Властимир Ковачевић
Властимир Ковачевић, (Слатина код Уба, 1893. – 1915/1918, логор Нежидер, Аустроугарска) био је земљорадник и учесник Првог светског рата. Носилац је Златног војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима[1]
| властимир ковачевић | ||
|---|---|---|
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 1893. | |
| Место рођења | село Слатина, општина Уб, Краљевина Србија | |
| Место смрти | логор Нежидер, Аустроугарска | |
| Професија | земљорадник | |
| Деловање | ||
| Учешће у ратовима | Први светски рат | |
| Служба | Војска Краљевине Србије 1914 — 1915. | |
| Одликовања |
 | |
Биографија уреди
Властимир Ковачевић, рођен је у селу Слатина код Уба, 1893. године од оца Драгомира и мајка Драгиње, пољопривредника средњег имовног стања. После завршене основне школе у Докмиру остао је код куће и бавио се традиционалним пољопривредним пословима.
Ратно искуство уреди
Од 1913. године, односно од Другог балканског рата, Ковачевић активно је учествовао је у многим борбеним окршајима. Као редов IV чете II батаљона XVII пешадијског пука Дринске дивизије I позива починио је више подвига. Одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен указ ФАО 11124, од 15. јуна 1915. године. Ово високо ратно одликовање добио је пошто је приликом продора непријатељске војске на Гучеву изнад Лознице, у јесен 1914. године, устао из рова и храбрио своје другове говорећи им да се не плаше противничких војника. Истовремено је из стојећег става непрекидно отварао ватру по противничким положајима и наносио им велике губитке. Приликом одступања наше војске, октобра 1915. године, заробљен је и спроведен у мађарски логор Нежидер, где је и умро и покопан.
Пошто је млад умро није се ни женио, тако да нема потомака. Имао је сестру Живку, која се удала за Светислава Ковачевића из Слатине са којим је изродила пет синова.
Референце уреди
Литература уреди
- Архив Војно-историјског института, Београд, Досије Властимир Ковачевић
- Архив Југославије, Београд, Фонд Краљевог двора, Збирка података носилаца ордена Белог орла и Карађорђеве звезде са мачевима;
- Службени војни лист, бр. 487, 1915;
- Влаховић, 1990, 430;
- Радојчић, 2000а, 220; те
- Казивање Рајка Ковачевића, новинара из Слатине; Казивање др Младена Ковачевића, лекара – хирурга из Слатине у Ваљеву и Казивање Мирчете Ковачевића, дипломираног правника у пензији из Слатине у Панчеву (Властимировог сестрића).