Драги дневниче
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Визуелни изглед. |
Драги дневниче је италијанско-француски комедија Нанија Моретија коју је сам написао, режирао и у којој је глумио 1993. године.[1] За овај филм Морети је добио награду за најбољу режију на Филмском фестивалу у Кану 1996. године.[2]
| Драги дневниче | |
|---|---|
| Жанр | комедија |
| Творац | Нани Морети |
| Режија | Нани Морети Анђело Барбагало |
| Сценарио | Нани Морети |
| Главне улоге | Нани Морети |
| Продуцентска кућа | Сахер Филм |
| Година | 1993. |
| Трајање | 100минута |
| Земља | Италија |
| Језик | италијански |
| Награде | За најбољу режију |
| IMDb веза | |
Радња
уредиФилм је подељен у три епизоде у коме Морети игра самог себе, како наслов и упућује филм је нека врста отвореног дневника.
Први део: На веспи
уредиУ првом делу протагониста обилази квартове Рима на својој Веспи. Кроз обилазак пејзажних, архитектонских и монументалних лепота тог града, прожимају се и размишања редитеља о холивудској кинематографији, социологији, урбанистичких планова главног града Италије и околним окрузима чијим улицама редитељ пролази. План пута се завршава у Остији, у близини места где је убијен Пјер Паоло Пазолини и где му је подигнут споменик.
Други део: Острва
уредиУ другом делу Морети одлази из града на одмор на Еолска острва. На острву Липари обилази свог пријатеља Гереда, међутим не успева да нађе мир од буке аутомобила и гужве туриста и наставља даље. Заједно са пријатељем запутио се ка острву Салина где их дочекују Герардови пријатељи. Након тога настваљају ка острву Стромболи а потом и ка острву Панареа. Ипак задовољство су нашли тек на оствру Аликуди, најзеленијим остврвом овог архипелага.
Трећи део: Доктори
уредиПоследњи део једним делом је приказан као реални живот. Дијагностикован му је Ходгкинов лимфом након бројних мишљења, консултација, бескорисних и скупих третмана. Након што је ризиковао анафилактички шок због вакцине која се показала бескорисном, покушава и оријенталну медицину, посебно акупунктуру. Његов пријатељ лекар препоручује додатне провере које су указале на присуство плућне неоплазме која није компатибилна са било којом врстом лечења, наредна операција, омогућава исправну дијагнозу болести за коју протагониста започиње адекватну терапију. Разочаран категоријом („Лекари знају да говоре, али не умеју да слушају“), редитељ завршава епизоду, испричану за кафанским столом пуним свих купљених производа, уз горку и саркастичну здравицу са чашом воде.[3]
Глумци
уредиПрви део: На веспи
уреди- Нани Морети
- Ђулио Базе
- Ђована Боцоло
- Себастијано Нардоне
- Антонио Петрочели
- Ђанфранко Мекачи
- Итало Спинели
- Карло Мацакурати
- Џенифер Билс
- Александар Роквел
Други део: Острва
уреди- Нани Морети
- Ренато Карпентјери
- Рафаела Леброни
- Марко Паолини
- Клаудија Дела Сета
- Лоренцо Алесандри
- Антонио Неивилер
- Кончита Аиролди
- Рикардо Цина
- Мони Овадиа
Трећи део: Доктори
уреди- Нани Морети
- Марио Скјано
- Валерио Магрели
- Серђо Ламбазе
- Роберто Нобиле
- Ђани Ферарето
- Пино Ђентиле
- Франко Лукарели
- Оресте Ротундо
- Серена Ноно
- Ју Минг Лун
- Умберто Контарело
Референце
уреди- ^ „MORETTI VINCE ANCHE IL ' CIAK D' ORO'”. ricerca.repubblica.it.
- ^ „Awards 1994”. festival-cannes.fr. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ „Dizionario del cinema italiano”.