Асертивност је понашање које карактерише самоуверена комуникација свесна сопствених права и вредности.[1]

Појам

уреди

Појам Асертивност је преузет из енглеског језика и потиче од две речи:

  • To assert, v (глагол) = изјавити, изнети (мишљење), бранити ...
  • Assertive, adj (придев) = упоран, самосвестан, самопоуздан

Асертивност подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи.[2]

Асертивно понашање карактерише самопоштовање које је једнако поштовању права и вредности друге особе.

Асертивна особа заузима животну позицију Ја вредим, Ти вредиш. Она поштује туђе мишљење и ставове али то НЕ ЗНАЧИ да се слаже са њима. Асертивним понашањем она чува своје границе и достојанство у ситуацијама када реално постоји реална опасност да буде изманипулисана.

Асертивност и асертивна комуникација[3] су врста комуникације  која  вам у непријатним ситуацијама са људима може много помоћи. Асертивно понашање је изузетно корисно када желите да се заузмете за себе и своја права, а при том не повредите друге. Тада се особа   осећа  добро зато што се заузела  за себе, зато што је успела да комуницира на начин који је задовољавајући, и то наравно гради и негује самопоуздање. Асертивност се као и свака друга вештина[4] учи кроз праксу.

Асертивност не подразумева само начин понашања већ и то како се особа осећа. Одсуство осећаја кривице и страха и осећај да се поступа исправно, чине емоционалну компоненту асертивности.

Предност асертивности

уреди

Људи поседују више контроле над собом јер се сматра да jе оваквом позицијом комуникација слободнија од уобичајених начина који се одликују агресијом или повлачењем.

Асертивна права

уреди

Асертивна права произилазе из постојања самог човека као хуманог бића. То су универзална људска права која су независна од пола, националности, боје коже и религијских уверења. Сваки човек, само зато што је човек има право на њих! Њихова примена важна је за очување самопоштовања и поштовања других.

Основна асертивна права су:

  • имате право да доносите суд о сопственом понашању, мислима и осећањима и да преузмете одговорност за њихово покретање и последице по себе;
  • имате право да не дајете разлоге или изговоре да бисте оправдали своје понашање;
  • имате право да процените да ли сте одговорни за налажење решења туђих проблема;
  • имате право да промените мишљење;
  • имате право да правите грешке – и да будете одговорни за њих;
  • имате право да кажете: „Не знам”;
  • имате право да не зависите од наклоности других људи
  • имате право да будете нелогични у доношењу одлука.;
  • имате право да кажете: „Не разумем”;
  • имате право да кажете: „Не тиче ме се”

Карактеристике

уреди

Карактеристике асертивног понашања су:

Карактеристике асертивних људи:

  • поштују себе, своје време и енергију
  • знају да санирају стрес
  • имају поверење у себе и у друге
  • деескалирају ситуацију
  • отворени су за сарадњу и нова решења
  • чешће од других добијају оно што желе

Извори

уреди
  1. ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ Lange& Jakubowski, 1976
  3. ^ Пантић, Јелена. Путовање у средиште срца. 
  4. ^ Татјана Миливојевић, Миливојевић. Агресивност и асертивност у комуникацији – недостаци и ограничења теорије асертивности. 

Спољашње везе

уреди