Вилијам Пит Млађи
Вилијам Пит Млађи (енгл. William Pitt the Younger; Хејз, 28. мај 1759 — Лондон, 23. јануар 1806) је био британски политичар са краја 18. и почетка 19. века. Постао је 1783. најмлађи премијер Велике Британије са 24 године. Напустио је функцију 1801, али је био поново премијер од 1804. све до смрти 1806. Био је такође и канцелар благајне за време свог мандата премијера и лорд управник пет лука од августа 1792. Добио је надимак „млађи“ да би се разликовао од свог оца Вилијама Пита Старијег, који је такође био премијер.
Вилијам Пит Млађи | |
---|---|
Датум рођења | 28. мај 1759. |
Место рођења | Хејз, Велика Британија |
Датум смрти | 23. јануар 1806.46 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Родитељи | Вилијам Пит Старији Hester Pitt, Countess of Chatham |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Торијевци |
Потпис | |
Првим мандаомт млађег Пита на месту премијера, који је био за време владавине Џорџа III, су доминирали велики догађаји у Европи, као што су Француска револуција и Наполеонови ратови. Пит је често називан „торијевцем“ или „новим торијевцем“, али он је себе сматрао за „независног виговца“ и углавном се противио развоју строгог партијског политичког система.
Најпознатији је по томе што је предводио Британију у великим ратовима против Француске и Наполеона. Пит је био изврсни управник који је тражио ефикасност и реформе, и довео је нову генерацију сјајних управитеља. Подигао је порезе да плати трошкове рата против Француске и сузбио је радикализам. Да би отклонио опасност од ирске подршке Француској, осмислио је Законе о унији из 1800. и покушао је без успеха да прогура католичку еманципацију као део споразума. Пит је основао нови торизам, који је обновио торијевску странку и омогућио му да остане на власти наредних четврт века.
Историчар Ејса Бригс тврди да његова карактер није погодовао британском уму, јер је Пит био превише усамљен и превише безбојан, и пречесто је одисао ставом супериорности. Његова величина дошла је до изражаја у рату са Француском. Пит је реаговао да постане оно што је лорд Минто назвао „Атласом нашег колутајућег глобуса”. Вилијам Вилберфорс је изјавио: „у погледу личне чистоте, незаинтересованости и љубав према овој земљи, никада нисам познавао њему равног.“[1] Историчар Чарлс Петри закључује да је био један од највећих премијера „ако ни по којој друго основи до по томе што је омогућио земљи да пређе са старог поретка на нови без икаквих насилних преврата ... Он је разумео нову Британију.”[2] Због тога је високо рангиран међу свим британским премијерима у више истраживања.[3][4]
Референце
уреди- ^ Briggs 1959, стр. 148–149.
- ^ Charles Petrie, "The Bicentenary of the Younger Pitt", Quarterly Review, 1959, Vol. 297 Issue 621, pp. 254–265
- ^ Paul Strangio; Paul 't Hart; James Walter (2013). Understanding Prime-Ministerial Performance: Comparative Perspectives. Oxford University Press. стр. 225. ISBN 9780199666423.
- ^ Leonard F. Wise; Mark Hillary Hansen; E. W. Egan (2005). Kings, Rulers, and Statesmen. Sterling. стр. 298. ISBN 9781402725920.
Литература
уреди- Ehrman, John (1969—1996). The Younger Pitt (3 volumes). Constable & Co.
- Ehrman, John (1984) [1969]. The Younger Pitt, Vol. 1: The years of acclaim. St Edmundsbury Press. ISBN 978-0-09-465990-2.
- Ehrman, John (1969). The Younger Pitt, Vol. 2: The reluctant transition. Constable. ISBN 978-0-80-471184-5.
- Ehrman, John (1996). The Younger Pitt, Vol. 3: The consuming struggle. Stanford University Press. ISBN 978-0-80-472754-9.
- Black, Jeremy (1994). British Foreign Policy in an Age of Revolutions, 1783-1793. Cambridge University Press. ISBN 9780521466844.
- Black, Jeremy (2006). „Pitt and the king”. George III: America's Last King. Yale University Press. стр. 264–287. ISBN 9780300117325.
