Грцизми су речи-позајмљенице, преузете из грчког језика у српски.[1] Неки грцизми су:

  • агрономија („агрос“ — поље + „номос“ — закон, обичај)
  • бицикл („бис“ — двоструко + „киклос“ — круг)
  • хеликоптер („хеликс“ — спирала + „птерон“ — крило),
  • период („пери“ — око + „ходос“ — пут).

Грцизми чине један од најважнијих слојева европске културне лексике. Осим директног позајмљивања грчких израза или неологизама састављених од грчког, у српском језику постоје и полупреведенице и преведенице (нове речи према грчком обрасцу), деривати и семантичке позајмљенице (када прихваћена реч добија друго, ново, значење у новом језику).[2]

Референце уреди

  1. ^ Јасна Влајић-Поповић, „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања“, Јужнословенски филолог, књ. 65 (2009), Београд, стр. 375-403
  2. ^ Љиљана Црепајац, „Значај грчких преведеница и семантичких позајмљеница за образовање европске културне лексике“, Жива антика, год. 30, св. 1-2, Скопље, 1980, стр. 88-93

Литература уреди

  • Слапшак, Светлана, „Семантички усуд грчких позајмљеница у српском“, Жива антика, год. 28, св. 1-2, Скопље, 1978.
  • Љиљана Црепајац, „Значај грчких преведеница и семантичких позајмљеница за образовање европске културне лексике“, Жива антика, год. 30, св. 1-2, Скопље, 1980, стр. 88-93
  • Миодраг Стојановић, „Грецизми у српском језику“, Даница, Београд, год. 10 (2003), стр. 323-330
  • Јасна Влајић-Поповић, „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања“, Јужнословенски филолог, књ. 65 (2009), Београд, стр. 375-403

Види још уреди

Спољашње везе уреди