Котленик
Котленик је планина у централној Србији, у близини града Краљева.
Котленик | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Црни врх |
Ндм. висина | 749 m |
Координате | 43° 50′ 35″ С; 20° 40′ 43″ И / 43.843056° С; 20.678611° И 43° 50′ 35″ С; 20° 40′ 43″ И / 43.843056° С; 20.678611° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Припада групи динарских, и подгрупи шумадијских планина.
Највиши врх је Црни врх, на висини од 749 метара надморске висине.
Према геолошкој старости и особинама присутног камена, врх Котленика одговара купи угашеног вулкана.
Котленик
уредиКотленик лежи између долине Западне Мораве и Груже, као и ниске преседлине код Бумбаревог Брда. На темену планине издуженом углавном од југа ка северу ређају се врхови Чемерница (487), Звездара (508), Краљица (578), Шиљата коса (590), клупе (549), Црни Врх и В. Ливада (748), Градинчица ( 700), Орлови (667), Велики врх (748) и други. Средишњи делови планине су под шумом. Са Западне, моравске стране се више пењу уз планинске стране њиве и сеоске куће Лађеваца, Цветака, Милочаја, увлачећи се уз долине речице и потока левих притока Западне Мораве. На источној страни села су распоређена на граници Котленика и Гружанске удолине увлаче се делом и уз долине притока Груже, као куће села Лесковца, Губеревца, Витковца, Печенога, Милавчића и Витановца. На јужним падинама Котленика налазе се села Сирча, Опланићи, Поповићи и Трговиште. Планина је издужена, око 21 км, на северу је шира (до око 10 км), на југу се клинасто сужава, те између Шумарица и Витановца достиже око 3 км. Са свих страна подножја планине воде аутомобилски путеви и од њих се ка темену планине одвајају негде бољи негде лошији сеоски путеви.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.