Берта Моризо
Берта Моризо (франц. Berthe Morisot; Бурж, 14. јануар 1841 — Париз, 2. март 1895) је била импресионистички сликар и једина жена која је излагала на „првој изложби импресиониста“ 1874. године.
Берта Моризо | |
---|---|
![]() Берта Моризо, портрет који је урадио Едуар Мане, 1872 | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. јануар 1841. |
Место рођења | Бурж, Француска |
Датум смрти | 2. март 1895. (54 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Биографија Уреди
Моризо је рођена у Буржеу, у Француској у успешној буроанској породици. Она као и њена сестра Едма Моризо одлучују да постану сликарке; када Берта увери родитеље у озбиљност одлуке, наилази на негодовање. Њени родитељи нису желели да им ћерке буду сликари.
Са својих 20 година среће и спријатељује се са важним сликаром пејжаза, припадником Барбизонске школе, Камиј Короом. Стари сликар је почео да учи Берту и њену сестру основама сликања, али их осим тога и представио другим сликарима и учитељима. Под Короовим утицајем, Моризо почиње да се ограничава само на сликање у природи. Као студенти уметности Берта и Едма почињу да раде заједно, све док се Едмина каријера као сликарке није завршила са њеном удајом, после које убрзо добија децу којима се потпуно посвећује немајући више времена за интензивно сликање као што је имала Берта. Сачувана писма између две сестре и данас показује љубав и разумевање, и јединствену везу коју су имале између себе, али и праћено Бертиним кајањем због даљине између њих, као и због Едминог одустајања од уметности. Едма до краја живота наставља да подржава Бертину уметност, и тако породице две сестре остаће блиске до краја.
Моризо је прво излагање имала на Париском салону 1864. с појављивањем два сликара пејжаза, а затим је редовно наставила излагати у Салону све до 1874. године, када је учествовала у првој импресионистичкој изложби.
Око 1867. Моризо упознаје Едуард Манеа. Он развија посебно интересовање за Берту, што доказују бројни портрети укључујући у то чак и портрет Берте Моризо у црном шалу док је у жалости због очеве смрти. Пријатељство међу њима почиње да се јавља: Мане ју је чак једног дана поклонио ногаре за сликање као божићни поклон. Такође се и добровољно јавља у преношењу њених радова у салон, ургирајући на разне начине када није постојало срестава да се нормално транспортују. Једном се десило да Мане погрешно схватио једно од Моризових стандардних самокритика као дозволу да на њеним платнима дода исправке, што је Мане и урадио на Бертино запрепашћење. Мада је традиционално Мане виђен као учитељ док је Моризо била његов присталица, постоје докази да је та веза била другачија и обострана. Доста Манеових слика и потези четкица показује да је као што је Моризо била под Манеовим утицајем, тако је и Мане био под Моризиним утицајем. Одређене Бертине композиције, као и имитацију њеног стила зраче његовим делима, док је Моризо од Монеа развила такозвани уметнички карактер. Моризо је била та која је натерала Манеа да се опроба у сликању у природи, уводећи га притом у круг сликара који су називали себе импресионистима.
Године 1874 Моризо се удаје за Манеовог брата Ежена. Имали су само једно дете, ћерку Жили.
Моризо, заједно са Камиј Писаро, су били једини сликари који су излагали на свим оригиналним импресионистичким излагањима.
Као и њена савременица у годинама које долазе Мери Касат, тако и Берта Моризо је најчешће узимала теме деце, мајки, као и породичних сцена. Окарактерисана и прихваћена као импресиониста, и као члан "haute bourgeoisie", Моризо је сликала са искуством и дневном навиком теме комфора, свакодневнице и имтимности живота породице.
Берта Моризо умире 2. марта, 1895. у Паризу где бива покопана на гробљу Cimetière de Passy. На њеној умрлици писало је да је „без занимања“.
Њене слике се продају и до преко 4 милиона долара у САД.
Види још Уреди
Спољашње везе Уреди
- Берта Моризо веб музеј