Википедија

Лиланд Станфорд

Амаса Лиланд Станфорд[1] (енгл. Amasa Leland Stanford; 9. март 1824 — 21. јун 1893) је био амерички тајкун, индустријалиста, политичар и оснивач Универзитета Станфорд.[2][3][4][5][6] Преселио се из Њујорка у Калифорнију за време златне грознице, где је постао успешан трговац и велетрговац, и наставио да развија своје пословно царство. Одслужио је један двогодишњи мандат као осми гувернер Калифорније након избора 1861, а затим је осам година био сенатор из Калифорније. Као председник Јужнопацифичке железнице, и почев од 1861. Централнопацифичке железнице, имао је огромну моћ у читавом региону, и дуготрајан утицај на Калифорнију.

Лиланд Станфорд
Лиланд Станфорд
Лични подаци
Датум рођења(1824-03-09)9. март 1824.
Место рођењаВотервлит, САД
Датум смрти21. јун 1893.(1893-06-21) (69 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија, САД
УниверзитетКазеновија колеџ (Казеновија)
Професијапредузетник, политичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Републиканска
Потпис

Рани живот и каријера

уреди

Леланд Станфорд је рођен 1824. године у тадашњем Ватервлиту у Њујорку (данас град Колонија). Био је једно од осморо деце Џосије и Елизабет Филипс Станфорд. Међу његовом браћом и сестрама били су сенатор државе Њујорк Чарлс Станфорд (1819–1885) и аустралијски бизнисмен и спиритуалиста Томас Велтон Станфорд (1832–1918). Његов имигрантски предак, Томас Станфорд, настанио се у Чарлстауну у Масачусетсу у 17. веку.[7] Каснији преци су се населили у источној долини Мохок у централном Њујорку око 1720.

Станфордов отац је био имућни фармер. Станфорд је одрастао на породичним фармама у областима Лиша Кил и Рослевил (после 1836) Вотервлит. Породична кућа у Рослевилу звала се Елм Гроуве. Кућа Елм Гроиве је срушена 1940-их. Станфорд је похађао јавну школу до 1836. и био је подучаван код куће до 1839. Похађао је Клинтонов либерални институт у Клинтону у Њујорку и студирао право у богословији Цазеновија у Цазеновији, Њујорк, од 1841. до 1845. године. Он је радио у адвокатској канцеларији Витона, Дулитла и Хедлија у Олбани.[7]

 
Историјско обележје подигнуто је у Порт Вашингтону, 2014. у част резиденције Леланда Станфорда

Након што је примљен у адвокатску комору 1848, Станфорд се преселио са многим другим насељеницима у Порт Вашингтон, Висконсин, где је започео адвокатску праксу са Веслијем Пирсом.[8] Отац му је поклонио правну библиотеку за коју се каже да је најбоља северно од Милвокија.[7] Године 1850, Станфорд је номинован од стране Виговске партије за окружног тужиоца округа Вашингтон, Висконсин.

Брак и фамилија

уреди

Станфорд се 30. септембра 1850. оженио са Џејн Елизабет Латроп у Албанију у Њујорку. Она је била ћерка Дајер Латропа, трговца из тог града, и Џејн Ен (Шилдс) Летроп.[9] Пар није имао деце годинама, све док њихово једино дете, син Леланд Девит Станфорд, није рођен 1868. када је његов отац имао четрдесет четири године.[10]

Бизнис

уреди

Године 1852, пошто је изгубио своју правну библиотеку и другу имовину у пожару, Станфорд је пратио петоро браће у Калифорнију током калифорнијске златне грознице. Његова супруга Џејн се привремено вратила у Олбани код њене породице. Ушао је у посао са својом браћом и постао чувар продавнице за рударе у Мичиген Ситију у Калифорнији у округу Плејсер, касније је име промењено у Мичиген Блаф. Касније је поседовао велетрговину. Служио је као мировни судија и помогао је у организацији Библиотечког удружења Сакрамента, које је касније постао Јавна библиотека Сакрамента. Године 1855. вратио се у Олбани да би се придружио својој жени, али је сматрао да је темпо живота на истоку био преспор након узбуђења око развоја Калифорније.