- Briggs, Asa (1959). The Making of Modern England 1783–1867: The Age of Improvement.
- Duffy, Michael (1987). Soldiers, Sugar, and Seapower: The British Expeditions to the West Indies and the War Against Revolutionary France. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-822965-0.
- Evans, Eric (2002). William Pitt the Younger. London: Routledge.
- Hague, William (2005). William Pitt the Younger. HarperPerennial. ISBN 978-0-00-714720-5.
- Perry, James (2005). Arrogant Armies: Great Military Disasters and the Generals Behind Them. Edison: Castle Books.
- Turner, Michael (2003). Pitt the younger: a life . Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-85285-377-8.
- Duffy, Michael (2000). The Younger Pitt (Profiles In Power). Longman. ISBN 978-0-582-05279-6.
- Ehrman, J. P. W., and Anthony Smith. "Pitt, William (1759–1806)", Oxford Dictionary of National Biography, (2004); online 2009; accessed 12 September 2011
- Evans, Eric J. (1999). William Pitt the Younger. 110 pages;
- Furber, Holden (1913). Henry Dundas: First Viscount Melville, 1741–1811, Political Manager of Scotland, Statesman, Administrator of British India. Oxford University Press. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|year= / |date= mismatch
(помоћ) - Jarrett, Derek (1974). Pitt the Younger . Weidenfeld and Nicolson. ASIN B002AMOXYK., a short scholarly biography
- „The Oxford Dictionary of National Biography”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. 2004. doi:10.1093/ref:odnb/11501. (Subscription or UK public library membership required.)
- Jupp, P. (1985), Lord Grenville, Oxford University Press
- Leonard, Dick. "William Pitt, the Younger—Reformer Turned Reactionary?." in Leonard, ed. Nineteenth-Century British Premiers (Palgrave Macmillan UK, 2008) pp. 5–27.
- Mori, Jennifer (1997). William Pitt & the French Revolution, 1785–1795. 305pp
- Mori, Jennifer. "William Pitt the Younger" in R. Eccleshall and G. Walker, eds., Biographical Dictionary of British Prime Ministers (Routledge, 1998), pp. 85–94
- Reilly, Robin (1978). Pitt the Younger 1759–1806. Cassell Publishers. ASIN B001OOYKNE.
- Rose, J. Holland. William Pitt and National Revival ; William Pitt and the Great War (1912), solid, detailed study superseded by Ehrman; . 1911. ISBN 092803 Проверите вредност параметра
|isbn=
: length (помоћ). Недостаје или је празан параметар|title=
(помоћ). vol 1; William Pitt and the Great War. 1112.. vol 2 free; - Stanhope, Philip Henry [5th Earl Stanhope] (1861—62). Life of the Right Honourable William Pitt. John Murray.. (4 volumes); includes many extracts from Pitt's correspondence vol 1 online; vol 2 online
- Blanning, T. C. W. The French Revolutionary Wars, 1787–1802 (1996)
- Bryant, Arthur (1942). Years of Endurance 1793–1802.; and Years of Victory, 1802–1812 (1944), well-written surveys of the British story
- Cooper, Richard (1982). „William Pitt, Taxation, and the Needs of War”. Journal of British Studies. 22 (1): 94—103. JSTOR 175658. doi:10.1086/385799.
- Derry, J (1990). Politics in the Age of Fox, Pitt and Liverpool: Continuity and Transformation.
- Gaunt, Richard A. (2014). From Pitt to Peel: Conservative Politics in the Age of Reform.
- Kelly, Paul. „British Politics, 1783-4: The Emergence and Triumph of the Younger Pitt's Administration”. Bulletin of the Institute of Historical Research. 54 (123).. 1981..
- Ledger-Lomas, Michael (2004). „The Character of Pitt the Younger and Party Politics, 1830-1860”. The Historical Journal. 47 (3): 641—661. JSTOR 4091759. S2CID 154765794. doi:10.1017/S0018246X04003899.
- Mori, Jennifer. "The political theory of William Pitt the Younger," History, April 1998, Vol. 83 Issue 270, pp. 234–248
- Richards, Gerda C. (1928). „The Creations of Peers Recommended by the Younger Pitt”. The American Historical Review. 34 (1): 47—54. JSTOR 1836479. doi:10.2307/1836479.
