Алгонквински језици
Алгонквински језици су потпородица језика из алгијске породице језика. Претпоставља се да реч „алгонквински” долази од малиситског појма elakómkwik (ɛlæˈɡomoɡwik), што значи „наши рођаци/савезници”.[2][3] Многи језици ове групе су мртви језици.
Алгонквински језици | |
---|---|
Алгонкински језици | |
Етницитет | Алгонквински народи |
Географска распрострањеност | Северна Америка |
Језичка класификација | Алгијски језици
|
Подподела | |
ISO 639-2 / 5 | alg |
Глотолог | algo1256[1] |
Географска распрострањеност алгонквинских језика пре контакта са Европљанима |
Говорници ових језика (алгонквински народи) насељавају подручје које се простире од источне обале Северне Америке до Стеновитих планина. Заједнички предак свих њих је праалгонквински, којим се говорило пре 2.500 до 3.000 година.[4] Не постоји општоприхваћен став о географском подручју на ком је говорено овим прајезиком.
Класификација
уредиПодпородица обухвата око 30 језика и дели се на три географске подгрупе: равничарскоалгонквински, средњоалгонквински и источноалгонквински. Само источноалгонквински језици чине истинску генетску подгрупу.[5]
Класификација алгонквинских језика према Годарду (1996) и Митану (1999):
- Равничарскоалгонквински
- 1. блекфутски
- Арапашки (укљ. наватинехенски (†) и бесавуненски (†))
- 2. арапашки
- 3. гровантријски (†)
- 4. чејенски
- Средњоалгонквински
- 5. криски (криско–монтањско–наскапски)
- 6. меномински (озбиљно угрожен)
- Оџибвејско–потаватомски
- 7. оџибвејски
- 8. потаватомски (скоро изумро)
- 9. месквачки (месквачко–сачко–кикапујски) (озбиљно угрожен)
- 10. шонски (озбиљно угрожен)
- 11. мајамско-илинојски (†)
- Источноалгонквински
- 12. микмачки
- Абеначки
- 13. западноабеначки (скоро изумро)
- 14. источноабеначки (†)
- 15. малиситско–пасамакводски
- 16. масачусетски
- 17. нарагансетски (†)
- 18. мохиганско-пеквотски (†)
- 19. квирипски (квирипско-анкачошки) (†)
- 20. мохикански (†)
- Делаверски
- 23. нантикочки (нантикочко-пискатавејски) (†)
- 24. каролиншкоалгонквински (†)
- 25. похатански (†)
- 26. ечеменски (†) (неутврђено)
- 27. лупски А (†) (вероватно нипмачки (†), неутврђено)
- 28. лупски Б (†) (неутврђено)
- 29. шинекочки (†) (неутврђено)
Граматичке особености
уредиАлгонквински језици су познати по својој сложеној полисинтетичкој морфологији и сложеном глаголском систему.[6] Изјаве које садрже више од једне речи на већини језика, могу се изразити само једном речју. На пример, меноминска изјава paehtāwāēwesew „Чују га више силе” (paeht- „слуша”, -āwāē- „дух”, -wese- пасивизатор, -w субјекат у трећем лицу) или равничарскокриска kāstāhikoyahk „плаши нас”. Стручна јавност им је посвећивала посебену пажњу, нарочито Леонард Блумфилд, Ив Годар и други.
Језици ове потпородице разликују живе и неживе именице.[6] Још увек је спорно да ли ово има чисто семантичку или чисто синтаксичку улогу или мешавину оба.
Друга важна одлика је разликовање битних и споредних именица у реченици (проксиматив и обвијатив). Битне именице су оне које имају суштинско место задржавања у изговору, а споредне су оне које постоје као његови несуштински елементи.[7]
Постоје личне заменице које разликују три лица, два броја (једнина и множина), инклузивно и ексклузивно прво лице множине и употребу битних и споредних трећих лица. Глаголи су подељени у четири класе: преносиви глаголи живог објекта (TA), преносиви глаголи неживог објекта (TI), непреносиви глаголи живог субјекта (AI) и непреносиви глаголи неживог субјекта (II).[7]
Лексикон
уредиАлгонквински језици су дали велики број позајмљеница енглеском језику будући да имају дужу историју контакта са њим него остали староседелачки језици на континенту. Многе америчке државе на Истоку и Средњем западу земље имају имена алгонквинског порекла; Масачусетс, Конектикат, Илиноис, Мичиген, Висконсин итд, али и многи градови као Милвоки, Чикаго и други. Главни град Канаде, Отава, је назван по истоименом алгонквинском народу Отава (Одава).
