Uti possidetis

Uti possidetis (lat. „ono što imate”) je princip u međunarodnom pravu, po kojem sukobljene strane zadržavaju ono što imaju u trenutku prekida sukoba, osim ako ugovorom nije drugačije naznačeno. Javlja se u dve forme:

Uti possidetis juris, princip po kojem svako zadržava ono što mu pripada po zakonu.
Uti possidetis de facto, princip po kojem svako zadržava ono što trenutno drži pod vojnom kontrolom.

Primeri upotrebe

SFR Jugoslavija

Arbitražna komisija na čelu sa Robertom Badenterom se u svojoj odluci vezanoj za unutrašlji sukob u SFRJ pozvala na ovaj princip. U mišljenju broj 2, stav 1. komisija je iskoristila uti possideti juris i naglasila da se prema tom principu ni pod kojim okolnostima ne smeju menjati granice, postojeće u trenutku sticanja nezavisnosti.^[1]

Reference

^ Pellet, Alain (1992). „The Opinions of the Badinter Arbitration Committee — A Second Breath for the Self-Determination of Peoples” [Mišljenja Badenterove arbitražne komisije — Drugi dah za samoopredeljenje nâroda] (PDF). European Journal of International Law (3): 178—185. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2018. g.

[Комисија-1] Pellet, Alain (1992). „The Opinions of the Badinter Arbitration Committee — A Second Breath for the Self-Determination of Peoples” [Mišljenja Badenterove arbitražne komisije — Drugi dah za samoopredeljenje nâroda] (PDF). European Journal of International Law (3): 178—185. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2018. g.

[1]