Petrozitis ili zapaljenje piramide slepoočne kosti (лат. Petrositis) je infekcijom izazvano oboljenje koje nastaje kao komplikacija akutnih gnojnih zapaljenja srednjeg uva kada se osteolitični proces proširi prema vrhu koštane piramide slepoočne kosti, bilo direktno iz bubne duplje ili preko perilabirintarnih ćelija.[1][2]

Petrozitis
Petroskvamozni deo slepoočne kosti u kojoj se odvija zapaljenjski proces
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostneurologija
MKB-10H70.2

Anatomija

uredi
 
3D projekcija slepoočne kosti

Slepoočna kost (os temporale) je parna kost lobanje koja se nalazi između sfenoidalne ili klinaste kosti, okcipitalne ili potiljačne kosti i parietalne ili temene kosti.

Čini je:[3]

Petrozni deo je najznačajnija anatomska struktura slepoočne kosti jer u sebi sadrži srednje i unutrasnje uvo i izgradjuje srednji deo baze lobanje

Epidemiologija

uredi

Najvažniji uzročnici bakterijske upale su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Smatra se da je danas u svetu pneumokok najčešći uzročnik akutnog zapaljenja srednjeg uva u 20%-40% slučajeva, Haemophilus influenzae nešto je ređi u 20%-25% slučajeva (i češći kod manje dece), a Moraxella catarrhalis uzročnik je u 10%-15% upala. Prevalencija moraksele danas u porastu u svetu.

U eri antibiotika petrozitis je je danas veoma retko oboljenje

Etiopatogeneza

uredi

Petrozitis nastaje 4-6 nedelje od gnojnog zapaljenja srednjeg uva, ponekad i kasnije. Širenje infekcije može se odvijati preko pneumatizirane kosti, vaskularnih kanala ili direktnim širenjem.[4]

Širenjem upale u područje mastoida nastaje mastoiditis, a daljnjim širenjem gnoj se može nakupljati iza ušne školjke pod periostom i pri tome je odizati od kosti (subperiostalni apsces). Širenjem upale na unutarašnje uvo nastaje labirintitis s naglim pogoršanjem sluha i smetnjama ravnoteže.

Kako blizu petroznog (piramidalnog) apeksa, odvojen od njega samo durom mater, leži trigeminalni ganglion n. abducensa medijalno uz trigeminalni ganglijon, ekstraduralno zapaljenje kod sekundarnog apikalnoog petrozitisa može zahvatiti navedene strukture i uzrokovati simptome Gradenigovog sindroma. Sindrom se karakteriše trijasom simptoma: supurativnim zapaljenjem srednjeg uva, bolom u predelu distribucije trigeminalnog živca i parezom živca abducensa.

Klinička slika

uredi

Dok je proces ograničen samo na piramidu slepoočne kosti bolesnik nema nikakvih karakterističnih simptoma. Kada se proces proširi javljaju se karakteristični znaci i simptomi petrozitis:

  • pareza abducensa
  • neuralgija trigeminusa, zbog širenja zapaljenja prema ganglion-u Gasseri.

Klinički znaci kojim se kavljaju u ovoj fazi bolesti su diplopija, fotofobija i strabizam.

Dijagnoza

uredi
 
Kompjuterizovan tomografijom dobijen nalaz kod petrozitisa

Dijagnoza se postavlja na osnovu :

  • kliničke slike,
  • prisustva akutnog mastoiditisa,
  • pogoršanja bolesti,
  • rendgenografije mastoida,
  • operativnog nalaza.

Terapija

uredi

Prvenstveno se zasniva na:

  • mastoidektomiji i drenaža apikalnog procesa
  • primeni sulfamidske ili antibiotska terapije u velikim dozama.

Komplikacije

uredi

Коmplikacija koje mogu da nastanu kod petrozitis su: ekstraduralni apsces i meningitis.

Iako petrozitis može dovesti do fatalnih posledica: meningitisa, intrakranijalnih apscesa, širenja na bazu lobanje i zahvatanja IX, X i XI kranijalnog živca (Vernetov sindrom), prevertebralnih/parafaringealnih apscesa i širenja u simpatički pleksus oko karotidne ovojnice, incidencija navedenih komplikacija znatno je smanjena pojavom antibiotika.

Izvori

uredi
  1. ^ Uhari, M.; Mäntysaari, K.; Niemelä, M. (1996). „A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media”. Clinical Infectious Diseases. 22 (6): 1079—83. PMID 8783714. doi:10.1093/clinids/22.6.1079. .
  2. ^ Tapiainen, Terhi; Luotonen, Leevi; Kontiokari, Tero; Renko, Marjo; Uhari, Matti (2002). „Xylitol administered only during respiratory infections failed to prevent acute otitis media”. Pediatrics. 109 (2): 19. PMID 11826229. doi:10.1542/peds.109.2.e19. .
  3. ^ Romer, Alfred Sherwood; Parsons, Thomas S. (1977). The Vertebrate Body. Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. pp. 217–244. ISBN 0-03-910284-X.
  4. ^ Chole, Richard A.; Sudhoff, Holger H. (2010), Chronic Otitis Media, Mastoiditis, and Petrositis, Elsevier, стр. 1963—1978, ISBN 978-0-323-05283-2, doi:10.1016/b978-0-323-05283-2.00140-3, Приступљено 2023-11-29 

Literatura

uredi
  • Th. Hünermann, D. Plester: Die Operationen am Ohr. (= Der Operationskurs des Hals-, Nasen- und Ohrenarztes. Band 1). J. A. Barth, Leipzig 1970,
  • Erhard Lüscher: Lehrbuch der Ohrenheilkunde. Springer, Wien 1952.
  • K. Fleischer: Otitiskomplikationen heute. In: H. Ganz, W. Schätzle: HNO Praxis Heute. Band 9, Springer-Verlag, Berlin 1989.
  • M. E. Glasscock, G. E. Shambaugh: Surgery of the Ear. W.B. Saunders, Philadelphia 1990, ISBN 0-7216-2063-9.

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).