Епитафи на Миловановића гробљу у Дучаловићима

Епитафи на Миловановића гробљу у Дучаловићима представљају значајна епиграфска сведочанства и чине поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на фамилијарном гробљу Миловановића у засеоку Планинци у Дучаловићима, Општина Лучани.[1]

Епитафи у Дучаловићима
Опште информације
МестоДучаловићи
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век - 20. век

Миловановића гробље

уреди

Најмање гробље у планинском делу Дучаловића. Налази се на Дебелој гори, потес Водице, у шумовитом и беспутном крају.[2] Овде су сахрањивани само чланови рода Миловановића (и Гавриловићи, који потичу од Миловановића). Најстарији датирани споменик подигнут је Драгињи Миловановић (†1874).[2]

Епитафи

уреди

Споменик Драгињи Миловановић (†1874)

Овде почива р.б. премила
ДРАГИНА
незаборављена кћер
Гаврила Миловановића и матере Станице
Поживи 7 год. а умре 29 септ 1874. год.[2]


Споменик Петри Миловановић (†1876)

Овде почива Р.Б.
ПЕТРА
супруга Гаврила Ш. Миловановића
Поживи 35 год.
а престави се у вечност 1876 год.
Овај спомен подиже јој Глишо син его[2]


Споменик Гаврилу Миловановићу (†1879)

Овде почива раб Божии
ГАВРИЛО МИЛОВАНОВИЋ из Дучаловића
Поживи 65 год. а умре 15 Декем. 1879.г.
Споменик подигоше му синови
Глигорије Арсеније и Василије.[2]


Споменик Ленки Миловановић (†1885)

Бог да прости упокојену раба Божи:
ЛЕНКУ
у 19 г. Умрла 11 фебруара 1885 год.
и провела се у младовању 14 месеци.
Овај спомен подиже јој муж Арсеније[2]


Споменик Станици Миловановић (†1887)

Овде почива раб Божи
СТАНИЦА
II супруга Гаврила Миловановића
Поживи 61 г. а умрла 30 Априла 1887. г.[2]


Споменик Марку Миловановићу (†1887)

МАРКО ЈОВАНОВИЋ из Марковице
коме се мајка преудала
за Гаврила Јовановића-Миловановића,
овде у Дучаловиће
Марка са собом довела
малолетног сиротана
где га усини његов очух Гаврило.
Марко поживи 45 г. утопи се у Мораву
између села Дљина и Тучкова 1887. г.
и тамо је сахрањен.
Овај спомен подигоше му синовац
Стеван и унук Гаврило Гавриловић.[2]


Споменик Ружици Миловановић (†1888)

Овде почива РУЖИЦА
супруга Александре Миловановића
Поживи 85 г. умре 1 јануара 1888. г.[2]


Споменик Радомиру Миловановићу (†1895)

Овде вене леп цвет
РАДОМИР
син Љубомира и Стајке Миловановић
Умро 1895. г.[2]


Споменик Ђорђу Миловановићу (†?)

Овде је ЂОРЂЕ МИЛОВАНОВИЋ
рођен 1838 а умро .... г.
Спомену га Љубомир и унуци Станојле Драгољуб и Милан.
Ђорђе Ђоко је рођен од мајке Еле и оца Милована Јовановића
из Сугубине Старе Србије.[2]


Споменик Ивану Миловановићу (†1905)

Љубезни српски роде
умилено стани овде
и прочитај овај спомен дичног србина
ИВАНА
син Ђорђе Миловановића
земљоделца из Дучаловића
Рођен 14 септембра 1875 год.
А умро 24 Марта 1905 год.
Овај спомен подиже му отац Ђорђе...[2]


Споменик Станици Миловановић (†1905)

Овај спомен показује овде сахрањено тјело
СТАНИЦЕ Миловановић из Дучаловића
која поживи 65 год. а умрла је 1 Новембра 1905 г.
Овај спомен подигоше јој муж Ђорђе
и синови Александар, Владимир .... Вукомир.[2]


Споменик Миловановићима – оцу Александру (†19??) и сину Велимиру (†?)

Овде је АЛЕКСАНДАР Ђ. Миловановић
рођен 1862 а умро 19... г. и син му ВЕЛИМИР рођен ....
Споменуше иг син-брат Здравко, брат-стриц Љубомир
и синовци-рођаци Станојле и Милан.[2]


Споменик воденичару Владимиру Миловановићу (†19??)

