Калемегданске сенке
Калемегданске сенке: портрет београдског човека је књига чији је аутор српски новинар и лексикограф Симо Ц. Ћирковић, објављена 2013. године у издању "Дерете" из Београда.[1]
Калемегданске сенке: портрет београдског човека | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Аутор | Симо Ц. Ћирковић |
Земља | Србија |
Језик | српски |
Жанр / врста дела | документарна литература |
Издавање | |
Датум | 2013. |
Класификација | |
ISBN ? | 978-86-7346-901-0 |
О аутору
уредиСимо Ц. Ћирковић рођен у Руми 1951. године. Завршио је студије журналистике и специјализовао међународну политику и дипломатску историју. Дуги низ година је био новинар и уредник. Готово три деценије бави се историографским темама. Аутор је неколико монографија: Марсејски крст краља Александра, Књаз Михаило Обреновић – живот и политика, Балкански атентати – убити преко нишана. Посебно место у његовом проучавању заузима Београд: Силуете и карактери – надимци старих Београђана, Патрицији и пустолови – највеће мистерије старог Београда, Калемегданске сенке – портрет београдског човека, Надимци старих Београђана: 1830-1940.: (у потрази за међудневицом београдског човека). О Србији у Првом светском рату писао је у књизи Огањ и нада, док је у делу Три боје фрака: Тито, Андрић, Крлежа – упоредна биографија, приказао замршене токове модерне историје, скривено лице политичких односа. Лексиконом Ко је ко у Недићевој Србији структурно је истражио једно контроверзно раздобље српске историје. Написао је Речник архаизама, Речник урбане свакодневице бавећи се лексиколошким студијама. Као лексикограф ангажован је у Српском биографском речнику Матице српске и у Српској енциклопедији, где је укључен као стручни сарадник. Аутор је и наратор вишеделне ТВ серије о старом Београду. [2][3]
О делу
уредиКалемегданске сенке: портрет београдског човека је књига о Београду, његовој историји, становницима. Аутор је препознао личности на чијим леђима почивају темељи града, догађаје и лица, извучене из сенке прошлости и подарио им заслужено место. Учинио је то тако да је неком то видело на дар, а неком на срамоту. Приказао је личности - становнике града почев од песника-владара деспота Стефана Лазаревића, преко Доситеја Обрадовића, Јована Авакумовића, Клебера, Аписа и озлоглашеног Драгог Јовановића, па све до Нушића и Андрића.[3]
Ћирковић је оживљавео старе београдске улице, библиотеке и школе, дворске салоне и загушљиве бирцузе. Ту су мириси дорћолских трговачких кућа, топчидерски дрвореди, чује се шкрипа коњских запрега, звоњава првих електричних трамваја, мрачни тонови дворских сплетки, атентата, честих ратова и одјека корака окупаторских чизама, порушених чорбаџијских палата и новоизграђених мостова. Спомиње познате и скоро заборављене личности, хероје али и уличне хуље. [3]
Садржај
уредиКњигу чине следећа поглавља и одељци:[3]
- ПРОЛОГ
- У потрази за сенком личне историје
- ПРВО ПОГЛАВЉЕ - На трагу наде
- Између барока и сјактећих сабљи
- Генерал који је нацртао европски Београд
- Последње путовање оца балканске Марсељезе
- ДРУГО ПОГЛАВЉЕ - Метеори и пророци
- Он, Златни змај
- Подвижништво ђакона Авакума
- Рука мудрости монаха Доситеја
- ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ - Династијаши без круне
- Таљигама у историју
- Равни господарима
- ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ - У сенци Абадона
- Тајна сатенске рукавице
- Ловац на Црни дијамнант
- Војводино стабло
- ПЕТО ПОГЛАВЉЕ - Пољубац старе даме
- Изгубљени халбцилиндар
- Вемић - Клебер
- ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ - Обојено стакло прошлости
- Неухватљива сенка
- Чова у тридесет и једној историјској слици
- Контоар великог Аге
- СЕДМО ПОГЛАВЉЕ - Карусел страсти или заборава
- Два Докића, две драме
- Син Мате Врте
- Стојадин и фиреров колекционар
- Загрцнути историчар
- Пријатељ браће Попов
- Последњи ратнички дани солунских гепарда
- ОСМО ПОГЛАВЉЕ - Ни верници ни покајници
- Мистер "лепи"
- Реквизита за Глембајеве
- Балкански Енглез
- ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ - Срце и драма
- Кључеви прљавог ратног маскенбала
- Сломљени идоли
- ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ - Завртај окулара
- Машна апотекара Бљате
- Вештак из ћумеза
- ЕПИЛОГ - Симболи судбине
- Време брзе историје
- Хронологија 1800-2000
Референце
уреди- ^ „Калемегданске сенке”. plus.cobiss.net. Приступљено 23. 5. 2022.
- ^ „Simo C. Ćirković”. dereta.rs. Приступљено 23. 5. 2022.
- ^ а б в г Ћирковић, Симо Ц. (2013). Калемегданске сенке : портрет београдског човека (1. Деретино изд.). Београд: Дерета. стр. 297—300, корице. ISBN 978-86-7346-901-0.