754529”