Геј-Лисаков закон

Геј-Лисаков закон (правописно исправно: Ге-Лисаков закон)[а] успоставља везу између температуре и запремине код идеалног гаса по којем је, при константном притиску , тј. у изобарском процесу, запремина гаса непроменљиве количине директно пропорционална апсолутној температури , тј.

Жозеф Луј Ге-Лисак
Ге-Лисак и Жан Батист Био врше истраживања у ваздушном балону, 1804. Илустрација из 19. века

Извођење закона уреди

Закон се изводи директно из једначине стања идеалног гаса, која гласи  , где је   универзална гасна константа. С обзиром да су величине   константе следи  , што заправо значи да ако два различита стања у изобарском процесу имају запремине и температуре  , тј.  , онда важи  .

Ако је запремина гаса на температури    , а у неком другом стању са температуром  , запремина  , онда важи  , а одавде сређивањем добијамо  . Ову последњу законитост експериментално је добио Ге-Лисак. Из ње се директно види линеарна зависност запремине од температуре. На графицима испод се види зависност запремине од апсолутне температуре и од температуре у   у изобарском процесу.

 

Са другог графика се може закључити да би на температури   тј. на апсолутној нули, запремина гаса била једнака нули, што наравно није могуће, па се одатле види да се апсолутна нула, тј.  К не може достићи.

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Према Правопису српскога језика из 2010, француски склоп AY, кад не следи изговорни самогласник, преноси се искључиво као Е. Стога, исправно транскрибовано име овог француског физичара гласи Ге-Лисак, а не „Геј-Лисак”. Међутим, због укорењености неправилног назива у стручној литератури, он се користи и у овом чланку. Погледајте чланак о транскрипцији са француског језика за више информација.