Лесли Мен

Лесли Мен
Лесли Мен
	Лесли Мен, 2018.
Име по рођењу	Лесли Џин Мен
Датум рођења	26. март 1972. (52 год.)
Место рођења	Сан Франциско, Калифорнија, САД
Занимање	глумица
Активни период	1988—данас
Супружник	Џад Апатоу (в. 1997)
Деца	Мод Апатоу; Ајрис Апатоу;
Веб-сајт	leslie-mann.com

Леслин Џин Мен (енгл. Leslie Jean Mann; Сан Франциско, 26. март 1972)^[1] америчка је глумица. Позната је по филмовима као што су: Цревна напаст (1996), Ђорђе из џунгле (1997), Мали диктатор (1999), Заломило се (2007), Поново 17 (2009), Смешни људи (2009), Овако је са 40 (2012), Неће моћи ове ноћи (2018) и Крудс: Ново доба (2020).

Детињство и младост

Рођена је у Сан Франциску, а одрасла у Њупорт Бичу.^[2] Одгајала ју је мајка Џенет,^[3] која је осам година водила програме дизајна и квалитета у групи Ayres Hotel.^[4]^[2]^[5] О свом оцу је изјавила: „Мој тата је... ја га заправо немам. Мислим, он постоји, али ја немам никакву комуникацију с њим.”^[2] Има двоје браће и сестара и три старија полубрата.^[2] Њена бака по мајци, Сади Виола Хеља Расанен, била је ћерка финских имиграната.^[6]

Рекла је да је током младости била „веома стидљива, некако затворена”.^[7] Завршила је средњу школу Корона дел Мар,^[5] док је глуму студирала у школи Џоен Барон/Д. В. Браун, те била део групе групе комичара Граундлингс.^[2] Похађала је колеџ и студирала комуникације, али је одустала пре него што дипломирала.^[8]

Филмографија

Филм

Година	Српски наслов	Изворни наслов	Улога	Напомене
1991.		Virgin High	девојка	статиста
1996.	Провалници дилетанти	Bottle Rocket	чланица сестринства	непотписана
1996.		Cosas que nunca te dije	Лори
1996.	Она је права	She's the One	Кони
1996.	Последњи осветник	Last Man Standing	Ванда
1996.	Цревна напаст	The Cable Guy	Робин Харис
1997.	Ђорђе из џунгле	George of the Jungle	Урсула Станхоуп
1999.	Мали диктатор	Big Daddy	Корин Малони
2000.	Тајмкод	Timecode	Черин
2001.	Парфем	Perfume	Камила
2002.		Orange County	Криста Брумдер
2002.		Stealing Harvard	Елејн Ворнер
2005.	4 банке, а невин	The 40-Year-Old Virgin	Ники
2007.	Заломило се	Knocked Up	Деби
2008.	Тражи се телохранитељ	Drillbit Taylor	Лиса Заши
2008.	Чивава са Беверли Хилса	Beverly Hills Chihuahua	Бимини	непотписана
2009.	Поново 17	17 Again	Скарлет О’Донел
2009.	Смешни људи	Funny People	Лора
2009.		Shorts	Џејн Томпсон
2009.	Волим те, Филипе Морисе	I Love You Phillip Morris	Деби Расел
2011.	Рио	Rio	Линда Гундерсон	гласовна улога
2011.		Little Birds	Маргарет Хобарт
2011.	Буди мало ја	The Change-Up	Џејми Локвуд
2012.	Паранорман	ParaNorman	Сандра Бабкок	гласовна улога
2012.	Овако је са 40	This Is 40	Деби
2013.	The Bling Ring	The Bling Ring	Лори Мур
2014.	Господин Пибоди и Шерман	Mr. Peabody & Sherman	Пети Питерсон	гласовна улога
2014.	Рио 2	Rio 2	Линда Гундерсон	гласовна улога
2014.	Освета на женски начин	The Other Woman	Кејт Кинг
2015.	Одмор	Vacation	Одри Гринсволд Крандол
2016.	Како бити соло	How to Be Single	Мег Кепли
2016.	Комичар	The Comedian	Хармони Шилц
2018.	Неће моћи ове ноћи	Blockers	Лиса Декер
2018.		Welcome to Marwen	Никол
2019.	Сва сирочад Бруклина	Motherless Brooklyn	Џулија Мина
2020.	Весели дух	Blithe Spirit	Елвира Кондомин
2020.	Крудс: Ново доба	The Croods: A New Age	Хоуп Бетерман	гласовна улога
2022.		Cha Cha Real Smooth	Лиса
2022.	У балону	The Bubble	Лорен ван Чанс

