Аквамарин (лат. aqua marinā, морска вода) је транспарентни драги камен, који је један од варијетета берила. Има плаву или тиркизну боју и личи на боју мора. Аквамарин је берил са хексагоналном кристалном структуром и хемијском формулом Be3Al2Si6O18, тј. берилијум алумијиум силикатни минерал. Има специфичну тежину 2,68 до 2,74, а тврдоћу 7,5 до 8 по Мосовој скали. Индекс преламања је 1,57 до 1,58.

Аквамарин (варијетет берила)
Обрађени аквамарин
Опште информације
Категоријадраги камен
ФормулаBe3Al2Si6O18
Кристалне системехексагонална
Идентификација
Тврдоћа по Мосу7,5 до 8
Индекс преламања1,57 до 1,58

Налазишта уреди

Налази се на већини локалитета, где се налази и обични берил, а најквалитетнији долазе из Русије. Варијетет берила јасно жуте боје, какав се налази у Бразилу назива се и хризотил.

У САД аквамарин се може наћи у средишњем Колораду. У Бразилу постоје рудници аквамарина у Минас Жераису и Есприто Санту. Други значајни произвођачи су:

Боја и највећи аквамарин уреди

Има плаву или тиркизну боју и личи на боју мора. Сличан је смарагду. Боје варирају, тако да се жути берил назива хелидор, ружичасти морганит, а бели гошенит.

Већина данашњих аквамарина се загрева да би се добила боља плава боја. Што је плава боја тамнија аквамарин се сматра вреднијим. Највећи аквамарин је нађен 1910. у Марамбаји у Минас Жераису у Бразилу. Тежио је 110 килограма, а био је 48,5 cm дугачак и 42 cm у дијаметру (пречнику).

Културно, историјска и митска употреба уреди

  • аквамарин се повезује са мартом
  • у средњем веку се веровала да аквамарин може имати магичан ефект у спречавању тровања
  • древни морнари су путовали са кристалима аквамарина и веровали су да им осигуравају сигуран пролаз. Често су спавали са каменом испод јастука, да би осигурали чврст сан. Веровали су да је доњи део тела сирена грађен од аквамарина.

Галерија уреди

Извори уреди

Спољашње везе уреди