Лука Сплит је лука у средњодалматинском граду Сплиту. Првобитно је била трговачка станица коју су првобитно основали грчки досељеници са острва Виса, а потом су је преузели Римљани. Напредовала је кроз средњи век, али је претрпела пад у касном 18. и раном 19. веку када је лука Ријека преузела улогу примарног трговачког и поморског испостава у региону. Пад се такође приписује пропадању Османског царства, традиционалног тржишта за сплитску луку и растућој доминацији Аустријског царства.

Лука Сплит ноћу

Од 2017. године је највећа путничка лука у Хрватској и на Јадрану[1] и једанаеста највећа лука на Медитерану, са годишњим обимом путника од приближно пет милиона. До 2010. године је бележила 18.000 упловљавања бродова сваке године. Луком управља Лучка управа Сплит. Крајем 2000-их, управа и лучки оператери, Трајектна Лука Сплит дд и Лука дд Сплит, почели су са имплементацијом плана улагања у циљу повећања обима путничког и теретног саобраћаја који би требало да буде завршен до 2015. године, што би омогућило луци да руковати до седам милиона путника годишње.

Пословне операције уреди

 
Трајект „Петар Хекторовић” из луке Сплит.

Лука Сплит је највећа путничка лука у Хрватској и трећа по величини путничка лука на Медитерану.[2] Луком управља Лучка управа Сплит, а примарни концесионари Трајектна Лука Сплит и Лука дд Сплит, као и једанаест секундарних концесионара дали су концесије за кориштење лучких објеката или пружање услуга у луци. Примарни концесионари управљају подручјем Градске луке Сплит и Врањичко–солинског слива, док су секундарни концесионари активни у врањичко–солинском подручју луке и терминалима са сједиштем у Каштелима. То су компаније „Далмацијацемент”, „ПРОплин”, „Бродомеркур”, „Траст”, „Техноспој”, „Дујмовача”, „Житни терминал”, ИНА и „ОМВ”.[3] Транзит путника и возила обављају Јадролинија, „Шпедиција Крило”, „Крило–Капетан Лука” и „Сплит Екпрес”, међутим 2009. удео Јадролиније у обиму путничког саобраћаја достигао је 85%. У 2009. години укупан обим путничког саобраћаја достигао је 3.995.846 путника, што представља пад од 3,3% у односу на претходну годину.[4] Лука опслужује осам острвских трајектних линија и девет додатних путничких бродских линија које повезују оближња острва. Такве саобраћајне везе постоје са острвима Брач и Хвар који превозе до 2000 и 1000 возила дневно током туристичке сезоне, као и са острвима Вис, Ластово, Корчула, Шолта, Дрвеник Велики и Дрвеник Мали пружајући редовне саобраћајне везе за велико подручје.[5] У 2009. години на трајектним линијама је остварен годишњи просечни дневни саобраћај од 1698 возила. Током летње сезоне, обим се повећава на укупно 3812 возила у просеку.[6]

 
МВ Далмација у сплитској луци.

Лука Сплит је 2008. године забележила укупно 16.527 упловљавања бродова, а претоварила 2,7 милиона тона терета.[7] У 2008. години Лука дд Сплит, примарни концесионар терета Луке Сплит, забиљежила је значајан раст обима претовара. У првих девет месеци ове године компанија је обрадила 276.000 тона терета, што представља стопу раста од 20% коју је остварила та компанија. Предвиђени обим терета за целу годину процењен је на 345.000 тона, укључујући 6170 ТЕУс. Раст су дозволиле инвестиције крајем 2007. године, а повећан обим пословања донео је профит од 2,4 милиона куна (325.000 евра) у првих девет месеци 2008.[8] Укупне лучке операције настављају да расту, пошто је до 2010. забележено 18.000 долазака.[2] Директор лучке управе Сплит је Јошко Беркет Бакота.[9]

Транспортни капацитети уреди

Лука се налази на обали Јадранског мора у заливу заштићеном сплитским полуострвом и низом острва. Његови објекти укључују терминале и друге објекте у Сплиту, Солину и Каштелима који се налазе на око 15 км обале. Лука је повезана међународном мрежом Е-путева рутама Е65 и Е71 које воде хрватски аутопут А1 и државни пут Д1.[10][11] Лука је са Загребом повезана и неелектрифицираном једноколосечном пругом, која пролази кроз Книн и Карловац.[12][13]

Лука се састоји од неколико терминала:

