Еклисиологија

Еклисиологија (грч. έκκλησιολογία од грч. εκκαλέω - сазвати, сазив, скупштина, сабор) - у ужем смислу означава саборност као један од битних атрибута Цркве. У ширем значењу, еклисиологија је учење ο Цркви као богочовечанском телу, заједници Бога, Анђела, провођених, светих, и верника - чланова Цркве на земљи. У смислу теологије еклисиологија је завршни део градива догматике, који обрађује питање ο Цркви.

Област делатности

Као наука, еклисиологија се бави питањем Цркве, њеном: улогом, местом, положајем, поруком, уређењем, делатношћу, организацијом, итд. како у овом свету, тако и у будућем веку. С обзиром да су основна теолошка питања другог миленијума везана за питање „Шта је Црква?", то указује и наглашава важност ове богословске дисциплине, и намеће потребу њеног правилног схватања, а тиме и проучавања.

Види још

• Четири обележја Цркве

Литература

• Милошевић, Ненад С. (2011). „Црквена аутокефалија под призмом устројства и организације Цркве” (PDF). Српска теологија у двадесетом веку. 9: 199—208. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 07. 2018. г. Приступљено 24. 05. 2019. 
• Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (3): Еклисиологија