Крма (управљач)
Крма или кормило, механизам за управљање правцем кретања пловила (брод, чамац, подморница) или ваздухоплова (авион, једрилица).[1][1][2]
Принцип рада крме
уредиПловила својом чврстом равном покретном површином помоћу механизма за управљање стварају отпор у води којом се крећу и тако се закрећу по правцу кретања лијево и десно. Ову чврсту равну површину код пловила покреће кормиларски точак или ручица. Онај који управља крмом је крмар или кормилар.
Ваздухоплови имају вертикалне и хоризонталне равне чврсте покретне површине - крме у саставу својих управљачких јединица, чијим закретањем горе-доле, или лијево-десно, ствара се отпор ваздуху и ваздухоплов закреће горе – доле односно лијево – десно. Њих покрећу командне палице у ваздухопловима. С њима непосредно управља пилот ваздухоплова.[1]
Дијелови крме у пловилима
уреди- Струк крме је горњи, појачани дио крме, који на врху има или сужење на које се натакне рудо крме, или ојачање у које се рудо увуче. Код већих бродова и подморница, струк се увлачу у унутрашњост брода, гдје се спаја са уређајем за окретање крме.
- Глава крме је врх струка крме, који је код чамаца најчешће ојачан да би се спријечило хабање и оштећења.
- Лист крме је дио крме који усмјерава брод, односно преко којег струји водена маса током пловидбе. Израђује се од дрвета или гвожђа. Дрвене крме израђују се из више дијелова, а метална из једног комада.
- Пета крме је доњи дио крме које је ојачан да би се спријечила пуцања и оштећења крме.
Управљачке команде у ваздухопловима
уредиПокретне повшине се отклањанју (обрћу) око својих „шарнираних“ оса. Обртне командне површине су:
- крилца
- крма хоризонталног репа
- крма вертикалног репа
Оне се покрећу из кабине ваздухоплова. Покреће их пилот помоћу:
Референце
уредиЛитература
уреди- Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3, Civil Engineering and Nautics. Taipei: Caves Books Ltd.