Кичица (црвени кантарион, грозничавче) је назив рода скривеносеменица из фамилије линцура (Gentianaceae), као и најпознатије и најраширеније врсте овог рода на територији Србије - Centaurium erythraea[1].

Кичица
цела биљка
цветови кичице
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Племе:
Chironieae
Потплеме:
Chironiinae
Род:
Centaurium

Hill.
Биномно име
Centaurium erythraea
Rafn
Синоними

C. umbellatum Gilib.

Centaurium erythraea - лековита кичица

уреди

Једногодишња или двогодишња зељаста биљка са ружичастим цветовима сакупљеним на врху стабљике у штитасте цвасти (у ранијем стручном називу биљке фигурише опис - лат. umbellatus = штитаст). Из природе се сакупљају, а затим користе управо ти вршни делови у време цветања.

Стабло јој је глатко, четвороугласто, висине до 40 cm. Цвета у периоду од јуна до августа. Цветови су најчешће у нијансама од јарко до тамноцрвене боје. Може се наћи по шумским ливадама или пропланцима, као и на песковитим местима.[2]

Кичица је биљка широког лековитог спектра деловања (лат. centum = стотина; aureum = златник). Садржи еритроцентаурин, етерско уље, шећер, восак и друго.[2] Њено најпознатије дејство је као амаро ароматик (горка дрога) за стимулисање апетита, лучење желудачних и цревних сокова. Сличног је, мада слабијег дејства као линцура. Заједно са пеленом користи се за снижење нивоа шећера у крви код старијих особа, затим код малокрвности, жутице, крварења при јаким упалама испирањем. Поред чаја, ова биљка се може користити и у виду тинктуре и лековитог вина.

Референце

уреди
  1. ^ род Centaurium у Флори Европе (Flora Europaea)[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007), Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ а б Фонда 1942, стр. 25.

Литература

уреди
  • Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора. 

Спољашње везе

уреди