 
Обвезница Пацифичке железнице, град и округ Сан Франциско, 1865.

Године 1856, он и Џејн су се преселили у Сакраменто, где се бавио трговачким пословима великих размера. Био је један од четири трговца популарно позната као „Велика четворка“ (или међу собом као „Сарадници“), који су били кључни инвеститори у план главног инжењера Теодора Дехоне Јуда за Централну пацифичку железницу. Њих петорица су је инкорпорирали 28. јуна 1861. и за председника компаније је изабран Станфорд. Остала три сарадника били су Чарлс Крокер, Марк Хопкинс и Колис П. Хантингтон.

Прва локомотива Централног Пацифика, названа Гувернер Станфорд у његову част, сачувана је на статичкој изложби у Калифорнијском државном железничком музеју, у Сакраменту.[9][11][12]

Станфорд се безуспешно кандидовао за гувернера Калифорније 1859. Поново је номинован 1861. и победио је на изборима. Одслужио је један мандат, у то време ограничен на две године.

У мају 1868. придружио се Лојду Тевису, Даријусу Огдену Милсу, Х.Д. Бејкону, Хопкинсу и Крокеру у формирању компаније Пацифик Јунион Екпрес. Она се спојила са Велс Фарго и компанијом 1870. године.[13] Станфорд је био директор Велс Фарго и компаније од 1870. до јануара 1884. Након кратког пензионисања из одбора, поново је служио од фебруара 1884. до своје смрти у јуну 1893. године.[14]

Универзитет Станфорд

уреди
 
Меморијална црква на Универзитету Станфорд посвећена је сећању на Леланда Станфорда.
 
Леланд Станфорд, Жан-Луј-Ернест Месоније, 1881, Станфордски музеј
Главни чланак: Универзитет Станфорд

Са супругом Џејн, Станфорд је основао Универзитет Леланд Станфорд Јуниор као спомен на њихово једино дете, Леланда Станфорда млађег, који је умро као тинејџер од тифусне грознице у Фиренци, Италија, 1884. док је био на путовању по Европи. Универзитет је основан 9. марта 1885. Законом о задужбини Калифорнијске скупштине и сената, и донацијом задужбине од Леланда и Јане Станфорд потписаним на првом састанку одбора повереника 14. новембра 1885. године.[15]

Станфордови су донирали приближно 40 милиона америчких долара[16] (што је еквивалентно $1,115,000,000 долара данас) за развој универзитета, који је одржао своје уводне вежбе 1. октобра 1891. и био је намењен студијама пољопривреде. Његов први ученик, примљен у Енсина Хол тог дана, био је Херберт Хувер, који је касније постао 31. председник САД. Богатство породице Станфорд током касног 19. века процењује се на 50 милиона долара (што је еквивалентно $1,506,000,000 долара данас).

Радничке задруге

уреди

Станфорд је имао идеје о власништву запослених на Универзитету Станфорд више од тридесет година пре него што их је изразио у својим плановима за универзитет, предлозима као сенатор и у интервјуима за медије.[17]

Лични живот

уреди

Станфорд је био активан слободни зидар[18] од 1850. до 1855. године, придруживши се Прометејској ложи бр. 17 у Порт Вашингтону, Висконсин. Након пресељења на запад, постао је члан градске ложе Мичигена број 47 у Мичиген Блафу, Калифорнија.[19] Такође је био члан Независног реда чудних момака у Калифорнији.

Дуго је патио од локомоторне атаксије. Леланд Станфорд је умро од срчане инсуфицијенције код куће у Пало Алту, Калифорнија, 21. јуна 1893. године.[20] Сахрањен је у породичном маузолеју у кампусу Станфорд. Џејн Стенфорд је умрла 1905. године након што је отрована стрихнином.[21][22]

