Бранко Чучак (Сарајево, 1. јул 1948Источно Сарајево, 11. децембар 2008) био је српски пјесник и књижевник. Поезија Бранка Чучка је уврштена у више антологија, а његова дјела су превођена на многе језике.[2] Његова поезија уврштена је у антологију српског пјесништва на њемачком језику. Ријеч је о Антологији српске поезије друге половине 20. вијека, под насловом "Десет дека душе" објављена у Лајпцигу 2011. године. Приређивач антологије је чувени њемачки писац Роберт Ходел, који је одабрао 28 српских пјесника рођених између 1940. и 1960. године, гдје се на првом мјесту у антологији налази Бранко Чучак, са седам пјесама из његових различитих збирки.[3]

Бранко Чучак
Лични подаци
Датум рођења(1948-07-01)1. јул 1948.
Место рођењаСарајево, Југославија
Датум смрти11. децембар 2008.(2008-12-11) (60 год.)
Место смртиИсточно Сарајево, Република Српска, БиХ
НационалностСрбин
Књижевни рад
ЖанрПостмодернизам[1]

Одрастао је у Хан Пијеску, а у Сарајеву је завршио Учитељску школу и студирао на Филозофском факултету, гдје је живио до избијања рата. Послије завршетка сукоба живио је једно вријеме у Бања Луци, да би се касније вратио у родни град. Током живота стварао је у Хан Пијеску, Сарајеву и Бањој Луци.[4] Умро је 11. децембра 2008. године у болници Касиндол у Источном Сарајеву. Сахрањен је на градском гробљу у Хан Пијеску.[5]

Сваке године марта мјесеца у организацији Народне библиотеке "Бранко Чучак" одржава се књижевна манифестација Чучкови књижевни сусрети.[6]

Дјела

уреди
  • "О ништа и осталом" (1971),
  • "Жестока мармелада" (1976),
  • "Во у купусу" (1981),
  • "Психички изглед" (1984),
  • "Умијеће гутања кнедле" (1988),
  • "Писана малим словима" (1990),
  • "Помрчина виа Чамотиња" (1995),
  • "Дирљиви магацин" (1996),
  • "Лупа чекића у ремонтном заводу" (1996),
  • "Мрсна перница" (1997),
  • "Штипаљком за вјетар" (Изабрани стихови, 2000. године),
  • "Горио к'о ове новине" (2002).
  • "Човјече, у животу нисам чуо овако тужну причу" (2004).
  • "Ову би воду требало окупати "(2005).
  • "Као након добро обраног бостана" (2008).
  • Осим збирки поезије, потписао је књигу колумни: "Чуво сам Титу", као и књигу новелета "Ива путује радничком класом".
  • Књижевни таленат исказао је и у романима: "Ми се знамо од посљедњег дана", и "Љута битка за собу Шарлот".

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Књижевна манифестација "Чучкови књижевни сусрети" (2010). „Стеван Тонтић-Пјесник Бранко Чучак (1948–2008)”. Зборник радова (PDF). Источно Сарајево: Матична библиотека. стр. 48. ISBN 978-99955-39-21-4. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2016. г. Приступљено 25. 01. 2016. „Како га сматрају "прворођенчетом постмодернизма", иако се "често осјећам утемељеним. 
  2. ^ Глас Српске - Завичај враћа дуг Бранку Чучку
  3. ^ Културиште- Озренка Ђурић-Радуловић: За Чучка је поезија била живот сам, а живот поезија[мртва веза]
  4. ^ „Ризница српска - Бранко Чучак”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2016. 
  5. ^ Књижевна манифестација "Чучкови књижевни сусрети" (2010). „Стеван Тонтић-Пјесник Бранко Чучак (1948–2008)”. Зборник радова (PDF). Источно Сарајево: Матична библиотека. стр. 44. ISBN 978-99955-39-21-4. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2016. г. Приступљено 25. 01. 2016. „Књижевник Бранко Чучак умро је у Сарајеву 11. децембра прошле године – рак му је откривен три дана пред смрт. 
  6. ^ „ЈУ Народна библиотека Бранко Чучак - Чучкови књижевни сусрети”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2016. г. Приступљено 25. 01. 2016. 

Литература

уреди
  • Књижевна манифестација "Чучкови књижевни сусрети" (2010). „Стеван Тонтић-Пјесник Бранко Чучак (1948–2008)”. Зборник радова (PDF). Источно Сарајево: Матична библиотека. стр. 48. ISBN 978-99955-39-21-4. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2016. г. Приступљено 25. 01. 2016. „Како га сматрају "прворођенчетом постмодернизма", иако се "често осјећам утемељеним. 

Спољашње везе

уреди
  • Књижевна манифестација "Чучкови књижевни сусрети" (2010). Зборник радова (PDF). Источно Сарајево: Матична библиотека. ISBN 978-99955-39-21-4. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2016. г. Приступљено 25. 01. 2016.