  • Лука Сплит – управља јахтама, рибарским пловилима, путничким бродовима, пловилима за сигурност пловидбе, једрењацима, тегљачима, хидроавионима и трајектима. Садржи путнички терминал и железничку везу, двадесет и осам везова и прихвата пловила дужине до 250 метара са газом до 79 метара.[14]
  • Путнички терминал Ресник–Дивуље – дизајниран да олакша трансфер путника до аеродрома Сплит, удаљен 950 метара. Терминал се састоји од једног лежаја за смештај пловила дужине до 40 метара са газом до 45 метара.[15]
  • Врањичко–солински басен – користи се као контејнерски теретни терминал, састоји се од пет везова, осам магацина, укључујући хладњача и отворени магацин. Терминал прима бродове дужине до 198 метара са газом до 102 метара. Објекат се налази на подручју Врањица северно од града Сплита, повезан је железницом и сопственим камионским терминалом.[16] Терминал се састоји од Слободне зоне која омогућава пореске олакшице за претовар терета и прераду робе.[17] Обухвата површину 198 хектара.[18]
  • Каштелански базен А – резервисан за вез бродова по упутству лучке управе[19]
  • Каштелански басен Б – теретни терминал који користе секундарни концесионари (осим Луке дд Сплит), углавном за сопствене транспортне потребе, за смештај бродова газа до 82 метара.[20]
  • Каштелански базен Ц – вез за лежеће пловила, дератизација, рибарске чамце и слично. Терминал прима пловила са газом до 116 метара.[21]

Референце уреди

  1. ^ Risposte Turismo: Adriatic Sea Tourism Report 2017 Архивирано 31 март 2021 на сајту Wayback Machine, p. 24
  2. ^ а б Petar Dorić (3. 7. 2010). „Premijerka Kosor otvorila produljeni Gat sv. Duje u Splitu” [Prime Minister Kosor Opens extended St. Domnius Pier in Split]. Slobodna Dalmacija (на језику: Croatian). Приступљено 3. 10. 2011. 
  3. ^ „Concessionaries for Terminals”. Split Port Authority. 26. 11. 2009. Приступљено 3. 10. 2011. 
  4. ^ „Brodari 2009” [Shipping companies 2009] (на језику: Croatian). Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  5. ^ „Plovidbeni red za 2011. godinu” [Sailing schedule for year 2011] (на језику: Croatian). Coastal Line Maritime Transport Agency. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  6. ^ „Traffic counting on the roadways of Croatia in 2009” (PDF). Hrvatske ceste. мај 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  7. ^ „Statistical Yearbook - year 2008” (PDF). Croatian Bureau of Statistics. 2009. Приступљено 3. 10. 2011. 
  8. ^ „Luka Split nastavlja sa rastom prometa” [Luka Split turnover continues to grow] (на језику: Croatian). Limun.hr. 17. 10. 2008. Приступљено 3. 10. 2011. 
  9. ^ „Lučke uprave” [Port Authorities] (на језику: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Приступљено 3. 10. 2011. 
  10. ^ „Pravilnik o označavanju autocesta, njihove stacionaže, brojeva izlaza i prometnih čvorišta te naziva izlaza, prometnih čvorišta i odmorišta” [Regulation on motorway markings, chainage, interchange/exit/rest area numbers and names] (на језику: Croatian). Narodne novine. 6. 5. 2003. Приступљено 24. 8. 2011. 
  11. ^ „European Agreement on Main International Traffic Arteries” (PDF). United Nations Economic Commission for Europe. 28. 3. 2008. Приступљено 24. 8. 2011. 
  12. ^ „Port History”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  13. ^ „Strateški plan Ministarstva mora, prometa in infrastrukture za razdoblje 2011.-2013.” [Strategic plan of the Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure for 2011-2013 period] (на језику: Croatian). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). 6. 8. 2010. Приступљено 12. 12. 2011. 
  14. ^ „The City Port of Split”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  15. ^ „Terminal for Passenger Traffic RESNIK-DIVULJE”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  16. ^ „Berths”. Luka d.d. Split. Приступљено 3. 10. 2011. 
  17. ^ „Free Zone”. Luka d.d. Split. Приступљено 3. 10. 2011. 
  18. ^ „Basic information”. Luka d.d. Split. Приступљено 3. 10. 2011. 
  19. ^ „Kastela Basin - Basin A”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  20. ^ „Kastela Basin - Basin B”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011. 
  21. ^ „Kastela Basin - Basin C”. Split Port Authority. Приступљено 3. 10. 2011.