Џедеф Ре (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је староегипатски фараон Четврте династије, Кеопсов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром Хетепхерес II. Друга жена била је Кхентетенка, са којом је имао синове Сетка, Бака, Хернета и кћерку Неферхетепес. Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син Ра.

Џедеф Ре
Џедеф Реова статуа
Лични подаци
Хијероглифско име
N5R11I9
СахрањенГиза
Породица
СупружникХетепхерес II
РодитељиКеопс
Владавина
Период владавинеоко 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е. (Четврта династија)
ПретходникКеопс
НаследникКефрен

Сазидао је пирамиду у Абу Равашу, 8 km северно од Гизе.

Краљева гробница уреди

Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села Абу Раваш[1], која се налази око 10 km од града Каира, око 8 km[2] северозападно[3] од Гизе[4], на стеновитим падинама[1], успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту[5]. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.[3] Њена основа је имала око 100 x 100 m[5] и остаци пирамиде се уздижу до 10 m. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен камен на 300 дева[2]. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је пирамида била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.[2]

Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених скулптура, сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата Каџаба и да је после смрти био затрт.[1] Ова теорија је данас превазиђена[1] Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.[2] Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена кремена, која је израђена у највишем уметничком квалитету.[2] Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.[6] Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у Гизи.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Verner, Bareš & Vachala 2007, стр. 397
  2. ^ а б в г д ђ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 285
  3. ^ а б Shaw 2003, стр. 112
  4. ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 234
  5. ^ а б Zamarovský 2005, стр. 262
  6. ^ Krejčí & Magdolen 2005, стр. 286

Литература уреди

Додатна литература уреди

  • Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg. 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7. стр. 50–51.
  • Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf. 2002. ISBN 978-3-491-96053-4. стр. 112–113.
  • Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. izdanje. von Zabern, Mainz. 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2. стр. 52–53., 178.
  • Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
  • Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
  • Zahi Hawass (eds.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg. 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3. стр. 224–230.
  • Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis. . München. 1999. pp. 120–121. ISBN 978-3-572-01039-4. 
  • Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion. 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
  • Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg. 1999. ISBN 978-3-499-60890-2. стр. 247–253.
  • Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz. 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9. стр. 26, 38.f., 154, 156–159, 175, 188.
  • Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press. . London. 2004. pp. 52–61. ISBN 978-977-424-878-8. 
  • Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9. стр. 243–289.
  • Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2013)).
  • Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
  • Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide: Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958

Спољашње везе уреди


Египатски фараон
Четврта династија