Телевизија

Година	Српски наслов	Изворни наслов	Улога	Напомене
1994.		Birdland	Мери	епизода: „Велика обмана”
1995.		The Wright Verdicts	Ерика Мерсер	епизода: „Пилот”
1998.	Херкул	Hercules	Амфитрита	гласовна улога; 2. епизоде
1999.	Freaks and Geeks	Freaks and Geeks	госпођа Фут	епизода: „Чокин и Токин”
2011.	Модерна породица	Modern Family	Кејти	епизода: „Кућица на дрвету”
2011.		Allen Gregory	Џина Винтроп	7 епизода
2014.	Симпсонови	The Simpsons	Лесли Ман	главна улога; епизода: „Укради ову епизоду”
2014.		Makers: Women Who Make America	наратор	епизода: „Жене у комедијама”

Извори

^ „Leslie Mann”. Maxim. 30. 7. 2009. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Combe, Rachael (17. 9. 2012). „Leslie Mann on Being Hollywood's Reigning Funny Girl”. Приступљено 11. 11. 2012.
^
Multiple sources:
- „Obituary: Dylan Antoine Ayres”. Orange County Register. Legacy.com. 25. 2. 2006. Приступљено 21. 1. 2022.
- Powers, Elia (13. 6. 2005). „Ayers heirs keep family business strong”. Daily Pilot. Fountain Valley, California. Приступљено 21. 1. 2022.
- „Raises over $1 million in 2019”. Circle 1000. Hoag Hospital Foundation. „Don and Janet Ayres, Jr.”
- Martinez, Brian (11. 6. 2005). „Ayres Hotel Group, with 16 European-style Boutique Hotels, Now a 100 year Old Family Business”. The Orange County Register. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г. Приступљено 21. 1. 2022.
^ „Our History” (на језику: енглески). Ayres Hotels. Приступљено 21. 1. 2022. „2005 was also the year Janet Ayres, Don Ayres Jr.'s wife, brought her keen eye for design to the Ayres Hotels. For eight years, Janet led interior design and quality assurance programs structured to keep the collection a unique blend of 90% traditional and 10% cool.”
^ ^а ^б Katz, Jesse (18. 5. 2009). „In the Editing Room with Leslie Mann”. Los Angeles magazine. Приступљено 28. 3. 2014.
^
Multiple sources:
- „Baraga Items”. L'Anse Sentinel. Digital Michigan Newspapers Collection. 1. 9. 1943. Приступљено 21. 1. 2022. „Miss Sadie Rasanen has arrived from Detroit to visit her parents, Mr. and Mrs. Peter Rasanen, for. two weeks.”
- „Baraga Items”. L'Anse Sentinel. Digital Michigan Newspapers Collection. 18. 11. 1937. стр. 4. Приступљено 21. 1. 2022. „Miss Sadie Rasanen has arrived from Detroit to visit her parents, Mr. and Mrs. Peter Rasanen”
- „Sadie H Rasanen in the 1940 Census”. Ancestry.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2022.
- YLE TV 1, 20:30 TV-news, April 25, 2014.
- https://svenska.yle.fi/artikel/2016/02/03/tio-kandisar-med-finska-rotter "Leslie also has Finnish roots from the mother's side. The family was called Räsänen in surname."
^ Itzkoff, Dave (14. 11. 2012). „Judd Apatow's Life as Art in 'This Is 40'”. The New York Times. Приступљено 19. 4. 2013.
^ de Bertodano, Helena (13. 2. 2013). „This is 40: Leslie Mann interview” . The Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 22. 8. 2014.

Спољашње везе

Лесли Мен на сајту IMDb (језик: енглески)

[1] „Leslie Mann”. Maxim. 30. 7. 2009. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013.

[ellemagazine-2] а ^б ^в ^г ^д Combe, Rachael (17. 9. 2012). „Leslie Mann on Being Hollywood's Reigning Funny Girl”. Приступљено 11. 11. 2012.

