Клодије Албин
Децим Клодије Албин (лат. Decimus Clodius Albinus; око 150. године, извршио самоубиство 19. фебруара 197. године) био је римски узурпатор; за цара су га прогласиле легије у Британији и Хиспанији (Иберијско полуострво, које обухвата модерну Шпанију и Португал) након убиства Пертинакса 193, а себе је поново прогласио за цара 196. пре коначног пораза и смрти следеће године.[1] Име Албин значи „бели“, док је значење когномена његовог ривала Песценија Нигера било „црни“.
| Децим Клодије Албин | |
|---|---|
 Новац Клодија Албина који вероватно прославља једно феничанско божанство из северне Афреке, откуда је Клодије Албин потицао. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 150. |
| Место рођења | Лион, |
| Датум смрти | 19. фебруар 197. |
| Место смрти | Лион, |
| Римски гувернер Британије | |
| Период | 191–197 |
| Претходник | Пертинакс |
| Наследник | Виријус Лупус |
Помиње се да је написао расправу о пољопривреди и збирку милеских прича.[2][3]
Албин је потицао из аристократске фамилије из северне Африке и држао је управу над Британијом од 192. године. Непоуздана Историја Аугуста (Historia Augusta) тврди да су се његови родитељи звали Аурелија Месалина и Цејоније Постум, заједно са другим рођацима који се помињу у Вита Албини, ни једно од ових имена се не сматра тачним од стране савремених историчара.[4] У тексту се такође тврди да је Клодије добио когномен Албин због изузетне белине тена.[5]
Показујући склоност за војнички живот, ушао је у војску као веома млад и служио је са одличјем, посебно 175. године током побуне Авидија Касија против цара Марка Аурелија. Његову заслугу цар је признао у два писма у којима Албина назива Африканцем, који је мало личио на своје сународнике и који је био хвале вредан свог војног искуства и озбиљности карактера.[6] Цар је такође изјавио да би без Албина легије (у Битинији) прешле на Авидија Касија и да намерава да га изабере за конзула.[7]
Када је Пертинакс био убијен, преторијанска гарда на челу са преторијанским префектом ставила је на продају престо римских царева. Престо је купио богати сенатор Дидије Јулијан, али су побуне у провинцијама значиле да ће следећи цар бити стварно изабран далеко од Рима.
У Грађанском рату који је избио, Албин је у почетку био у савезу са Семтимијем Севером, који је освојио Рим. Албин је чак прихватио титулу цезара коју му је Септимије Север уручио. Тако је Албин у стварности контролисао већи део западног дела Царства, уз помоћ 3 британске легије и једне шпанске.[8] Но, када је Север поразио Песценија Нигера, односи између њега и Албина су се погоршали. Север је чак послао убице да се реши Албина.
У јесен 196. године, Албин се прогласио за цара, тј. августа, и прешао из Британије у Галију, повевши са собом већи део својих британских трупа. Поразио је једног Северовог легата, и тиме је у ствари успоставио контролу над Галијом.
Фебруара 197. године, Албин и Север су повели директну битку код Лугдунума.[9] Била је то велика битка у којој је учествовало 150.000 људи са сваке стране. Албин је био поражен и извршио је самоубиство.[10]
Референце
уреди- ^ Birley, Anthony R. (1996), „Clodius Septimius Albinus, Decimus”, Ур.: Hornblower, Simon, Oxford Classical Dictionary, Oxford: Oxford University Press
- ^ Cassius Dio, lxx. 4—7
- ^ Herodian, ii. 15, iii. 5—7
- ^ Bonner Historia-Augusta-Colloquium (на језику: енглески). 7. R. Habelt Verlag. 1970. стр. 54. ISBN 9783774910980.
- ^ Capitolinus, Clodius Albinus 4-10
- ^ Capitolinus, Clodius Albinus 4-10
- ^ Plate, William (1867), „Albinus, Clodius”, Ур.: Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston: Little, Brown and Company, стр. 93—94, Архивирано из оригинала 2012-10-10. г., Приступљено 2008-06-17
- ^ The British legions were II Augusta, VI Victrix, and XX Valeria Victrix, the Spanish legion was the VII Gemina.
- ^ Spartianus, Severus 11
- ^ Collingwood, Robin George; Myres, John Nowell Linton (1998), „Severeus and Albinus”, Roman Britain and English Settlements, Biblo & Tannen Publishers, стр. 155, ISBN 978-0-8196-1160-4, Приступљено 27. 1. 2009
Спољашње везе
уреди
