Апостолски симбол вјере
Апостолски симбол вере (лат.: Symbolum Apostolorum или Symbolum Apostolicum), или Апостолско исповедање вере, односно Апостолски кредо, симбол хришћанске вере, претежно коришћен на Западу.
Највероватније потиче из Галије у V веку, где се развио из Староримског симбола, старог латинског креда из IV века. У литургијску употребу латинског обреда је ушао у VIII веку и потом се проширио у многе гране западног Хришћанства, укључујући римокатоличку цркву, лутеранске, англиканске, презвитеријанске, конгрегационе и методистичке цркве, као и Цркву моравске браће.
Краћи је од Никејско-Цариградског креда који је усвојен 381, али утврђује веру у свето Тројство. Не осврће на неке христолошке дилеме које су дефинисане Никејским кредом – не описује божанство ни Христа ни Светога духа. Због овога, у средњовековној цркви је сматран старијим од Никејског креда. Име Апостолски кредо се први пут јавља у писму са Миланског синода 390. године, у ком се изражава веровање да је сваки од дванаесторице апостола допринео делу овог креда.
Изворни текст
уреди| Извор на латинском | Превод на српски |
|---|---|
1. Credo in Deum Patrem omnipotentem, Creatorem caeli et terrae, 2. et in Iesum Christum, Filium Eius unicum, Dominum nostrum, 3. qui conceptus est de Spiritu Sancto, natus ex Maria Virgine, 4. passus sub Pontio Pilato, crucifixus, mortuus, et sepultus, 5. descendit ad inferos, tertia die resurrexit a mortuis, 6. ascendit ad caelos, sedet ad dexteram Dei Patris omnipotentis, 7. inde venturus est iudicare vivos et mortuos. 8. Credo in Spiritum Sanctum, 9. sanctam Ecclesiam catholicam, sanctorum communionem, 10. remissionem peccatorum, 11. carnis resurrectionem, 12. vitam aeternam. Amen. |
1. Верујем у једнога Бога Оца свемогућега, Творца неба и земље,
2. и у Исуса Христа, Сина Његовог јединорођеног, Господа нашег, 3. који је зачет по Духу Светоме, родио се од Марије Девице, 4. страдао под Понцијем Пилатом, био распет, умро и био погребен, 5. сашао у Ад*, у трећи дан васкрсао из мртвих, 6. узнео се на небеса, седи са десна Богу Оцу свемогућему, 7. који ће опет доћи да суди живе и мртве. 8. Верујем у Духа Светога, 9. свету Цркву католичку**, заједништво светих, 10. опрост греха, 11. васкрсење тела, 12. и живот вечни. Амин. |
* у неким преводима 'сишао над пределе смрти'
** протестантске цркве најчешће придев 'католичку' преводе као 'саборну' или 'свеопшту'
Употреба у Западном хришћанству
уредиАпостолски кредо се користи у директном и интерогативном облику у многим западнохришћанским црквама, посебно у ритуалима везаним за крштење и Евхаристију.
У Католичкој цркви је постао алтернативни кредо од издања Мисала из 2002. године у којем се препоручује: „Уместо Никејско-Цариградског креда, посебно током Поста и у Ускрсно доба, крсни Симбол Римске цркве, познат као Апостолски кредо, се може користити.“ Претходно је Римски мисал давао само Никејско-Цариградски кредо као део Свете мисе, осим у Дечјим мисама.