[3] Multiple sources:
„Obituary: Dylan Antoine Ayres”. Orange County Register. Legacy.com. 25. 2. 2006. Приступљено 21. 1. 2022.

Powers, Elia (13. 6. 2005). „Ayers heirs keep family business strong”. Daily Pilot. Fountain Valley, California. Приступљено 21. 1. 2022.

„Raises over $1 million in 2019”. Circle 1000. Hoag Hospital Foundation. „Don and Janet Ayres, Jr.”

Martinez, Brian (11. 6. 2005). „Ayres Hotel Group, with 16 European-style Boutique Hotels, Now a 100 year Old Family Business”. The Orange County Register. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г. Приступљено 21. 1. 2022.

[4] „Obituary: Dylan Antoine Ayres”. Orange County Register. Legacy.com. 25. 2. 2006. Приступљено 21. 1. 2022.

[5] Powers, Elia (13. 6. 2005). „Ayers heirs keep family business strong”. Daily Pilot. Fountain Valley, California. Приступљено 21. 1. 2022.

[6] „Raises over $1 million in 2019”. Circle 1000. Hoag Hospital Foundation. „Don and Janet Ayres, Jr.”

[7] Martinez, Brian (11. 6. 2005). „Ayres Hotel Group, with 16 European-style Boutique Hotels, Now a 100 year Old Family Business”. The Orange County Register. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г. Приступљено 21. 1. 2022.

[Don_Ayres_Jr.'s_wife-4] „Our History” (на језику: енглески). Ayres Hotels. Приступљено 21. 1. 2022. „2005 was also the year Janet Ayres, Don Ayres Jr.'s wife, brought her keen eye for design to the Ayres Hotels. For eight years, Janet led interior design and quality assurance programs structured to keep the collection a unique blend of 90% traditional and 10% cool.”

[lam-5] а ^б Katz, Jesse (18. 5. 2009). „In the Editing Room with Leslie Mann”. Los Angeles magazine. Приступљено 28. 3. 2014.

[6] Multiple sources:
„Baraga Items”. L'Anse Sentinel. Digital Michigan Newspapers Collection. 1. 9. 1943. Приступљено 21. 1. 2022. „Miss Sadie Rasanen has arrived from Detroit to visit her parents, Mr. and Mrs. Peter Rasanen, for. two weeks.”

„Baraga Items”. L'Anse Sentinel. Digital Michigan Newspapers Collection. 18. 11. 1937. стр. 4. Приступљено 21. 1. 2022. „Miss Sadie Rasanen has arrived from Detroit to visit her parents, Mr. and Mrs. Peter Rasanen”

„Sadie H Rasanen in the 1940 Census”. Ancestry.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2022.

YLE TV 1, 20:30 TV-news, April 25, 2014.

https://svenska.yle.fi/artikel/2016/02/03/tio-kandisar-med-finska-rotter "Leslie also has Finnish roots from the mother's side. The family was called Räsänen in surname."

[11] „Baraga Items”. L'Anse Sentinel. Digital Michigan Newspapers Collection. 1. 9. 1943. Приступљено 21. 1. 2022. „Miss Sadie Rasanen has arrived from Detroit to visit her parents, Mr. and Mrs. Peter Rasanen, for. two weeks.”

[12] „Baraga Items”. L'Anse Sentinel. Digital Michigan Newspapers Collection. 18. 11. 1937. стр. 4. Приступљено 21. 1. 2022. „Miss Sadie Rasanen has arrived from Detroit to visit her parents, Mr. and Mrs. Peter Rasanen”

[13] „Sadie H Rasanen in the 1940 Census”. Ancestry.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2022.

[14] YLE TV 1, 20:30 TV-news, April 25, 2014.

[15] ttps://svenska.yle.fi/artikel/2016/02/03/tio-kandisar-med-finska-rotter "Leslie also has Finnish roots from the mother's side. The family was called Räsänen in surname."

[Itzkoff-7] Itzkoff, Dave (14. 11. 2012). „Judd Apatow's Life as Art in 'This Is 40'”. The New York Times. Приступљено 19. 4. 2013.

[8] Bertodano, Helena (13. 2. 2013). „This is 40: Leslie Mann interview” . The Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 22. 8. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]