Жута пужевица (Hygrophorus hypothejus) је прворазредна јестива гљива. Месо је сочно и топи се у устима. Она се може пронаћи крај бијелих, црних и алепских борова, обилније у млађим, рјеђим и сунчанијим састојинама, тј. прије у трави него између иглица. Може се пронаћи у свим нашим предјелима, и на вишим и на нижим положајима.[2]

Жута пужевица
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
H. hypothejus
Биномно име
Hygrophorus hypothejus
Fr. (Fr.), 1838
Синоними[1]

Agaricus hypothejus Fr. 1821
Limacium hypothejum (Fr.) P. Kumm., 1871
Hygrophorus aureus Arrh., 1863
Limacium aureum (Arrh.) Ricken, 1910

Листићи

уреди

Листови су закратко бијели, па све жући, старији и наранџастоцрвени, барем дјеломично, дебели и силазни. Њежни, дјелују под прстима као восак.[2]

Отрусина

уреди

Отрусина је бијела.

Шешир

уреди

Шешир је дуг 2,5-6,5( 9,5) cm, најприје готово полулоптаст или чак и чуњаст, потом плићи и удубљенији, често и љевкасто удубљен с надоље заврнутим рубом; већином с јасно уочљивом округластом избочином на тјемену. Врло слузав. С маслинастосмеђим ураслим нитима, веома густим и финим, на свјетлијој, златножутој или жутосмеђој основи. Кожица се скида до половице, а кад се за сушнијег времена осуши, поприма ту и тамо пламенонаранџасте мрље.[2]

Микроскопија

уреди

Споре hyaline, neamyloidne, издуљено елипсоидне, с крупнијим вакуолама: 7,5-10/4-6 mi. Базидији 40-50/8-10 mi.[2]

Стручак

уреди

Стручак је дуг и витак, 3-7-(11)/0,5-1-(1,5) cm. У раној младости с копреном обавијеном слузи, безбојном и прозирном, што се спушта низ стручак и створи прстенолики појас, те поређан наниже, све до дна. Пун у свим фазама.[2]

Слична врста

уреди

Најсличнија гљива јој је аришева пужевица (Hygrophorus lucorum Kalchbr).[2]

Референце

уреди
  1. ^ „Fungorum synonymy: Hygrophorus hypothejus. Species Fungorum. CAB International. Приступљено 23. 10. 2015. 
  2. ^ а б в г д ђ Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO ,,Naprijed’’; Zagreb 1986.

Спољашње везе

уреди