Наслеђе и почасти

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Burlingame, Dwight (19. 8. 2004). Philanthropy in America: A Comprehensive Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 456. ISBN 978-1-57607-860-0 — преко archive.org. 
  2. ^ Tuterow, Norman E. (2004). The governor: the life and legacy of Leland Stanford, a California colossus, Volume 2. Arthur H. Clark Co. стр. 1146. 
  3. ^ Carlisle, Rodney P., ур. (април 2009). Handbook to Life in America, Vol. 4. Facts on File. стр. 8. 
  4. ^ Cummings, Bruce (2009). Dominion from Sea to Sea: Pacific Ascendancy and American Power. Yale University Press. стр. 672. 
  5. ^ Lindsay, David (2005). Madness in the Making. Universe. стр. 214. 
  6. ^ Goethals, George R.; et al. (2004). Encyclopedia of Leadership, Vol. I. Sage Publications. стр. 897. 
  7. ^ а б в Dictionary of American Biography. XVII. New York: Charles Scribner's Sons. 1935. стр. 501. 
  8. ^ „Port Washington Downtown Historic District”. LandmarkHunter.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2019. г. Приступљено 18. 08. 2022. 
  9. ^ а б Powers, William H. (1929). „Dictionary of American Biography”. Science. XVII (1805): 121—2. Bibcode:1929Sci....70..121P. PMID 17813847. doi:10.1126/science.70.1805.121. 
  10. ^ „Jane Stanford: The woman behind Stanford University”. Stanford University. Архивирано из оригинала 21. 5. 2016. г. Приступљено 14. 6. 2016. 
  11. ^ Wheeler, Keith (1973). The Railroaders . New York: Time-Life Books. стр. 60–61. 
  12. ^ Dieberg, Timothy S.; Strapac, Joseph A. (1987). Southern Pacific Company Steam Locomotive Compendium. Huntington Beach, CA: Shade Tree Books. стр. 25, 33. ISBN 0-930742-12-5. 
  13. ^ Loomis, Noel M. (1968). Wells Fargo. New York: Clarkson N. Potter, Inc. стр. 199—200. 
  14. ^ Loomis 1968, стр. 215, 255, 270.
  15. ^ „The Leland Stanford, Junior, University”. archive.org. 1885.  The Act of the Legislature of California. The Grant of Endowment. Address of Leland Stanford to the Trustees. Minutes of the First Meeting of Board of Trustees.
  16. ^ „Stanford Estate Worth Seven Millions”. The Evening News. 5. 4. 1905. 
  17. ^ Altenberg, Lee (зима 1990). „Beyond Capitalism: Leland Stanford's Forgotten Vision”. Sandstone and Tile. св. 14 бр. 1. Stanford, California: Stanford Historical Society. стр. 8—20. Приступљено 9. 6. 2016. 
  18. ^ „Famous men members of Masonic Lodges”. American Canadian Grand Lodge ACGL. Архивирано из оригинала 17. 11. 2018. г. 
  19. ^ Denslow, William (15. 6. 2007) [1957]. 10,000 Famous Freemasons. IV. New Orleans: Cornerstone Book Publishers. стр. 390. ISBN 978-1-887560-06-1. 
  20. ^ „Leland Stanford”. Kate Field's Washington. св. 7 бр. 26. 28. 6. 1893. стр. 403. 
  21. ^ The National Cyclopaedia of American Biography. II (reprint изд.). New York: James T. White & Company. 1899 [1891]. стр. 129. 
  22. ^ Powers, William H. (1929). „Dictionary of American Biography”. Science. XVII (1805): 121—122. Bibcode:1929Sci....70..121P. PMID 17813847. doi:10.1126/science.70.1805.121. 
  23. ^ Ambrose, Stephen E. (2000). Nothing Like It in the World. The Men Who Built the Transcontinental Railroad 1863–1869 . New York: Simon & Schuster. стр. 115, 117. 
  24. ^ Hollingsworth, Brian (1984). The Illustrated Encyclopedia of North American Locomotives. New York: Crescent Books. стр. 40—41. 
  25. ^ Dancis, Bruce (28. 5. 2008). „New California Hall of Fame class includes Fonda, Nicholson”. Sacramento Bee. 
  26. ^ Erwin G. Gudde, California Place Names, University of California Press, 2010, ISBN 9780520266193, page 373.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Лиланд Станфорд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лиланд_Станфорд&oldid=28679074”