Антонов Ан-24
Антонов Ан-24 (Antonov An-24) је совјетски путнички двомоторни авион, висококрилац са турбоелисним моторима, намењен за путнички саобраћај на кратким и средњим линијама. Поред цивилне, овај авион је нашао и војну примену за транспорт војника и падобранаца[1].
Антонов Ан-24 | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | Путнички авион | |
Посада | 3-4 (2 пилота, инжењер лета, опционо радио оператер) | |
Број путника | 50 путника | |
Порекло | СССР; | |
Произвођач | АНТК Антонов; | |
Пробни лет | 29.10.1959. | |
Уведен у употребу | 1959. | |
Повучен из употребе | 1962. | |
Статус | активан | |
Први оператер | СССР Аерофлот | |
Број примерака | 1.367 | |
Димензије | ||
Дужина | 23,53 m | |
Висина | 8,32 m | |
Распон крила | 29,20 m | |
Површина крила | 75,00 m² | |
Маса | ||
Празан | 13.300 kg | |
Нормална полетна | 21.000 kg | |
Погон | ||
Број мотора | 2 | |
Физичке особине | ||
Турбоелисни мотор | 2 × Ивченко АИ-24А | |
Снага ТЕМ-а | 2 x 1.887 kW | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на Hопт. | 500 km/h | |
Економска брзина | 450 km/h | |
Радијус кретања | 1.200 km | |
Долет | 2.400 km | |
Плафон лета | 8.400 m | |
Портал Ваздухопловство |
Пројектовање и развој
уредиИсторијат пројекта Ан-24
уреди- 18.12.1957. - Објављен је акт Савета министара СССР бр. 1417-656 о развоју авиона носивости 4000 kg и домета до 400 km са крстарећом брзином од 450 km/h.
- 20.10.1959. - Ан-24 је извршио свој први лет. Авионом је управљала посада: Георгиј Лисенко – капетан, Јуриј Курлин – копилот, Володимир Попов – навигатор, Петро Мелниченко – радио-оператер, Афанасиј Круц – инжењер лета, Јаков Рижик – водећи инжењер испитивања.
- 19.08.1961. - Објављена је Резолуција ЦК КПСС и Савета министара СССР-а о покретању серијске производње Ан-24 у Кијевској фабрици авиона број 473.
- Септембра 1962. - Ан-24 је извршио свој први лет са путницима на релацији Кијев – Херсон.
- 20.12.1964. - Војноиндустријска комисија донела је Решење о развоју леденог патролног авиона АН-24ЛП (Ан-24 Торос).
- Године 1965. - покренута је серијска производња авиона Ан-24Б у фабрици авиона број 99 у Улан-Удеу.
- 16.11.1965. - извршен је пробни лет авиона Ан-24Т (транспортна верзија авиона Ан-24).
- Јануару 1966. - први пут је полетео први серијски авион Ан-24Т произведен у фабрици авиона у Иркутску број 39.
- Године 1968. - у Иркутску је изграђен Ан-24 Тројанда (Ан-24ВМФ), авион за тестирање опреме за откривање подморница.
- 25.12.1970. - полетео је први пут авион Y-7 (кинеска реплика Ан-24).
- У мају-јуну 1982. - На авиону Ан-24РВ постављено је 39 светских рекорда за жене. Међу њима је 7. маја 1982. достигнут плафон од 11.050 m, а 7. јула 1982. године терет од 8.096 kg подигнут је на висину од 2.000 m[2].
Технички опис
уредиТруп
Погонска група
Крила
Репне површине:
Стајни трап: На точкове стајног трапа су уграђене гуме већег профила због повећаног оптерећења при полетању, слетању и вожњи по земљи. Главни точкови се налазе испод мотора и увлаче се у гондолу мотора током лета. Обезбеђено је управљање носном ногом, при вожњи по земљи и њено увлачење у кљун авиона током лета. На свим ногама стајног трапа точкови су удвојени.
Верзије
уредиПреглед направљен на основу литературе[3] овде су изостављени неуспели пројекти а у литератури поменути.
- Ан-24 - Прототипови и предсерија (1959.).
- Ан-24А - серијски авион са 44 путника (1959.)
- Ан-24АТ - лаки војно транспортни авион на бази авиона Ан-24А (1962.)
- Ан-24Б - основни серијски авион са 48 до 52 путника (1960.)
- Ан-24В - експортна верзија авиона Ан-24Б (1961.)
- Ан-24К - салонска верзија авиона Ан-24Б са 16 до 18 путника ВИП (1963.)
- Ан-24ЛР - (Ан-24 Торос) специјални авион намењен за Арктичке услове (1964.)
- Ан-24Т - лаки војно транспортни авион на бази авиона Ан-24Б (1965.)
- Ан-24ФК - фотокартографски авион (1965—1967)
- Ан-24ПС - авион за претрагу и спашавање (1969.)
- Ан-24Д - серијски авион са 60 путника (1967.)
- Ан-24РР - авион лабораторија за радиационо зрачење (1967.)
- Ан-24ВМФ - "Тројанда" специјални авион за откривање подморница (1968.)
- Ан-24ШТ - штабски авион за управљање војском у лету и на земљи (1968.)
- Ан-24УШ - авион учионица за обуку навигатора (1970.)
- Ан-24ЛП - авион чија је намена да патролира и открива шумске пожаре (1971.)
- Y-7 - кинеска производња авиона Ан-24 (1970.)
Оперативно коришћење
уредиАвион АН-24 је пројектован у ОКБ "Антонов" из Кијева а серијски су се производили у Кијевској фабрици авиона (1961–1979, 1028 авиона), у фабрици авиона у Улан-Удеу (1965–1971, 174 авиона), у фабрици авиона у Иркутску (1965– 1971, 165 авиона Ан-24Т)[2].
Земље које су користиле авион
уредиПоред Совјетског Савеза овај авион је коришћен у преко 40 земаља широм света.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ http://www.airwar.ru/enc/craft/an24.html
- ^ а б https://antonov.com/en/history/an-24
- ^ Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
Литература
уреди- Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва: Машинострение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
- Alexander, Jean. Russian Aircraft since 1940. London: Purnell Book Services, 1975.
- Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
- Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. . London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9..
- Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3. pp. 24–27.
- Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.