MONIAC
MONIAC (engl. Monetary National Income Analogue Computer; približan izgovor: Maniak) poznat i kao Filipsov hidraučični računar (Phillips Hydraulic Computer ili kao Financephalograph) je bio analogni računar stvoren 1949. u Ujedinjenom Kraljevstvu. Konstruktor je bio Novozelanđanin Bil Filips (engl. Bill Phillips), a namjena računara je bila modeliranje finansijskih procesa na nivou nacionalne ekonomije.
Monijak je koristio vodu kao medijum koji je predstavljao novac u nacionalnoj ekonomiji. Ime je vjerovatno poteklo od imena ENIAC i asocijacije s novcem čiji je protok modelirao.
Način rada uredi
Računar je bio visok oko dva, a širine oko jedan metar. Sačinjavala ga je serija cijevi i rezervoara za vodu, sa ventilima kojima se mogao regulisati protok vode. Voda je bila obojena radi lakše vizuelizacije, a posebnim skalama se mogao očitati položaj ventila (protok vode) i visina vode u rezervoarima. Na vrhu je bio rezervoar koji je predstavljao finansijske rezerve zemlje, iz kojeg su se napajali drugi rezervoari.
Na primjer, da bi se vidio efekt povećane potrošnje za zdravstvo, ventil koji spaja rezervoare finansijske rezerve i zdravstvo je bio otvoren. Količina vode koja otiče iz rezervoara finansijske rezerve bi se povećala i nivo vode opao, a nivo bi porastao u rezervoaru zdravstvo.
Postojao je čitav niz promjenjivih veličina koje su se mogle modelirati: finansijske rezerve, lična štednja, investicije, porezi, odvajanja za zdravstvo i školstvo, itd. Uvoz i izvoz su simulirani dodatkom ili ispuštanjem vode iz računara.
Po dolasku vode na dno mašine, električna pumpa bi je vraćala na vrh - simulirajući i tako kruženje novca u pravoj ekonomiji.
Značaj uredi
Iako dizajniran kao pomagalo pri učenju ekonomije, računar se pokazao kao vrlo dobar ekonomski simulator. U to doba digitalne simulacije još nisu bile moguće. Posebna prednost je bila i to što je rad mašine bio vidljiv i davao je odličan pregled sveukupne ekonomije u ubrzanom vremenu. Lako se moglo ispitati djelovanje promjene stope poreza, izdvajanja i tako dalje, jer je prikaz bio neprekidan. Sistem je u stvari bio niz petlji povratne sprege.
Računar je predstavljen ekonomistima 1949. i bio je dobro primljen. Filips je dobio mjesto profesora, i kasnije je izrađeno još 15-ak mašina koje su se koristile za simulacije ekonomije na raznim lokacijama.