Алгонквинске позајмљенице у српском језику
уредиПостоји низа алгонквинских појмова у српском језику, у који су доспели посредством енглеског. Неке од њих су:
Појам | Извођење | Значење |
---|---|---|
вигвам | енглески: wigwam → источноабеначки: wìkəwam (оџибвејски: wiigiwaam)[8] → праалгонквински *wi·kiwa·Hmi.[9] | Колиба или шатор од коже или коре дрвета.[10] |
Еским | енглески: Eskimo → старомонтањски: aiachkimeou ([aːjast͡ʃimeːw]; данас ayassimēw) „плетач крпља”, првобитно назив за Микмаке (често се нетачно повезује са оџибвејском речи која има значење „они који једу сирово месо”).[11][12] | Припадник домородачког народа који насељава арктичке пределе.[13] |
мокасина / мокасинка | енглески: moccasin → неки алгонквински језик, могуће похатански: <mockasin>,[14] реконстр. */mahkesen/[15](оџибвејски: makizin,[8] микмачки: mɨkusun,[16] → праалгонквински *maxkeseni.[17] | Врста лагане, плитке кожне обуће коју су носили домороци;[18] данас популарна у индустријализованој варијанти. |
опосум | енглески: opossum → похатански: <apasum>/<opussum>/<aposoum>, „бела псолика животиња”,[19] реконстр. */aːpassem/[20] (праалгонквински: *waːp-aʔθemwa, „бели пас“).[21][22] | Врста торбара (из породице Didelphidae) чије је крзно скупоцено.[23] |
пекан | енглески: pecan → илинојски: pakani (оџибвејски: bagaan),[8] „орашаст плод“ → праалгонквински: *paka·ni.[24] | Орашасти плод истоименог дрвета (Carya illinoinensis). |
ракун | енглески: raccoon → похатански: <arahkun>/<aroughcun>,[25] реконстр. */aːreːhkan/.[26] | Дивља животиња (Procyon lotor) скупоценог крзна и својственим црним тачкама око очију.[27] |
тобоган | енглески: toboggan → микмачки: topaqan[28] или малиситско–пасамакводски: /tʰaˈpakən/[29] (праалгонквински: *weta·pye·kani, од *wet-, „вући“ + *-a·pye·-, „конопчаст предмет“ + *-kan, „средство за“).[28] | Ниска санка староседелаца; касније и са значењем веће направе са пистом за спуштање клизањем.[30] |
томахавк(а) | енглески: tomahawk → похатански: <tamahaac> (праалгонквински: *temaha·kani, од *temah-, „сече“ + *-a·kan, „средство за“).[31] | Бојна секира домородаца.[32][33] |
тотем | Животиња, биљка или предмет који се сматра претком племена.[34] | енглески: totem → оџибвејски: nindoodem, „мој духовни предак” или odoodeman, „његов духовни предак“ — појам за означавање родовске припадности.[35] |
хаски | енглески: husky, од варијанте речи „Еским” (види изнад).[36] | Пас које се користио за вучу санки; данас и кућни љубимац. |
хикори | енглески: hickory → похатански: <pocohiquara>, млечни напитак справљен од плода овог дрвета.[37][38] | Врста северноамеричког ораха из рода Carya.[39] |
Извори
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Algonquian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Campbell 1997, стр. 401, бел. 133, 136.
- ^ Bright 2004, стр. 32.
- ^ Goddard 1978, стр. 587.
- ^ Mithun 1999, стр. 328, 333–335.
- ^ а б Pentland 2006, стр. 163.
- ^ а б Pentland 2006, стр. 164.
- ^ а б в Nichols, John, and Earl Nyholm. 1995. A Concise Dictionary of Minnesota Ojibwe. Minneapolis: University of Minnesota Press
- ^ RHD (1987:2173)
- ^ „Вигвам”. Лексикон на македонскиот језик− recnik.off.net.mk.
- ^ Campbell (1997:394)
- ^ Goddard, Ives (1984). "Synonymy". In "Arctic", ed. David Damas. Vol. 5 of Handbook of North American Indians, ed. William C. Sturtevant. Washington, D.C.: Smithsonian Institution, стр. 5:5–6
- ^ „Еским”. Дигитален речник на македонскиот јазик − drmj.eu.
