Доње Стопање је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1105 становника.

Доње Стопање
Стара црква Св. Николе из 19. века
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 1105
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 04″ С; 21° 54′ 25″ И / 43.017833° С; 21.906833° И / 43.017833; 21.906833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина212 m
Доње Стопање на карти Србије
Доње Стопање
Доње Стопање
Доње Стопање на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Географија уреди

Од града Лесковца је удаљено 1.8 km северозападно, тако да је непостојеће насеље.

Легенда уреди

Турски пописи из 16 века не бележе насеље и податке о становништву. По легенди, насеље Стопање се није налазило на данашњем локалитету Селиште. Пошто је током једне епидемије куге већина грађана помрла,седам домаћинстава који су преживели се деле у две групе и селе се узводно и низводно, формирајући уз Јабланицу два нова насеља: Доње (у почетку 4 домаћинстава) и Горње Стопање (3 домаћинстава). Селиште је данас одрадива површина на којој су повртњаци и припада катастарској општини Доње Стопање .

Историја уреди

Током Другог светског рата већина грађана је била регрутована у Српску државну стражу капетана Михајла Зотовића. Ова јединица је позната у јужној Србији по својој екстремној борби против комунизма, па је самим тим и становништво било антикомунистички опредељено. Након рата је то имало за последицу терорисање становништва кроз насилну национализацију и колективизацију, а касније и игнорантни однос нове власти према насељy.

Религија уреди

У Доњем Стопању се налази стара православна црква посвећена Светом Николи. Њу су саградили стари Лесковчани у 18. веку јер им у граду Турци нису дозвољавали изградњу храма. Садашње црквено двориште је у доба турске окупациже до 1878. било гробље на коме су сахрањивани Лесковчани. На гробљу поред цркве се налази споменик Аустроуграским војницима из Првог светског рата помрлим од тифуса 1915. Нова црква Светог Николе је у завршној фази а њену изградњу су започели мештани 2004. године.

Спорт уреди

 
ФК Плантажа - Доње Стопање (1975)

У Доњем Стопању је 1975. формиран ФК Плантажа, по коме је насеље и шире постало познато. Као аматерски ФК Плантажа је освојио многе награде и признања у протеклом периоду. ФК Плантажа је 2003. добио октобарску награду Града Лесковца ѕа ѕаслуге у спорту.

Занимање уреди

Већина становника су били радници у некој од фабрика у граду, док је пољопривреда била секундарно занимање. Са пропашћу Лесковачке индустрије током деведесетих година 20. века већина се преоријентише на повртарство и продаје своје производе широм Србије.

Плантажа НАВИП уреди

Од национализованих винограда на брду изнад Доњег Стопања је 1963. формирана Плантажа - Навип, један од највећих винограда у компанији Навип на око 750Ha. [1]

Образовање уреди

У Доњем Стопању је до 1970. постојала основна школа, али је после укинута и деца сада похађају ОШ "Милутин Смиљковић" у суседном Винарцу

Рођења уреди

Перица Здравковић, један од најпознатијих српских хармоникаша, клавијатуриста, композитора, аранжера и продуцената рођен је у Доњем Стопању.

Демографија уреди

Пописи уреди

Најстарији подаци о становништву је турски попис становништва из 1516. по коме је у насељy било 120 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По следећем попису из 1536. било је 48 хришћанских и 5 муслиманска кућа, а 1570. 39 хришћанских и 6 муслиманска кућа. Након ослобађања од турака 1878., насеље је ушло у састав општине Винарцу. Попис Краљевине Србије из 1882., бележи у насељу 40 кућа. По званичном попису из 1953. у насељу је живело 822 становника у 123 куће а 1971. је живело 1045 становника у 223 куће.

У насељу Доње Стопање живи 889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (36,9 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 302 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 746
1953. 822
1961. 919
1971. 1.045
1981. 1.102
1991. 1.201 1.173
2002. 1.136 1.181
2011. 1.105
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.109 97,62%
Роми
  
24 2,11%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,17%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Navip Plantaža DOO Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2009)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди