Маргинална вредност
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Маргинална вредност је
- вредност која важи под одређеним условима,
- промена вредности повезана са одређеном променом неке зависне променљиве, или
- [када се основне вредности квантификују] однос промене зависне променљиве у односу на независну.
(Овај трећи случај је заправо посебан случај другог).
У случају диференцијабилности, граничној вредности, маргинална промена је математички диференцијал, или одговарајућа тачка. Ова значења термина "маргинални" су посебно честа у економији, и настају конципирањем ограничења као границе или као маргине .[1] Врсте граничних вредности најчешћих у економској анализи су оне које се односе на промену јединица ресурса и, у класичној економији, оне повезане са инфинитезималним променама. Маргиналне вредности повезане са јединицама се узимају у обзир јер се много одлука доноси по јединици, и маргинализам објашњава јединичну цену појмовима таквих маргиналних вредности. Стандардна економија користи инфинитезималне вредности код већине анализа због математичке једноставности.
Количински концепт
уредиПретпоставимо функционалну везу
Дискретне промене
уредиАко се вредност дискретно промени из у док остале независне променљиве остају непромењене, онда је маргинална вредност промене код једнака
и “маргинална вредност” од се може односити на
или
Пример
уредиАко би се нечији приход повећао са $50000 на $55000, а онда реаговао тако што би годишње куповао 3 бурета амонтилада уместо 2, онда би
- маргинално повећање зараде било $5000
- маргинални ефекат на куповину амонтилада био једно буре, односно једно буре на $5000.
Инфинитезималне маргиналне вредности
уредиАко би се узмеле у обзир инфинитезималне вредности, онда би маргинална вредност била , и “маргинална вредност” би се односила на
(За линеарну функцију , маргинална вредност ће једноставно бити коефицијент од (у овом случају, ) и то се неће мењати кад се мења. Међутим, у случају не-линеарних функција, нпр. , маргинална вредност од биће различита за различите вредности .)
Пример
уредиПретпоставимо да је у некој економији укупна потрошња приближно једнака
где је
Онда је маргинална склоност потрошњи
Погледати такође
уредиРеференце
уреди- ^ Wicksteed, Philip Henry; The Common Sense of Political Economy (1910),] Bk I Ch 2 and elsewhere.