- ^ Bright (2004:291)
- ^ Siebert (1975:381)
- ^ Harper, Douglas. „moccasin”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 7. 7. 2008.
- ^ RHD (1987:1235)
- ^ „Мокасини”. Лексикон на македонскиот јазик − recnik.off.net.mk.
- ^ RHD (1987:1359)
- ^ Siebert (1975:363)
- ^ „Comments by Michael McCafferty on "Readers' Feedback (page 4)"”. The KryssTal. Приступљено 23. 2. 2007.
- ^ „Opossum”. Oxford English Dictionary. Приступљено 30. 3. 2007.
- ^ „Опосум”. Лексикон на македонскиот јазик − recnik.off.net.mk.
- ^ RHD (1987:1427)
- ^ RHD (1987:1590)
- ^ Siebert (1975:370)
- ^ „Ракун”. Дигитален речник на македонскиот јазик − drmj.eu.
- ^ а б RHD (1987:1990)
- ^ Bright (2004:499)
- ^ „Тобоган”. Дигитален речник на македонскиот јазик − drmj.eu.
- ^ RHD (1987:1993)
- ^ „Томахавк”. Лексикон на македонскиот јазик − recnik.off.net.mk.
- ^ „Томахавка”. Дигитален речник на македонскиот јазик − drmj.eu.
- ^ „Тотем”. Лексикон на македонскиот јазик − recnik.off.net.mk.
- ^ „Totem”. Dictionary.com. Приступљено 25. 12. 2008.
- ^ Harper, Douglas. „husky”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 30. 3. 2007.
- ^ RHD (1987:900)
- ^ „Hickory”. American Heritage Dictionary of the English Language. Архивирано из оригинала 11. 6. 2007. г. Приступљено 30. 3. 2007.
- ^ „Хикори”. Лексикон на македонскиот јазик − recnik.off.net.mk.
Литература
уреди- „Algonquian”. Dictionary.com. Приступљено 7. 7. 2008.
- Bloomfield, Leonard (1946). „Algonquian”. Linguistic Structures of Native America. Viking Fund Publications in Anthropology. Volume 6. New York.
- Bright, William (2004). Native American Place Names of the United States. Norman: University of Oklahoma Press.
- Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: The historical linguistics of Native America. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-509427-1.
- Goddard, Ives (1978). „Central Algonquian Languages”. Ур.: Trigger, Bruce G. Northeast. Handbook of North American Indians, ed. William C. Sturtevant. Volume 15. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. стр. 583—587. ISBN 978-0-16-004575-2.
- Goddard, Ives (1979). „Comparative Algonquian”. Ур.: Campbell, Lyle; Mithun, Marianne. The Languages of Native North America: Historical and Comparative Assessment. Austin: University of Texas Press. стр. 70—132.
- Goddard, Ives (1994). „The West-to-East Cline in Algonquian Dialectology”. Ур.: Cowan, William. Papers of the 25th Algonquian Conference. 25th Algonquian Conference. Ottawa: Carleton University. стр. 187—211.
- Goddard, Ives (1996). „Introduction”. Ур.: Goddard, Ives. Languages. Handbook of North American Indians, edited by William C. Sturtevant. Volume 17. Washington, DC: Smithsonian Institution. ISBN 978-087474197-1.
- Kuch, Melanie (2007). „A preliminary analysis of the DNA and diet of the extinct Beothuk: A systematic approach to ancient human DNA” (PDF). American Journal of Physical Anthropology. 132 (4): 594—604. PMID 17205549. doi:10.1002/ajpa.20536. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 7. 2011. г.
- Mithun, Marianne (1999). The languages of Native North America. Cambridge University Press. ISBN 0-521-23228-7.
- Moondancer; Woman, Strong (2007). A Cultural History of the Native Peoples of Southern New England: Voices from Past and Present. Boulder, Colorado: Bauu Press. ISBN 978-0-9721349-3-4.
- O'Brien, Frank Waabu (2010). Understanding Indian Place Names in Southern New England. Colorado: Bauu Press. ISBN 978-0-9820467-6-0.
- Pentland, David H. (2006). „Algonquian and Ritwan Languages”. Ур.: Brown, Keith. Encyclopedia of Languages and Linguistics (2nd изд.). Elsevier. стр. 161—6.
- Proulx, Paul (2003). „The Evidence on Algonquian Genetic Grouping: A Matter of Relative Chronology”. Anthropological Linguistics. 45: 201—25.