Копа Америка 1975.

тридесето издање овог такмичења

Копа Америка 1975. је било тридесето издање овог такмичења. Првенство је одржано од 17. јула до 28. октобра 1975. године. По први пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током три месеца у свакој земљи учесници. Осим тога, турнир је променио име из Првенство Јужне Америке у фудбалу у Копа Америка. Учествовало је свих десет земаља КОНМЕБОЛ-а, а бранилац титуле Уругвај је прву утакмицу одиграо тек у полуфиналу, а остали учесници су такмичење почели у групној фази. Нови првак Јужноамеричког првенства је постала репрезентација Перуа по други пут у својој историји.[2]

Копа Америка 1975.
Лого првенства
Детаљи такмичења
Датум17. јул28. октобар 1975.
Екипе10 (из 1. конфедерације)
Стадиони12 (из 11 градова)
Коначан пласман
Шампиони Перу (2. титула)
Друго место Колумбија
Треће место Бразил
Четврто место Уругвај
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова79 (3,16 по мечу)
Укупно гледалаца1.053.000 (42.120 по мечу)
Најбољи стрелацКолумбија Е. Дијаз
Аргентина Луке
(по 4. гола)
Најбољи играчПеру Кубиљас[1]
Уругвај 1967
КОНМЕБОЛ
КОНМЕБОЛ
1979

У полуфиналу играли су Перу и Бразил. У првој утакмици Перу је победио са 3:1 док је у другој утакмици победио Бразил са 2:0. Овиме је резултат био изједначен 3:3. Савези Бразила и Перуа су донели одлуку да се победник одлучи жребом. Увек се причало да је ћерка перуанског званичника Теофила Салинаса из гласачке кутије извадила пластични листић, претходно замрзнут, на коме је писало „Перу”. Бивши играчи Перси Рохас и „Панадеро” Дијаз једном су ово прокоментарисали: „Не знам, али легенда каже да је Салинас охладио гласачки листић пре жреба, а девојка је узела најхладнији”, рекао је Перси. „Важно је да је Перу отишао у финале, победили смо Колумбију и били шампиони. Остало су нагађања", рекао је Бакер.[3].

Учесници

уреди

На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.

  1.   Аргентина

2.   Бразил
3.   Парагвај
4.   Перу
5.   Колумбија
6.   Боливија
7.   Еквадор
8.   Уругвај
9.   Чиле
10.   Венецуела

Градови домаћини и стадиони

уреди
Каракас, Венецуела Бело Оризонте, Бразил Росарио, Аргентина Сантијаго, Чиле Оруро, Боливија Лима, Перу
Олимпико Минеирао Хиганте де Аројито Насионал Хесус Бермудез Насионал
Капацитет: 23.940 Капацитет: 72.000 Капацитет: 45.465 Капацитет: 66.660 Капацитет: 33.000 Капацитет: 50.000
           
Лима, Перу Богота, Колумбија Гвајакил, Еквадор Кито, Еквадор Асунсион, Парагвај Монтевидео, Уругвај
Алехандро Виљануева Ел Кампин Модело Олимпико Атахуалпа Дефенсорес дел Чако Сентенарио
Капацитет: 33.938 Капацитет: 36.343 Капацитет: 42.000 Капацитет: 35.742 Капацитет: 42.354 Капацитет: 76.609
         

Први круг

уреди

Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Уругвај као владајући шампион и четврта репрезентација полуфинала

Група А

уреди
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
  Бразил 4 4 0 0 13 1 +12 8
  Аргентина 4 2 0 2 17 4 +13 4
  Венецуела 4 0 0 4 1 26 −25 0

Утакмице

уреди
Венецуела  0–4  Бразил
Извештај Ромеу   2
Данивал   50
Палхиња   8288
Гледалаца: 20.000
Судија: Карлос Риверо (Перу)

Венецуела  1–5  Аргентина
Ириарте   14 Луке   123466
Кемпес   30
Ардилес   86
Гледалаца: 15.000
Судија: Рафаел Ормазабал (Чиле)

Бразил  2–1  Аргентина
Нелињо   3155 (пен.) Асад   11
Гледалаца: 80.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)

Аргентина  11–0  Венецуела
Д. Килер   84162
Гаљего   14
Ардилес   39
Кемпес   5381
Занабрија   5664
Боведа   80
Луке   85
Гледалаца: 50.000
Судија: Педро Рејес (Перу)

Бразил  6–0  Венецуела
Батата   679
Нелињо   9
Данивал   37
Кампос   53
Палхиња   65
Гледалаца: 32.000
Судија: Карлос Риверо (Перу)

