Национална унија за потпуну независност Анголе
Национална унија за потпуну независност Анголе (порт. União Nacional para a Independência Total de Angola, UNITA) друга је највећа странка у Анголи. Основана је 1966. у току борбе за независност од Португалије. Тих се година борила заједно с МПЛА против португалске власти, а од 1975. до 2002. против МПЛА у грађанском рату.
Национална унија за потпуну независност Анголе União Nacional para a Independência Total de Angola | |
|---|---|
| Председник | Алберто Жуниор (од 2019) |
| Оснивач | Жонас Савимби, Антониу де Коста Фернандес |
| Основана | 13. март 1966. |
| Седиште | Луанда Ангола |
| Идеологија | Анголски национализам, Велики шатор Раније: маоизам |
| Политичка позиција | десни центар |
| Међународно чланство | Центристичка демократска интернационала |
| Боје | црвена и зелена |
| Парламент Анголе | 90 / 220 |
| Застава странке | |
 | |
| Веб-сајт | |
| http://www.unitaangola.org | |
Борба за независност
уредиУНИТА-у су 13. марта 1966. године основали Жонас Савимби и Антониу де Коста Фернандес. Њене снаге су 25. децембра исте године извеле први напад на португалске колонијалне снаге.[1] Савимби је у почетку био повезан са ФНЛА-ом Холдена Роберта. Упориште УНИТА-е било је најјаче на подручју народа Овимбунду.
У почетку је полтика УНИТА-е била под утицајем маоизма, што је имало везе са Савимбијевим тренингом у Кини. Међутим, УНИТА ће са све већим повезивањем с САД и примањем њихове помоћи касније напустити ту политику.[2]
Грађански рат
уредиНакон повлачења португалске колонијалне власти 1974/75, идеолошки супраници МПЛА и УНИТА почели су да се боре међусобно, што је изазвало почетак грађанског рата. МПЛА је била потпомагана од стране СССР-а и Кубе и убрзо војно поразила ФНЛА.[3] Борци УНИТА-е су се такође суочили са скорим уништењем новембра 1975, али су се опоравили захваљујући помоћи коју им је упућивала Јужноафричка Унија, а посебно САД током 1980-их.[4] Савимби је одржавао посебно блиске односе са САД за време администрације Роналда Регана, посетивши га у САД 1986. године.
УНИТА је под Савимбиним вођством постала један од најучинковитијих покрета отпора на крају 20. века. До 1989, пред крај Хладног рата, Кубанци су повукли своје снаге из Анголе.[5]
Под утицајем Горбачова и Џорџа Буша Старијег, Савимби је пристао да УНИТА положи оружје и учествује на вишестраначким изборима 1992. године.[6] Пошто је у првом кругу надмоћно победио кандидат МПЛА, Жозе Едуардо дос Сантос, Савимби је изборе прогласио неважећима, те се УНИТА поновно дигла на оружје октобра 1992. године. Тада је велик број УНИТА-иних официра страдао у тзв. Тродневном рату у Луанди. Уједињене нације су на наставак грађанског рата одговориле ембаргом против УНИТА-е. До 1999, МПЛА је онеспособила УНИТА-у за фронталне нападе, па су се њени борци вратили герилској тактици.[7][8]
Политичка странка
уредиГрађански рат је завршио након што је Жонас Савимби убијен у заседи 22. октобра 2002. године.[9] Шест недеља након тога, УНИТА је потписала примирје са владом. У августу је распуштено војно крило УНИТА-е, која је затим организована у савремену политичку странку.[10]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Kukkuk, Leon (2005). Letters to Gabriella. стр. 156.
- ^ "The War Against Soviet Colonialism", by Jonas Savimbi, Policy Review, Winter 1986., Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ "Angola Political Background", Encyclopedia of the Nations., Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ "Angola profile", BBC News, February 12, 2012., Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ "Cuban troops begin withdrawal from Angola" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2012), History.com, January 10, 1989.
- ^ Michael Johns, With Freedom Near In Angola, This is No Time to Curtail UNITA Assistance Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014), Heritage Foundation Executive Memorandum 276, July 31, 1990, as entered in U.S. Congressional Record.
- ^ "Angola: Rebels Suggest Talks", "World Briefing", The New York Times, December 29, 1999., Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ "Rebels lose former HQ to Angolan army", The (London) Guardian, December 27, 1999., Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ "Angolan rebel leader 'killed'", BBC News, February 23, 2002., Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ "Angola opposition will contest election result", The (London) Telegraph, September 7, 2008., Приступљено 15. 4. 2013.
Литература
уреди- Kukkuk, Leon (2005). Letters to Gabriella. стр. 156.
