Лапотинце је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 529 становника (према попису из 2002. било је 647 становника).

Лапотинце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаБојник
Становништво
 — 2022.471
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 14″ С; 21° 47′ 07″ И / 43.0205° С; 21.785166° И / 43.0205; 21.785166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина291 m
Лапотинце на карти Србије
Лапотинце
Лапотинце
Лапотинце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Етимологија

уреди

Село је добило име по томе што је земљиште на коме је засељено веома ниско и водоплавно и зато често житко као блато - лап.

Положај

уреди

Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале је нешто издигнут и лежи на благој западној падини брегова који чине источни обод ове области. Село је подељено на неколико махала: Центар, Граовце, Врањанце, Рупце и Гоч махалу. Међу овим махалама одликује се нарочито махала Врањанце својом удаљеношћу од Центра и других махала, па се добија утисак да је самостално сеоско насеље. Село је збијеног типа.

Историја

уреди

У целој Пустој Реци на територији села Лапотинца, на локалитету Селиште пронађено је најстарије праисторијско насеље: керамика старчевачког типа. На локалитету Вртаче – Марјаново језеро Фрања Фелдхамер је пронашао кремена оруђа, фрагменте керамике и камених секира који припадају винчанско – плочничкој фази, што је доказ да се на овом месту живот одвијао непрекидно. На овом месту пронађена је и урна од печене земље која припада бронзаном добу, са костима у њој. Урна се чува у Народном музеју у Лесковцу под бр. 573.

На локалитету Бунариште код Глише Игњатовића постоје трагови људског насеља новијег датума. На овом локалитету је била црква, у чијој порти је постојао запуштен бунар. Отуда и назив локалитету Бунариште. Сада су то њиве.

За време Турака српско село Лапотинце се под притиском Арбанаса раселило. Године 1858. Хан је забележио да је имало 15 албанских кућа, а једну српску кућу која је дочекала ослобођење није поменуо.[1]

Демографија

уреди

У насељу Лапотинце живи 510 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,0 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 204 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.182
1953. 1.154
1961. 946
1971. 845
1981. 732
1991. 690 687
2002. 647 647
2011. 529
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
548 84,69%
Роми
  
94 14,52%
Македонци
  
1 0,15%
непознато
  
4 0,61%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Lapotince (Bojnik) i Sokolovići | Макроекономија
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди