Гита од Весекса
Гита од Весекса (енгл. Gytha of Wessex, рус. Ги́та Уэ́ссекская; преминула 1098. или 1107) била је ћерка енглеског краља Харолда II (јануар - октобар 1066) и прва супруга кијевског кнеза Владимира Мономаха (1113—1125).
Гита од Весекса | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Весекс, |
Датум смрти | 10. март 1098. |
Породица | |
Супружник | Владимир Мономах |
Потомство | Мистислав I Велики, Јарополк II Владимирович, Вјачеслав I од Кијева |
Родитељи | Харолд II Енглески Едита Лабудовог врата |
Династија | Годвин од Весекса |
Гита је била ћерка Харолда Годвинсона, последњег англосаксонског краља Енглеске. У историографији се сматра да је била Харалдова ванбрачна ћерка из везе са конкубином Едитом Лабудовог врата.
Када је њен отац погинуо 1066. у бици код Хејстингса, Гита се са осталим члановима краљевске породице склонила у Ексетер. Непосредно пре него што је град заузео нови енглески краљ Вилијам I Освајач, Гита је 1068. са сродницима побегла у Фландрију, а затим, у пратњи два брата, у Данску где је владао њен рођак, краљ Свејн II Естридсен (1047—1075/6) [1][2].
Краљ Свејн је затим посредовао око Гитине удаје и она се између 1074. и 1076. године [2] венчала са смоленским кнезом Владимиром Мономахом, унуком Јарослава Мудрог. По доласку у Русију, Гита је вероватно добила име Ана[3]. Најстарији син Гите и Владимира, будући Мистислав I Велики, у скандинавским и западним изворима се спомиње као Харолд, што, можда, указује да је поред руског имао и друго име у знак сећања на деду по мајчиној линији [4][5][6].
Два главна наративна извора за познавање Гитиног живота су Геста Данорум Саксона Граматика и Хеимскрингла Снурија Стурлусона. Једини руски извор који је индиректно спомиње, Несторов летопис или Повест минулих лета, бележи о само кратку вест о смрти неименоване жене Владимира Мономаха 7. маја 1107. године [7][6]. Међутим, захваљујући истраживањима руског историчара Александра Назаренка откривен је помен кнегиње Гите у синодику манастира Св. Пантелејмона код Келна, чији је приложник Гита била највероватније још од времена боравка у Фландрији која је потпадала под Келнску надбискупију. „Краљица Гита“ је умрла 10. марта [8], а Назаренко је исцрпном анализом података о потомцима Владимира Мономаха закључио да је Гита кренула на ходочашће у Свету земљу у знак захвалности за чудесно исцељење њеног најстаријег сина Мистислава и да је на том путу, који се поклопио са Првим крсташким ратом, и преминула 1098. године[9].
Породично стабло
уреди2. Харолд II Енглески | ||||||||||||||||
1. Гита од Весекса | ||||||||||||||||
3. Едита Лабудовог врата | ||||||||||||||||
Потомство
уредиВладимир Мономах и Гита од Весекса имали су бројно потомство:
- Мистислав I Владимирович Велики, велики кнез Кијева (1125—1132)
- Изјаслав Владимирович (†1096), кнез Курска и кнез Мурома.
- Свјатослав Владимирович (†1114), кнез Смоленска и Перејаслава
- Роман Владимирович (†1119.
- Јарополк II Владимирович, велики кнез Кијева (1132—1139)
- Вјачеслав Владимирович (†1154), кнез Турова, велики кнез Кијева (1139, 1150, (1151—1154)
- Марија (Марина) Владимировна (†1146/1147), удата за византијског самозванца Лава Диогена;
- Евдоксија Владимировна
- Ефимија Владимировна (†1139), друга супруга угарског краља Коломана
- Агафија Владимировна
Литература
уреди- Вернадски, Георгије (2013). Кијевска Русија. Београд.
- Назаренко, Александар (2001). Древняя Русь на международных путях. Москва.
- Оболенски, Дмитриј (1991). Владимир Мономах, Шест византијских портрета. Београд.
Референце
уреди- ^ Вернадски 2013, стр. 358.
- ^ а б Назаренко 2001, стр. 523.
- ^ Назаренко 2001, стр. 614.
- ^ Вернадски 2013, стр. 110.
- ^ Назаренко 2001, стр. 589.
- ^ а б Оболенски 1991, стр. 97.
- ^ Назаренко 2001, стр. 600–601.
- ^ Назаренко 2001, стр. 596–7.
- ^ Назаренко 2001, стр. 606–608.