Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Видлич
Источна страна Видлича
Географске карактеристике
Највиша тачкаБасарски камен
Ндм. висина1377 m
Координате43° 08′ 00″ С; 22° 47′ 00″ И / 43.1333° С; 22.7833° И / 43.1333; 22.7833 43° 08′ 00″ С; 22° 47′ 00″ И / 43.1333° С; 22.7833° И / 43.1333; 22.7833
Географија
Видлич на карти Србије
Видлич
Видлич
Државе Србија
 Бугарска

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне[1]. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Поглед на Стару планину и Завојско језеро са Козјег камена на Видличу

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Анђелковић М. 1980. Геологија Југославије. Београд: Научна књига

Литература

уреди