- Sack, James J. (1993). From Jacobite to Conservative: Reaction and Orthodoxy in Britain c.1760–1832. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43266-5., does not see Pitt as a Tory
- Sack, James J. (1979). The Grenvillites, 1801–29: Party Politics and Factionalism in the Age of Pitt and Liverpool. U. of Illinois Press.
- Simms, Brendan (1998). „Britain and Napoleon”. The Historical Journal. 41 (3): 885—894. JSTOR 2639908. S2CID 162840420. doi:10.1017/S0018246X98008048.
- Wilkinson, David (1998). „The Pitt-Portland Coalition of 1794 and the Origins of the 'Tory' party”. History. 83 (270): 249—264. doi:10.1111/1468-229X.00072.
- Foster, R. E. "Forever Young: Myth, Reality and William Pitt," History Review (March 2009) No. 63 online Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2018)
- Ledger-Lomas, Michael (2004). „"The Character of Pitt the Younger and Party Politics, 1830–1860"”. The Historical Journal. 47 (3): 641—661. doi:10.1017/S0018246X04003899.
- Loades, David Michael, ed (2003). Reader's guide to British history. 2. стр. 1044—45. .
- Moncure, James A. ed. Research Guide to European Historical Biography: 1450–Present (4 vol 1992); 4 1640–46
- Petrie, Charles, "The Bicentenary of the Younger Pitt," Quarterly Review (1959), Vol. 297 Issue 621, pp. 254–265
- Sack, J. J. (1987). „The Memory of Burke and the Memory of Pitt: English Conservatism Confronts Its Past, 1806-1829”. The Historical Journal. 30 (3): 623—640. JSTOR 2639162. S2CID 154447696. doi:10.1017/S0018246X00020914.
- Turner, Simon. "‘I will not alter an Iota for any Mans Opinion upon Earth’: James Gillray's Portraits of William Pitt the Younger in Kim Sloan et al. eds., Burning Bright: Essays in Honour of David Bindman. 2015. стр. 197—206..
- Pitt, William (1817). The Speeches of the Right Honourable William Pitt, in the House of Commons.
- Temperley, Harold and L.M. Penson, eds. Foundations of British Foreign Policy: From Pitt (1792) to Salisbury (1902) (1938), primary sources. Foundations of British Foreign Policy(1938). 1938.
- Blaufarb, Rafe (2021). The French army 1750–1820: Careers, talent, merit. Manchester University Press..
- Clodfelter, M. (2017). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015 (4th изд.). Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 978-0786474707.
- Atkinson, Charles Francis; Hannay, David McDowall (1911). „French Revolutionary Wars”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 11 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 171—205.
- Bell, David A. The first total war: Napoleon's Europe and the birth of warfare as we know it (Houghton Mifflin Harcourt, 2014).
- Bertaud, Jean-Paul (1988). The Army of the French Revolution: From Citizen-Soldiers to Instrument of Power. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05537-4., a major French study
- Black, Jeremy (1994). British Foreign Policy in an Age of Revolutions, 1783–93.
- Blanning, T. C. W. The French Revolutionary Wars, 1787–1801. (1996) Blanning, T. C. W.; w Blanning, T. C. (1996). The French Revolutionary Wars, 1787-1802. Arnold. ISBN 0340569115.
- Bryant, Arthur (1942). Years of Endurance 1793–1802.; on Britain
- Bryant, Arthur (1942). Years of victory, 1802–1812.; on Britain
- Clausewitz, Carl von (2018). Napoleon's 1796 Italian Campaign. University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-2676-2. Trans and ed. Nicholas Murray and Christopher Pringle. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas.
- Clausewitz, Carl von (2020). Napoleon Absent, Coalition Ascendant: The 1799 Campaign in Italy and Switzerland, Volume 1. University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-3025-7. Trans and ed. Nicholas Murray and Christopher Pringle. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas.
- Clausewitz, Carl von (2021). The Coalition Crumbles, Napoleon Returns: The 1799 Campaign in Italy and Switzerland, Volume 2. University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-3034-9. Trans and ed. Nicholas Murray and Christopher Pringle. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas.