Аргентина  0–1  Бразил
Данивал   45
Гледалаца: 50.000
Судија: Карлос Роблес (Чиле)

Група Б

уреди
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
  Перу 4 3 1 0 8 3 +5 7
  Чиле 4 1 1 2 7 6 +1 3
  Боливија 4 1 0 3 3 9 −6 2

Утакмице

уреди
Чиле  1–1  Перу
Крисосто   10 Рохас   72
Гледалаца: 50.000
Судија: Омар Делгадо (Колумбија)

Боливија  2–1  Чиле
Меца   6075 Гамбоа   41
Гледалаца: 18.000
Судија: Ектор Ортиз (Парагвај)

Боливија  0–1  Перу
Рамирез   17
Гледалаца: 18.000
Судија: Алберто Дукатељи (Аргентина)

Перу  3–1  Боливија
Рамирез   7 (пен.)
Куето   26
Облитас   52
Меца   58 (пен.)
Гледалаца: 40.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Чиле  4–0  Боливија
Аранеда   4087
Ахумада   61
Гамбоа   71
Гледалаца: 15.000
Судија: Артуро Итуралде (Аргентина)

Перу  3–1  Чиле
Рохас   3
Облитас   32
Кубиљас   39
Реиносо   76
Гледалаца: 35.000
Судија: Хуан Хосе Фортунато (Уругвај)

Група Ц

уреди
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
  Колумбија 4 4 0 0 7 1 +6 8
  Парагвај 4 1 1 2 5 5 0 3
  Еквадор 4 0 1 3 4 10 −6 1

Утакмице

уреди
Колумбија  1–0  Парагвај
Дијаз   83
Гледалаца: 60.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Еквадор  2–2  Парагвај
Ласо   38
Кастањеда   47
Киесе   1687
Гледалаца: 50.000
Судија: Марио Фиоренза (Венецуела)

Еквадор  1–3  Колумбија
Карера   40 Ортиз   15
Ретат   75
Кастро   83
Гледалаца: 45.000
Судија: Мигел Анхел Комесања (Аргентина)

Парагвај  0–1  Колумбија
Дијаз   40
Гледалаца: 50.000
Судија: Арналдо Сезар Коелхо (Бразил)
Match abandoned at 43'

Колумбија  2–0  Еквадор
Дијаз   15
Калеро   42
Гледалаца: 50.000
Судија: Карлос Роблес (Чиле)

Парагвај  3–1  Еквадор
Баез   21
Ролон   3958
Кастањеда   31
Гледалаца: 10.000
Судија: Армандо Маркез (Бразил)

Полуфинале

уреди
Колумбија  3–0  Уругвај
Анхуло   53
Ортиз   70
Дијаз   90
де лос Сантос   17
Гледалаца: 55,000
Судија: Цезар Ороско (Перу)

Бразил  1–3  Перу
Батат   54 Касарето   1988
Кубиљас   82
Гледалаца: 75,000
Судија: Мигел Анхел Комесања (Аргентина)

Уругвај  1–0  Колумбија
Морена   17 (пен.)   80
Гледалаца: 70.000
Судија: Рафаел Хормазабал (Чиле)

Перу  0–2  Бразил
Мелендез   10 (а.г.)
Кампос   61
Гледалаца: 35.000
Судија: Артуро Итуралде (Аргентина)

(*) Жребом је одлучено да је победник репрезентација Перуа.

Финале

уреди

Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Гол разлика се не рачуна.

У првом мечу Колумбија је у Боготи савладала Перу са 1:0. У другом мечу, Перу је у Лими савладао Колумбију са 2:0. Пошто је сваки тим победио у свом мечу (оба као домаћини), имали су исти број бодова, па је трећи меч морао да се одигра на неутралном терену да би се одлучио шампион. Трећа утакмица одиграна је у Венецуели где је Перу савладао Колумбију 1:0. Тако је Перу по други пут постао шампион Копа Америка[4].

Колумбија  1–0  Перу
Кастро   38
Гледалаца: 50.000
Судија: Мигел Комесања (Аргентина)

Перу  2–0  Колумбија
Облитас   18
Рамирез   44
Гледалаца: 50.000
Судија: Хуан Силвахно (Чиле)

Перу  1–0  Колумбија
Сотил   25
Гледалаца: 30.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)

Листа стрелаца

уреди

На овом првенству укупно 42 стрелаца је постигло 79 голова, титулу најбољег стрелца јсу поделили аргентинац Леополдо Луке и колумбијац Ернесто Дијаз са по 4 постигнута гола.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди