Дамир Којашевић

црногорски фудбалер

Дамир Којашевић (Титоград, 3. јун 1987) црногорски је фудбалер.

Дамир Којашевић
Којашевић као играч Вардара
Лични подаци
Пуно име Дамир Којашевић
Датум рођења (1987-06-03)3. јун 1987.(37 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,72 m
Позиција везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Искра Даниловград
Број 7
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2008 Дечић 31 (4)
2008—2010 Јагелонија Бјалисток 23 (1)
2009Горњик Лечна 6 (0)
2010 Зета 12 (2)
2010—2011 Сарајево 40 (9)
2012 Будућност Подгорица 15 (2)
2012—2015 Астана 61 (12)
2015Локомотива Ташкент 8 (1)
2015 Младост Подгорица 14 (7)
2016—2017 Вардар 40 (13)
2017 Војводина 14 (4)
2018 Шахтјор Караганди 26 (8)
2019 Раднички Ниш 10 (2)
2019—2020 Сутјеска 31 (9)
2021 Фероникели 6 (1)
2021 Дечић 13 (1)
2022 Искра Даниловград 31 (3)
2023 Језеро 12 (1)
2023 Арсенал Тиват 7 (0)
2024— Рудар Пљевља 0 (0)
Репрезентативна каријера
2016—2019 Црна Гора 9 (1)
* Датум актуелизовања: 21. август 2024.

Клупска каријера

уреди

Почео је каријеру у екипи Дечића одакле је 2008. године прешао у пољску Јагелонију. За овај клуб је у сезони 2008/09. у првенству Пољске одиграо 23 утакмица и постигао један гол. Током првог дела сезоне 2009/10. био је позајмљен екипи Горњика, да би се у зимском прелазном року вратио у Црну Гору и потписао за Зету где је у другом делу шампионата Црне Горе 2009/10. одиграо 12 утакмица и дао два гола.[1]

У августу 2010. године је потписао уговор са екипом Сарајева.[2] Провео је наредних сезону и по као играч овог клуба и одиграо у првенству БиХ 40 утакмица на којима је био стрелац девет пута.[1] У јануару 2012. године се поново враћа у Црну Гору и прелази у подгоричку Будућност.[3] Као играч Будућности је освојио титулу првака Црне Горе на крају сезоне 2011/12, а на 15 првенствених утакмица је постигао два гола.[1]

У лето 2012. године прелази у казахстанску Астану.[4] Играч овог клуба је био до 2015. године и у том периоду је одиграо 61 првенствену утакмицу и постигао 12 голова. Освојио је по једно национално првенство и куп.[1] Током 2015. године је био позајмљен екипи Локомотиве из Ташкента.[5]

У лето 2015. године прелази у подгоричку Младост. За њих је током првог дела сезоне 2015/16. одиграо 14 првенствених сусрета на којима је био стрелац седам пута.[1] Крајем децембра 2015. године прелази у екипу Вардара.[6] У екипи Вардара је одиграо 40 првенствених утакмица и постигао 14 голова и притом освојио и два првенства Македоније.[1] Почео је и сезону 2017/18. носећи дрес Вардара, у чијем дресу је играо у квалификацијама за Лигу шампиона. Последњег дана летњег прелазног рока, 31. августа 2017, потписао је уговор са Војводином.[7] За новосадски клуб је током јесењег дела сезоне 2017/18. одиграо 14 суперлигашких утакмица и постигао четири гола.

У фебруару 2018. године прелази у казахстански клуб Шахтјор Караганди.[8] У овој екипи је провео једну сезону, Шахтјор је испунио циљ оставши у првенству, а након што је озваничен крај такмичарске године истекао му је уговор. Којашевић је био један од главних играча Шахтјора, а на 29 утакмица (26 у првенству, три у Купу) је постигао девет голова (осам у првенству, један у Купу).[9] У јануару 2019. године потписао је за Раднички из Ниша.[10] За Раднички је одиграо 10 првенствених мечева на којима је постигао два гола, а у мају 2019. је напустио клуб.[11] У јуну 2019. године је потписао уговор са Сутјеском.[12] Провео је годину и по дана у Сутјесци,[13] након чега је током пролећа 2021. наступао за Фероникели у Суперлиги Косова.[14] У јуну 2021. године се вратио у матични Дечић.[15]

Репрезентација

уреди

Којашевић је први пут стављен на списак сениорске репрезентације Црне Горе у мају 2016. године за пријатељски меч са Турском.[16] Ипак тада није дебитовао, а свој деби је имао у јуну 2017. на пријатељској утакмици против Ирана.[1] Свој први гол за национални тим је постигао 11. новембра 2016. године у утакмици против Јерменије (2:3) у оквиру квалификација за Светско првенство 2018. године.[1][17]

Голови за репрезентацију

уреди
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. новембар 2016. Јереван, Јерменија   Јерменија 1:0 2:3 Квалификације за Светско првенство 2018.

Трофеји

уреди

Будућност

уреди

Астана

уреди

Вардар

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж „Којашевић, Дамир”. soccerway.com. Приступљено 7. 3. 2019. 
  2. ^ „Којашевић: Бићу најбољи играч у БиХ!”. sportsport.ba. 13. 8. 2010. Приступљено 7. 3. 2019. 
  3. ^ „Којашевић: Играч сам Будућности”. vijesti.me. 14. 1. 2012. Приступљено 7. 3. 2019. 
  4. ^ „Којашевић у Казахстану”. sportsport.ba. 13. 6. 2012. Приступљено 7. 3. 2019. 
  5. ^ „Дамир Којашевић пронашао нови ангажман: Играт ће Лигу првака”. scsport.ba. 19. 2. 2015. Архивирано из оригинала 22. 02. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
  6. ^ „Дамир Којашевиќ потпиша за Вардар”. mkd.mk. 30. 12. 2015. Архивирано из оригинала 08. 03. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
  7. ^ „Војводина добила појачање из Вардара”. sportskacentrala.com. 1. 9. 2017. Архивирано из оригинала 08. 03. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
  8. ^ „Растанак после 6 месеци: Којашевић напустио Вошу”. mondo.rs. 13. 2. 2018. Приступљено 7. 3. 2019. 
  9. ^ „Будућност жели повременог репрезентативца”. cdm.me. 3. 1. 2019. Приступљено 7. 3. 2019. 
  10. ^ „Којашевић појачао Раднички”. zurnal.rs. 16. 1. 2019. Приступљено 7. 3. 2019. 
  11. ^ „Почела серија одлазака са Чаира, Раднички остаје без пола тима, шта ће бити са Лалатовићем?”. sportske.net. 25. 5. 2019. Приступљено 31. 5. 2019. 
  12. ^ „Дамир Којашевић појачао Сутјеску”. vijesti.me. 14. 6. 2019. Приступљено 11. 7. 2019. 
  13. ^ „Којашевић напустио Сутјеску”. vijesti.me. 13. 8. 2021. Приступљено 11. 12. 2020. 
  14. ^ „Kojašević napustio Sutjesku, novi igrač Feronikelija sa Kosova”. meridianbetsport.me. 13. 8. 2021. Приступљено 21. 12. 2020. 
  15. ^ „Дамир Пикси Којашевић појачао Дечић”. sportklub.rs. 13. 8. 2021. Приступљено 19. 6. 2021. 
  16. ^ „На списку шест новајлија”. dan.co.me. 21. 5. 2016. Приступљено 7. 3. 2019. 
  17. ^ „Квалификације за СП: Црна Гора изгубила добијен меч у Јерменији”. zurnal.rs. 11. 11. 2016. Приступљено 7. 3. 2019. 

Спољашње везе

уреди