- Connelly, Owen (2006). The wars of the French Revolution and Napoleon, 1792–1815.
- Crawley, C. W., ed. The New Cambridge Modern History, Vol. 9: War and Peace in an Age of Upheaval, 1793–1830 (1965), comprehensive global coverage by experts
- Doughty, Robert, and Ira Gruber, eds (1996). Warfare in the Western World: volume 1: Military operations from 1600 to 1871. стр. 173—94.
- Dupuy, Trevor N. and Dupuy, R. Ernest. The Harper Encyclopedia of Military History (2nd ed. 1970) pp. 678–93
- Esdaile, Charles (22. 1. 2002). The French Wars 1792–1815. Routledge. . excerpt and text search, ch 1
- Forrest, Alan (1989). Soldiers of the French Revolution.
- Forrest, Alan. "French Revolutionary Wars (1792–1802)" in Gordon Martel, ed. The Encyclopedia of War (2012).
- Forrest, Alan (1989). Conscripts and Deserters: The Army and French Society During the Revolution and Empire.
- Forrest, Alan (2002). Napoleon's Men: The Soldiers of the Revolution and Empire..
- Fremont-Barnes, Gregory. The French Revolutionary Wars (Essential Histories) (2013) Amazon https://www.amazon.com/French-Revolutionary-Wars-Essential-Histories-ebook/dp/B00DSLXXKM/. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). excerpt and text search - Fremont-Barnes, Gregory, ed. The Encyclopedia of the French Revolutionary and Napoleonic Wars: A Political, Social, and Military History (3 vol. 2006)
- Gardiner, Robert. Fleet Battle And Blockade: The French Revolutionary War 1793–1797. Mercury Books. ISBN 1845600118., naval
- Griffith, Paddy (1998). The Art of War of Revolutionary France, 1789-1802. Greenhill Books. ISBN 1853673358.; military topics, but not a battle history
- Knight, Roger. Britain Against Napoleon: The Organisation of Victory, 1793–1815 (2013)
- Lavery, Brian. Nelson's Navy, Revised and Updated: The Ships, Men, and Organization, 1793–1815 (2nd ed. 2012)
- Lefebvre, Georges (1964). The French Revolution Volume II: from 1793 to 1799..
- Lynn, John A. The Bayonets of the Republic: Motivation And Tactics in the Army of Revolutionary France, 1791–94 (1984)
- Roberts, Andrew. Napoleon (2014), a major biography
- Rodger, A.B. The War of the Second Coalition: 1798 to 1801, a strategic commentary (1964)
- Ross, Steven T. (1973). Quest for Victory; French Military Strategy, 1792–1799. ISBN 978-0-498-07499-8.
- Ross, Steven T. (1969). European Diplomatic History, 1789–1815: France Against Europe.
- Rothenberg, Gunther E. (1982). Napoleon's Great Adversaries: The Archduke Charles and the Austrian Army 1792–1814. B.T. Batsford. ISBN 978-0-7134-3758-4.
- Rothenberg, Gunther E. (1988). „The Origins, Causes, and Extension of the Wars of the French Revolution and Napoleon”. The Journal of Interdisciplinary History. 18 (4): 771—793. JSTOR 204824. doi:10.2307/204824.
- Schroeder, Paul W. (1996). The Transformation of European Politics 1763–1848. Oxford University Press.; advanced diplomatic history; pp. 100–230
- Schneid, Frederick C.: The French Revolutionary and Napoleonic Wars, European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011. Retrieved 29 June 2011.
- Scott, Samuel F. (1998). From Yorktown to Valmy: The Transformation of the French Army in an Age of Revolution. University Press of Colorado. ISBN 978-0-87081-504-1.
Додатна литература
уреди- Hutchinson, John (1892). „William Pitt”. Men of Kent and Kentishmen (Subscription изд.). Canterbury: Cross & Jackman. стр. 108–110.
Спољашње везе
уреди- 1791 Caricature of William Pitt by James Gillray
- Pitt the Younger on the 10 Downing Street website
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Pitt, William”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- After Words interview with William Hague on his book William Pitt the Younger, February 27, 2005