Википедија

Албaтрос B.II

Албатрос B.II (нем. Albatros B.II) је једномоторни, двокрилни авион које је у току Првог светског рата развила и производила немачка фирма Albatros Flugzeugwerke за потребе немачког ваздухопловства и ратне морнарице а на основу лиценце Phönix Flugzeugwerke из из Беча за потребе Аустроугарског ваздухопловства.

Албатрос B.II[1]

Албатрос B.II
Опште
Намена извиђачки авион
Посада 2 члана
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач Albatros Flugzeugwerke
Први лет 1913.
Почетак производње 1914.
Уведен у употребу 1914.
Статус неактиван
Први корисник Немачко ваздухопловство
Димензије
Дужина 8,00 m
Размах крила 12,80 m
Висина 3,15 m
Површина крила 40,12 m²
Маса
Празан 723 kg
Нормална полетна 1071 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Mercedes D.I
Снага 1 x 77 kW
Перформансе
Брзина крстарења 110 km/h
Макс. брзина на H=0 120 km/h
Долет 700 km
Плафон лета 3.000 m
Брзина пењања 80 m/min

Пројектовање и развој

уреди

Авион Албaтрос B.II је конструисао Роберт Телен (Robert Thelen) на бази свог авиона Албатрос B.I, из 1913. године. Авион је служио као ненаоружани извиђачки авион до 1915. године, али је потом замењена снажнијим и наоружаним авионима серије C. Због својих одличних летачких карактеристика, економичности и поузданости коришћен је као авион за обуку пилота до краја Првог светског рата.

Авион се произведио са моторима Мерцедес D.I од 100 KS, Бенз Bz.II од 110 KS и Мерцедес D.II од 120 KS. У верзији B.IIа авион је имао ојачани рам и мотор Мерцедес D.II или Аргус Ас II (оба по 120 KS).

Албатрос B.II је био полазни модел за даљи развој извиђачког авиона C.I, који је био развојни модел читаве серије авиона која је досегла до C.XIII (тринаест типова авиона).

Руски авиони Лебедев-11 и Лебедев-12 изграђени су по узору на заробљени авион Албатрос[2].

Верзија Албатрос W.1 је хидроавион заснован на моделу Албатрос B.II. Стајни трап је замењен пловцима а повећана је и површина крила.

Технички опис

уреди
 
Аавион Албaтрос B.II распоред посаде
 
Аавион Албaтрос B.II са хладњацима испод горњег крила (Музеј пољског ваздухопловства)
 
Аавион Албaтрос B.II са хладњацима са стране трупа
 
Аавион Албaтрос B.II у Музеју шведсог ваздухопловства

Труп му је правоугаоног попречног пресека, полумонокок конструкције. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био делимично обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. У трупу су се налазиле две одвојене отворене кабине у тандем распореду (једна иза друге). У првој кабини је седео извиђач (стрелац) а пилот на другој позицији. Овакав распоред је касније промењен јер није одговарао ни пилоту ни извиђачу.

Погонска група: Овај авион је користио као мотор линијски течношћу хлађени мотор Мерцедес D.I снаге 105KS на чијем вратилу је била насађена дрвена двокрака вучна елиса фиксног корака. Положај хладњака за расхладну течност код овог авиона је решен на два начина: Први је хладњак смештен испод горњег крила. Други начин је постављње хладњака за хлађење расхладне течности мотора на спољним бочним страницама трупа у нивоу предње кабине.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крила су између себе била повезана са четири пари паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим крилима. Крила су била правоугаоног облика са полукружним крајевима. Доње крило је било нешто краће од горњег крила. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални репни стабилизатори су били упорницама са доње стране ослоњени на труп авиона.

Стајни трап је био класичан, фиксан са крутом осовином и бицикл точковима. Амортизација удара при слетању авиона се обављала помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Наоружање: Авион није био наоружан.

Варијанте

уреди
  • B.II - Стандардни производни модел развијен из B.I у производњу ушао 1914;
  • B.IIa - Побољшана верзија B.II, ојачани рам, хладњак померен на предњу ивицу горњег крила, мотори: Мерцедес D.II снаге 120 KS или Аргус Ас III.
  • B.II (Ph) series 23 - Производња B.II-а у Бечу, Phönix Flugzeug-Werke AG за Аустроугарско ваздухопловство.
  • B.II (Ph) series 24 - Производња B.II-а у Бечу, Phönix Flugzeug-Werke AG за Аустроугарско ваздухопловство.
  • W.1 - Хидроавион са пловцима и мотором Benz Bz.III снаге 150 KS (112 kW).
  • Thulin C - лиценцна производња B.II-а у AB Thulinverken, за шведско ваздухопловство.

Оперативно коришћење

уреди
  • Немачка је користила Албатрос B.II као извиђачки авион до 1915. године, затим као школски авион до 1928. године.
  • Пољско ваздухопловство је користило укупно 24 Албатрос B.II и B.IIа за обуку пилота све до 1920. године.
  • Шведско ваздухопловство је користило 42 авиона овог типа све до 1929. године[3].
  • Финска је користила 5 авиона овог типа купљених у Шветкој 1918. године.
  • Летонија је 1920. године основала Летонску ваздухопловну школу са авионом Албатрос B.II кога су напустиле немачке трупе.
  • Литванија је користила 6 немачких B.II (+1 као извор резервних делова) и 2 B.II која су сами изградили, између јуна 1919. и почетка 1930-их.

Сачувани примерци

уреди

У пољском Музеју ваздухопловства у Кракову се чува један примерак овог авиона који је изложен као музејски експонат. Други примерак овог авиона је изложен у Музеју шведског ваздухопловства у Линкопингу као музејски експонат.

Земље које су користиле овај авион

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 122. ISBN 3-89350-693-4. 
  2. ^ Шавров, В.Б. (2002). История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. стр. 180. ISBN 5-217-03112-3. 
  3. ^ https://www.avrosys.nu/aircraft/Skol/401sk1/401Sk1.htm

Литература

уреди
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 122. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Историјски архив, Пожаревац (2005). Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године. Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Шавров, В.Б. (2002). История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. стр. 180. ISBN 5-217-03112-3. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албaтрос_B.II&oldid=28690881”