Овде је поштени грађанин ВЛАДИМИР
пасторак Ђорђа Миловановића од мајке Станице 1857
а убијен у воденици
код свог брата Миљка и снае Анке 19... г.
Који је као воденичар погинуо од лопова
па и до дан данас дело убиства није откривено.
Спомену га брат Љубомир са синовима[2]


Споменик Станици Гавриловић (†1914)

Овде почива младенац СТАНИЦА
кћер Рајке и Василија Гавриловића.
Поживи 7 г. а умре 18 фебруара 1914. г.[2]


Споменик Средоју Гавриловићу (†1918)

Овде вене леп цвет младенац
СРЕДОЈЕ
син Рајке и Василија Гавриловића из Дучаловића.
Умро 21 Авг. 1918.г.[2]


Споменик Благоју Гавриловићу (†1918)

Тек што почег радити очевину крабрити
покоси ме смртна коса непожали што сам роса
БЛАГОЈЕ
син Рајке и Василија Гавриловића из Дучаловића
који часно и поштено Поживи 17 г.
а умре 27 октобра 1918 год. Бог даму душу прости.
Овај спомен подиже му отац Василије и мајка Рајка[2]


Споменик Борики Миловановић (†19??)

Млађано чедо
као росна трава
у овом гробу
вечни санак спава
БОРИКА
кћер Рајке и Василија Гавриловића из Дучаловића
Живи своје младости 15 год. а умре октобра ...
Бог да јој душу прости.[2]


Споменик Аксентију Гавриловићу (†1919)

Овде почива и ладна земља скрива
дичног Србина
АКСЕНТИЈА ГАВРИЛОВИЋА из Дучаловића
који часно и поштено поживи 55 год.
а престави се у вјечност
19 Децембра 1919 г. Бог да му душу прости.
Овај спомен подиже му син Стеван унук Гаврило и супруга Роса.[2]


Споменик Миленку Миловановићу (†19??)

Младенац МИЛЕНКО
син Љубомира и Стајке Миловановић из Дучаловића...[2]


Споменик Стајки Миловановић (†1922)

Овде је СТАЈКА
супруга Љубомира Ђ. Миловановића
рођена од Бојовића из Тучкова
А умрла 1922 год.
Споменуше је муж Љубомир
и синови Станојле Драгољуб и Милан.[2]


Споменик супружницима – Арсенију (†1948) и Стамени (†1931) Гавриловић

ГАВРИЛОВИЋ
АРСЕНИЈЕ 1856-1948 супруга СТАМЕНА 1866-1931
Споменик подиже усинак Пауновић Тихомир
са супругом Станком.[2]


Споменик Мирјани Пауновић (†1933)

ПАУНОВИЋ МИРЈАНА 1908-1933
Спомен подиже супруг
са синовима Радошом и Милошом.[2]


Споменик једногодишњој Андријани (†1933)

дете АНДРИЈАНА 18-Х-1933-1933[2]


Заједнички споменик Миловановићима

Овде почива
ВЕЉКО МИЛОВАНОВИЋ из Дучаловића.
Поживи 75 год. Умре XII 1936 г.
и његови родитељи отац НИКОЛА и мајка КРУНА
браћа МИЛЕНКО, РАНКО, НЕНАДА
жена СТАНКА и деца.
Спомен подигоше рођаци
Алекса Милан Љубомир Арсеније
и Василије и синовац Стеван.[2]


Споменик Роси Гавриловић (†1937)

овде почива и ладна земља скрива
дичну српкињу РОСУ
супругу поч. Аксентија Гавриловића из Дучаловића.
Која часно и поштено поживи 81 г.
а престави се у вјечност фебруара 1937. г. Бог да јој душу прости.
Овај спомен подиже јој син Стеван унук Гаврило и снаха Јела[2]


Заједнички споменик деци – Вери, Цани и Јели

ВЕРА од 3 год.
ЦАНА од 2 год.
ЈЕЛА од 1 год.
Спомен подижу сестрама и мајци
Милутин, Радмила, Миломирка
и Милица са породицама. [2]


Споменик Здравку Миловановићу (†1945)

ЗДРАВКО МИЛОВАНОВИЋ
р. 1912 г. погибе 1945 г.
Спомен подигоше жена Јелисавета
кћи Мирослава и синовац Гаврило у 1965. год. [2]

Референце

уреди
  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 

Литература

уреди
  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе

уреди