Мирна (митологија)
Мирна или Мира (грч. Μύρρα [Mýrra]), или Смирна (грч. Σμύρνα [Smýrna]), је у грчкој митологији била кћерка и жена Тејанта или Кинире, краља Кипра. Њена мајка је била Кенхреида[1] или Оритија.[2]
Митологија уреди
Постоји неколико верзија приче о овој хероини. Према једној, она или њена мајка[1] није указивала дужне почасти богињи Афродити, због чега ју је ова казнила тако што је у њој распламсала љубав према сопственом оцу. Дадиља јој је помогла и она је дванаест ноћи делила постељу са својим оцем, а да је он није препознао. Када је напокон схватио са ким је водио љубав, хтео је да је убије, али је она замолила богове да је спасу и они су то и учинили претворивши је у дрво мирту.[3]
Према другој причи, прелепа Мирна је имала много просилаца, али није желела никог од њих, пошто је била заљубљена у свог оца. Поверила се дадиљи која јој је помогла. Она је испричала краљу да девојка из богате куће жели његову љубав, а Мирну је маскирала и довела је у очеву постељу. Када је Мирна затруднела, краљ је пожелео да сазна ко је девојка која ће му родити дете и упалио је буктињу, те видео сопствену кћерку. Девојка се од страха породила пре времена и родила сина Адониса. Због стида је замолила богове да је склоне од очију свих. Зевс јој је испунио жељу и претворио у мирту.[3]
Према једној причи, за ову грешну љубав одговорна је једна од фурија. Девојка је додуше молила богове да је ослободе ове жеље према оцу, а када јој молбу нису испунили, покушала је да се обеси. Међутим, помогла јој је дојкиња, која ју је одвела припитом Кинири, пошто је у току био празник богиње Церере. Када ју је отац после неколико ноћи препознао, девојка је побегла у Сабеју, где су је богови претворили у дрво мирту које „лије сузе“, односно измирну.[3]
Извори уреди
- ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Cinyras1 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2010); Family
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Adonis; Love sessions
- ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
