Дидона

У грчим и римским изворима Дидона се спомиње као оснивачица и прва краљица Картагине (Тунис). Позната је по приказу који је дао римски песник Вергилије у својој Енеиди. У неким изворима се спомиње као Елиса (грч. Еλισσα).

Дидона, у латинским изворима Дидо је била феничанска реч за луталицу

Дидона у клaсичним изворима уреди

Прича о Дидони се први пут јавља у делу римског писца Гнеја Помпеја Трога. У најстаријој верзији, Дидона је била кћерка краља Матана I од Тира. Отац је хтео да га наследе њен брат Пигмалион и она. Када је њен брат одрастао, Дидона, која је била позната по својој лепоти, се већ удала за Акербаса, високог свештеника Мелкарта, познатог по великом богатству. Пигмалион је наредио убиство Акербаса.

Дидона је на превару покупила мужево злато и побегла, и тиме се осветила свом брату. Уточиште је пронашла на Кипру где се њеним присталицама придружило 80 проститутки.

Дидона је пронашла уточиште на обали Северне Африке. Тамо је од домородаца затражила привремено уточиште. Они су пристали Феничанима дати земљу само онолико велику колико је може покрити говеђа кожа. Дидона је кожу изрезала на најситније делове и њоме опасала цело једно брдо. Тако су Феничани добили пространо подручје. Феничани су, уз помоћ, раније основане феничанске колоније Утике саградили Картагину.

Иарбас, владар суседних Макситанаца, био је завидан на богатству Картагине, па ја затражио да се Дидона уда за њега, иначе ће објавити Картагини рат. Дидона је пристала настојећи да ће спасити свој град, али се приликом жртвене церемоније бацила на мач и изгорела.^[1]

Дидона у Енеиди уреди

Вергилије је у свом епу причу у Дидони употпунио легендом о Енеји, тројанском принцу који након пада Троје води избеглице преко Медитерана.

Енеја у епу долази у Северну Африку где је Картагина моћни град држава.

Под утицајем Богова, Енеја и Дидона се заљубе, али Енеја на крају одлази у Италију, где ће његови потомци освојити Рим.

Дидона остављена, симболички спаљује оружје и све предмете које је Енеја оставио, а потом се баца на мач и спаљује себе. Њене последње речи су да ће Картагина бити вечни непријатељ Рима, све до уништења тог града у пунским ратовима.

Референце уреди

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2007. г. Приступљено 23. 03. 2018.

Спољашње везе уреди

[1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2007. г. Приступљено 23. 03. 2018.

[1]