Ал-Бурини
Бадр ал-Дин ал-Хасан ибн Мухамед ал-Димашки ал-Сафури ал-Бурини (јул 1556-11. јун 1615), познатији као ал-Хасан ал-Бурини, био је османски арапски историчар, песник и шафи са седиштем у Дамаску.
Ал-Бурини | |
|---|---|
| Пуно име | Бадр ал-Дин ал-Хасан ибн Мухамед ал-Димашки ал-Сафури ал-Бурини |
| Датум рођења | јул 1556. |
| Место рођења | Непознато |
| Датум смрти | 11. јун 1615. (58 год.) |
| Занимање | Историчар и песник |
| Ера |  Османско царство |
| Значајни радови | Tarajim al-A'yan min Abna al-Zaman |
Биографија уреди
Ал-Бурини је рођен средином јула 1556. године у селу Сафурија близу Назарета у Галилеји, па отуда и његова нисба (надимак) „ал-Сафури“.[1] Његов отац Мухамед био је пореклом из села Бурин у близини Наблуса, па отуда и нисба „ал-Бурини“.[2] У доби од 10 година преселио се са оцем у Дамаск.[1]
Ал-Бурини је у адолесценцији научио Кур'ан у џамији Мањџак у кварту Мидан.[2] После тога стекао је образовање из арапске граматике, кануна (секуларни закон) и аритметике од верских учењака у Медреси ал-Умарији у насељу Салихија.[2]Његове студије тамо је прекинула глад, која га је подстакла да се пресели у Јерусалим од 1567. до 1571.[1] У Јерусалиму га је поучавао Мухамед ибн Аби ал-Лутф.[2] Вратио се у Дамаск 1571. године, настанивши се у суфијској ложи Самисатија, где је проширио своје образовање на књижевност, фикх (јуриспруденција), тефсир (кур'анска тумачења) и хадисе.[3] До 1580. савладао је персијски, како га је поучавао персијски аутор Хафиз Хусеин ал-Карбалаји (р. 1588) у Алепу или Дамаску.[4] Касније у животу научио је и турски језик.[5]
По завршетку студија, ал-Бурини је постао шеф шафијског фикха у џамији Умајада 1580. Отприлике у исто време почео је да држи проповеди у султанској џамији и постао предавач у бројним дамаским медресама. Студенти су га познавали по својој елоквенцији, харизми и књижевном знању, док су историчари и религиозни научници тог периода хвалили због истих својстава, као и по занимању за историју и филологију. Гувернери и судије Дамаска веровали су и ценили ал-Буринија, сматрајући га извршеним шафијским правником са независним пресудама.[4] Служио је као кадија (исламски главни судија) османског хаџ ходочасничког каравана из Дамаска у Меку 1611.[1] 11. јуна 1615. године је умро у Дамаску и сахрањен на гробљу Баб ал-Фарадис.[1][5]
Литерарни рад уреди
Једно од главних дела ал-Буринија био је Tarajim al-A'yan min Abna al-Zaman, збирка од 205 биографија истакнутих савремених научника, владара и занатлија, завршена 1614. године након десет година.[5] Фадл Алах ибн Мухиб Алах уредио је и објавио дело 1667. године са додатком.[1] Дело је поново објављено у Дамаску 1959.[5]
Ал-Бурини је често путовао у различите делове Сирије, написавши два дела о својим путовањима у Триполи 1599/1600 и Алеп.[4] Током посета Триполију и његовој покрајини Акар, угостио га је поглавица и гувернер Јусуф Сајфа-паша.[6]
Његова поезија се углавном налази у дивану који се налази у Истанбулу. Његове маратске песме за суфија Мухамеда ибн Аби'л-Баракат ал-Кадирија сачуване су у Берлину и број његових песама се чува у Британском музеју у Лондону.[1]
Написао је коментар о дивану Ибн ал-Фарида 1591. године и коментар потоњег al-Ta’iyya al-Sughra 1593.[5]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Brockelmann, C. (1960). "Al-Burini". In Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Provençal, E.; Schacht, J.; Lewis, B. & Pellat, Ch. (eds.). The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. p. 1333. OCLC 495469456
- ^ а б в г Mullazadih 2013, стр. 45–48
- ^ Mullazadih 2013, стр. 45–46
- ^ а б в Mullazadih 2013, стр. 46
- ^ а б в г д Mullazadih 2013, стр. 47
- ^ Abu-Husayn 1985, стp. 62.
Литература уреди
- Mullazadih, Muhammad Hani (2013). „Al-Burini, Hasan ibn Muhammad Dimashqi Saffuri”. Ур.: Adel, Gholamali Haddad; Elmi, Mohammad Jafar; Taromi-Rad, Hassan. Historians of the Islamic World: Selected Entries from Encyclopedia of the World of Islam. London: EWI Press. ISBN 978-1-908433-12-1.